Како је градски дечко постао краљ кромпира

На плодним пољима око Пљеваља свакодневицу данас гради млади дипломирани инжењер пољопривреде Фарук Турсумовић. Иако је одрастао у самом центру града, као типично градско дете без породичног села и имања, пут га је одвео на њиве и оранице. Уместо канцеларије и градске вреве, земљорадња је постала његов животни позив.

Након завршетка Пољопривредног факултета у Подгорици, трагао је за сигурнијим, државним послом, али је одлучио да будућност веже за пољопривреду. Тим послом се озбиљно и успешно бави већ пет година и данас је један од највећих произвођача кромпира у пљеваљском крају, са годишњом производњом од око 120 тона, преносе Вијести.

“Увек сам волео Пљевља и никада нисам размишљао да останем у већем граду. После факултета вратио сам се у родни крај. Нисам навикао на живот у згради и скученом простору. За мене живот значи слобода, а њу могу да остварим управо овде. Где год кренем, све ми је близу и све је моје, а најлепше се осећам када сам у пољима”, каже Фарук, 29-годишњи пољопривредник.

Још у средњој школи знао је да ће студирати пољопривреду, па му студије, како истиче, нису тешко пале, јер је већ имао одређена преџнања. Знање са факултета данас свакодневно примењује у пракси.

“Пољопривреда је врло комплексна, иако некима изгледа као проста наука. Све је повезано једно с другим и све је различито једно од другог”.

Његова прича почела је скромно, још током студија, на породичној башти где је узгајао ратарске културе у количини довољној за кућне потребе. Пред сам крај факултета обрадио је први хектар земље. Данас обрађује око шест хектара под кромпиром, исто толико под житарицама и приближно један хектар под воћем. Мали део земљишта је у његовом власништву, док већину површина узима у закуп.

Проблем тржишта
Због миграција становништва многа села, истиче он, опустела су, а плодна земља је остала необрађена. Фарук у томе види и проблем и велику шансу за оне који желе да раде.

Највише сеје сорту “агрија”, жути кромпир који се на северу готово искључиво тражи, док се црвени и бели лакше пласирају на југу. Ипак, наглашава да добра производња не значи много без сигурног тржишта.

“Обезбедити тржиште значи пола завршеног посла. Реците ми да ћете откупити сто тона кромпира и ја ћу их произвести. Без гаранције продаје, то је велики ризик, јер је кромпир роба ограниченог рока трајања”.

@televizijapljevlja

Faruk Tursumovic 1. dio #tvpljevlja #pljevlja❤️ #poljoprivreda #poljoprivrednifakultet

♬ original sound – televizijapljevlja – televizijapljevlja

 

 

Тренутно кромпир углавном продаје на велико. Проблем види у увозу јефтиног кромпира из иностранства.

“Француски кромпир увози се по 35 центи. Када бисмо ми продавали по тој цијени, пропали бисмо. Наша велепродајна цена је око 50 центи и тешко налазимо купце, док трговински ланци увозни кромпир продају много скупље”.

Решење види у удруживању произвођача кроз задруге и кооперације које би гарантовале откуп и дале сигурност за већа улагања и планирање производње.

“Потребно је заштитити домаће тржиште и цене домаћих производа, а задруге су те које би могле то радити. Откупљивале би наше производе, заступале произвођаче код Министарства пољопривреде односно велетрговина”.

Иако од житарица, како каже, има мању зараду него од кромпира, не одустаје од њихове сетве због плодореда, који чува физичко-хемијску структуру земљишта и његову дугорочну плодност. С2је хељду, културу која уз релативно мала улагања даје стабилне приносе.

“Жиртарице у Пљевљима сеју се у малој мери из више разлога јер је производња веома изазовна и имају велике варијације од године до године. Тешко је наћи комбајн у моменту када је потребно одрадити вршидбу жита. Ја уживам у производњи житарица, иако од њих имам мању корист него од производње кромпира, али хтео не хтео ја морам производити житарице из разлога да би одржавао плодоред земљишта односно да би сачувао његову физичко хемијску структуру”.

Саветује свим почетницима који желе озбиљно да се баве пољопривредном производњом да прво испитају земљиште.

“Тек тада знате која култура може дати најбоље резултате”.

Радни дан у сезони почиње у шест или седам ујутро и траје до вечери. У време вађења кромпира, ангажује и до двадесетак радника.

“Има дана када се ради много, а може се наћи и тренутака за одмор”.

Од механизације поседује два трактора, комбајн и комплетну пратећу опрему, што му омогућава да сам заокружи цео производни циклус.

Зиме користи за планирање и унапређење производње. Анализира сезону, поправља структуру земљишта, бира нове сорте и тражи сигурније канале продаје. План му је да, уз подршку државе, изгради савремено складиште са линијом за паковање како би тржишту понудио сортиран и брендиран домаћи кромпир.

Инжењер без државног посла
Упркос резултатима у приватном послу, више пута је конкурисао за запослење у струци у државним институцијама, али без успеха. Сматра да је разлог највероватније политичке природе, због чега није могао добити посао за који, тврди, испуњава све стручне услове.

“Може да се живи од пољопривреде, али ми сви гледамо да дамо себи неку егзистенцијалну потпору неког државног посла, а ово може да се обавља и као приватна делатност”.

Илустрација: Млади пољопривредник сматра да без домаће хране нема ни здраве економије

Ипак, од пољопривреде не одустаје.

“Ово радим јер волим, али и јер морам с обзиром да је ово извор моје егзистенције. Не бих се бавио овим послом да немам резултате. Када смо у пољу, морамо се понашати као сељаци и прилагодити том начину живота. Кад изађемо из њиве, враћамо се другим обавезама”.

Сматра да без домаће хране нема ни здраве економије. Зато позива грађане да купују домаће производе, а државу да снажније подржи младе произвођаче. Јер, како каже, пољопривреда није само посао то је најсигурнији темељ сваке друге производње и најхуманији вид привреде.

“Рад на селу представља велики изазов и да би се то догодило потребно је да имамо добре путеве, веће субвенције, а посебно треба да се да већи акценат на младе људе и њихов повратак на село. Млади произвођачи треба да добију примат у црногорском друштву одсносно производњи хране. Кад кажем мали мислим на подршку ономе који тек почиње да се бави пољопривредном производњом. Потребно је заштитити домаће тржиште и цене домаћих производа. Ја ту видим задруге као заштитнике произвођача, које би гарантовале откуп наших производа, представљале произвођаче код Министарства пољопривреде, односно велетрговина”, рекао је Турсумовић.

Извор: https://www.telegraf.rs/vesti/jugosfera/4263950-od-gradskog-decaka-do-kralja-krompira-poljoprivreda-je-vrlo-kompleksna-a-nekima-izglda-kao-prosta-nauka