Како подићи углед ракије?

Када би било коме на Балкану и нешто шире, у државама где живе и раде овдашњи људи, рекли да нашој ракији недостају углед и поштовање, вероватно би се нашли у великој неверици и чуду. Боца тог жестоког пића се може наћи готово уз свакој кући. Ракију пијемо вековима, мање или више, при сусрету и растанку, у радости и весељу, у срећи и несрећи, као лек за све бољке и из навике, и колико треба и колико не треба…

Први писани подаци о производњи шљивовице могу се наћи у Душановом законику из 1349. године. Недавно је ракија из Србије уврштена на УНЕСКО листу нематеријалне културне баштине.

Производимо је, најчешће, од шљиве, грожђа, јабуке, крушке, дуње, кајсије, затим од малине, брескве, вишње, меда, па чак и од ораха, купуса, шаргарепе и других природних сировина. Постоји око 1.200 регистрованих дестилерија, али производи се и мимо њих. Много домаћинстава у руралним срединама има казан за печење ракије, коју производе по неком сопственом рецепту, што често завршава на „црном тржишту“ под различитим именима. Ракију, готово редовно, извозимо у Словенију, Немачку, Швајцарску, Црну Гору, САД, Аустралију, у вредности од око 13,4 милиона евра. Почињемо да је пласирамо и на тржиште Бугарске, Француске, Азербеџана, Летоније и Литваније. Вредност извезене ракије је лане повећана за око 30 одсто.

Захваљујући наглом порасту броја дестилерија, ракије из Србије стичу све већи број светских признања. На Међународном такмичењу за вина и алкохолна пића у Лондону – IWSC, у конкуренцији од преко 3.000 узорака жестоких алкохолних пића, две ракије од шљиве добиле су сребрне, а од јабуке бронзану медаљу.

Илустрација: Српска ракија спада међу три најквалитетнија пића на свету

Иако велики број стручњака сматра да наша шљивовица спада у три најквалитетнија жестока пића, велики број становника наше планете, не само да не познаје ракију из Србије него она не постоји ни у њиховим законским документима, што нашим извозницима прави огромне тешкоће.

– У свету постоји изузетно велика конкуренција изузетно квалитетних жестоких алкохолних пића – каже др Иван Урошевић и додаје:

– Најчешће се ради о воћним бренди ракијама, што је прихватљиво на тржишту западних држава. Али на огромном кинеском тржишту се подразумева да таква ракија води порекло од отпадака воћа, па представља пиће ниже категорије. Зато је неопходно да се промоција наше ракије прилагоди кинеским културолошким категоријама. У то су се увериле и наше дестилерије, које већ извозе у Кину уз велике напоре, па им је неопходна подршка одговарајућих служби у Србији, како би се доспело на то тржиште са великим потенцијалима за пласман. Слично је и на великим међународним надметањима, где се наша ракија, због недостатка одговарајућег, већег броја узорака, сврстава у маргиналну категорију осталих алкохолних пића на бази воћа. А то нису ракије. Зато свуда, ван наших простора, морамо да подигнемо углед српске ракије на виши ниво, да се тачно зна о каквом пићу се ради. Наш закон о алкохолним пићима је потпуно усклађен са одредбама у Европској унији. Међутим, тешкоће настају при извозу у САД, Канаду и неке друге државе, које у својим законима не препознају категорију пића као што је ракија, па она подлеже општим правилима за слична пића. У основи то значи да ракија не сме да садржи метил-алкохол, а без тог састојка пиће није ракија произведена директно од воћа. Зато наша држава треба, као у законодавним решењима ЕУ, да инсистира на увођењу категорије пића од воћа, које мора да има одређене параметре, садржај алкохола и друго, како би се адекватно дефинисао производ као што је српска ракија.

Илустрација: Шљивовица из Србије недавно је уврштена на УНЕСКО листу нематеријалне културне баштине

Према речима др Ивана Урошевића, у Србији се производи велики број различитих ракија, а конзументи желе тачно да знају шта им се нуди и шта могу да очекују. Нажалост, још смо далеко од тога. На тржишту има пића која су декларисана као ракија, а немају одговарајуће лабораторијске потврде о читавом низу обавезних пратећих докумената. Најважније је да се одреди како треба да се производи ракија, каква да су паковања, етикете и декларација, а потом да се обави стручни избор најквалитетнијих сорти воћа, дужина одлежавања тог пића и слично. То питање морамо, првенствено, да решимо у сопственом дворишту, а онда и у извозу. Све то може врло брзо да се изведе, јер имамо одлична законска решења још из 2016. године. Њима је сачувана могућност малих произвођача да слободно пеку ракију за сопствене годишње потребе, а да вишак предају регистрованим дестилеријама, које преузимају одговорност о квалитету на себе, након одговарајућих лабораторијских анализа. Нажалост, такве мере се не спроводе на прави начин. Губици су огромни. Током 2022. године смо у извозу зарађивали око шест евра по боци ракије, што је мало. Појединачна искуства указују на то да можемо стицати и десетак евра по боци, уколико би постојало и географско порекло те ракије, као српског бренда.

Искуства са манифестације „Отворени Балкан“ показују многе наше предности. У последње две-три године извоз ракије расте за око 30 одсто. Имајући у виду обим производње воћа, Србија може да испече око 60 милиона литара ракије, што је знатно више од домаћих потреба. Судећи по великом броју присутних љубитеља добре капљице и представника страних компанија, јасно је да постоје услови за знатно проширење тржишта српске ракије.

Илустрација: Постоји велико интересовање из иностранства за српску ракију

– Однос према ракији, пре свега код нас, мора драстично да се мења – каже др Иван Урошевић из Удружења произвођача ракије Србије и додаје:

– То пиће врхунског квалитета се конзумира због уживања, лепоте и ароме које носи у себи, а не за покривање дневних потреба за алкохолом. Морамо научити како, када и колико треба да пијемо ракију. За такво уживање треба одговарајуће слободно време и пригодна температура ракије, а никако она у фрижидеру. Ракија треба да се сипа у широку чашу са постепеним сужењем према врху, да би се сконцентрисала арома. Након стајања од неколико минута, ракија почиње да испушта своју алкохолну арому. Неопходан је хедонистички приступ – дозволити свакој ракији да исприча своју причу. Ради се о потпуно новом свету, са невероватно великим бројем могућности комбинација арома, доживљаја и квалитета. Непримерено је да се ракија ођедном саспе у грло „с ногу“. За то постоје много јефтинија пића.

Извор: https://www.agrotv.net/rakija-zasluzuje-ugled-i-postovanje/