Како умањити последице пролећних мразева

Пролећни мразеви нису неуобичајена појава, која је погубана за многе пољопривредне културе. Опасност од пролећних мразева додатно продубљују климатске промене, које доводе до чешће појаве топлог времена у касну зиму, чиме узрокују да воћке раније почињу да цветају. Наиме, услед пораста просечних температура, време почетка вегетације код воћака у Србији у просеку се померило за две недеље уназад, па су мразеви крајем зиме постали опаснији него што су некада били.

Од почетка кретања вегетације, па до заметања плодова могу од мраза страдати неотворени цветови, отворени цветови и тек заметнути плодови. При температурама од -1 °Ц до +2 °Ц угрожени су заметнути плодови, до -2 °Ц отворени цветови, а температуре од -5 °Ц до -8 °Ц доводе до измрзавања неотворених цветова.

Ако је температура око 23х од +1 ºЦ до +2ºЦ, мраза ће бити. Ако је топлије од +3ºЦ, вероватност мраза је врло мала или ће мраз бити незнатан. Ако је спољна температура у распону од +1ºЦ до +2ºЦ, вероватност мраза је велика, а ако је већ тада (у 23:00 х) спољна температура мања од +1ºЦ мраз ће бити значајан – посебно ако је небо пуно звезда. У том случају треба почети са загревањем ваздуха у воћњаку већ око један сат иза поноћи и спроводити загревање све до изласка сунца следећег јутра и још неких 30-45 минута додатно, након појаве сунца.

Ове године очекујемо драстично смањење приноса као последицу мраза. Он се догодио касно, и интензиван је, са температурама и до -6 °Ц, што је довољно да угрози и воћке које су у раној фази цветања, као што су јабуке. Претходни јаки мраз у другој половини марта већ је угрозио кајсије и брескве, а овај априлски мраз је оштетио трешње и вишње, шљиве, крушке и јабуке широм Србије.

Илустрација: Априлски мраз је оштетио и шљиве

Мере којима воћке можете да заштитите од пролећног мраза или барем да умањите његове последице су следеће:
Третман антистресним пепаратима на бази аминокиселина (биостимулатори), али ако засад претрпи потпуну штету (100%), третирање наведеним биостимулаторима није потребно, јер неће бити учинка, пошто су генеративни органи одумрли, тј. род ће сигурно изостати.

Прикључни транспортни грејачи , односно кориштење трактора и вученог прикључног транспортног грејача (хеатер или Фростбустер) који стварају топли ваздух користећи различите енергенте (плин, бензин, нафта), а топли ваздух испуштају на страну или уназад, крећући се кружно улазећи у редове, те се на тај начин подиже температура у засаду.

Мале преносне пећи цилиндричног облика, направљене од металних цеви (материјал дебљине бар 4 мм, пречника око 200 мм, висине 350-400 мм), с металним поклопцем, који својим пречником надмашује цев за барем 30-35 мм тј. у пречнику барем 260-270 мм које користе чврсто гориво (најбољи је угаљ или висококалорично дрво). Свака од ових пећи топлином коју ствара оквирно покрива површину од 25 м<суп>2 </суп>- 40 м<суп>2</суп>.

Ветрозаштитни појас – Ако се одлучите да грејете засад на тај начин, важно је да на страни с које може дувати ветар постоји густ биљни ветрозаштитни појас, јер не вреди грејати засад, ако топлину односи ветар. Уз осигурање довољне количине горива пре мраза, засад се може загрејати за неких 1,6 ºЦ – 2 ºЦ у односу на околину.

Прскање воћњака водом се користи у време појаве мраза током цветања воћака. То може бити стационарно (састоји се од довољно великог резервоара воде, јаке пумпе, сиситема цевовода и дизни) или може бити мобилно. Прска се од појаве мраза, водом помоћу атомизера и трактора, али је један трактор лимитиран за одређену површину, па је потребан већи број трактора и атомизера, најчешће вучених, и то од најмање 1.000 литара запремине. Не прска се сваки ред, као приликом заштите против болести, него се редови прескачу како би се у малом времену покрила што је могуће већа површина.

Илустрација: Агротекстил пружа одличну заштиту за јагоде ако се правилно користи 

Задимљавање примењено благовремено, уз обезбеђење густих димних завеса повећава температуру за 0,5 °Ц до 1,5 °Ц. Међутим, најчешћи извор задимљавање који се код нас користи је паљење аутомобилских гума, што је погрешно, јер се с једне стране ослабађају врло опасне материје за животну средину, а с друге стране тако настали дим чине честице које не задржавају топлоту, не задржавају се изнад воћњака и не загравају ваздух. Једино ефикасно задимљавање је паљење мокре органске материје (слама, лишће итд.), што у ваздуху ослобађа велику количину водене паре која се кондензује, те на тај начин ситне честице воде лебде у или изнад воћњака и упијају и зраче топлоту.

Примена агротекстила код јагоде – поставља се средином поподнева, пре заласка сунца. У којој мери ће ова врста заштите бити ефикасна зависи од дебљине текстила и распореда влакана у њему, а што је материал дебљи заштита је већа. Уколико је дан пред мраз сунчан и без ветра, онда ће агротекстил да пружи одличну заштиту, а уколико је дан пред мраз облачан са хладним и сувим ветром, ефекат агротекстила ће бити врло мали.
Важно решење су превентивне мере – правилан одабир воћке и отпорне сорте за различите локалитете и правилна садња.

Силвија Хоџић, дипл.инг.
Саветодавац ПССС Нови Пазар за воћарство

Извор: ПССС