За постизање високих и редовних приноса јагода захтева обилно ђубрење органским и минералним ђубривима. Основни принципи при избору ђубрива и одређивању режима ђубрења односе се на плодност земљишта и приступачност хранива, захтеве јагоде за хранљивим елементима, балансирану исхрану, квалитет и здравствену безбедност произведених плодова.
Потребе јагоде за азотом, фосфором и калијумом на средње плодном земљишту крећу се у односу 1:0,7:1,7. Генерално гледано годишње потребе јагоде за хранљивим елементима износе 70 до 120 кг чистог азота, 60 до 80 кг фосфора у облику P2O5 и 140 до 180 кг калијума у облику К2О. Тачни износи одређују се према анализама земљишта сваког јагодњака понаособ.

Висок ниво органске материје један је од најважнијих предуслова за успешно гајење јагоде, пошто присуство органског комплекса, поред обезбеђивања биљака хранивима омогућава и побољшање водно-ваздушног режима земљишта. Уколико је при заснивању засада јагоде обављено мелиоративно ђубрење стајњаком, његова активност се одржава до 3 године, што је и максимална дужина експлоатационог периода засада јагоде. Са друге стране, није могућа примена органских ђубрива у савременој технологији гајења јагоде на фолији.
Реакција земљишта треба да се налази у оптималном режиму пХ вредности од 5,5 до 6,5, односно да буде благо кисела. У том случају није потребно обављати никакву корекцију јер се у том интервалу пХ вредности успоставља најбољи режим исхране јагоде.

Илустрација: Водотопивим ђубривима кроз систем за наводњавање кап по кап тзв.фертигација обезбеђује потпуну искористивост ђубрива уз лако програмирање доза

Редовна мера при гајењу јагоде на фолији постаје прихрана водотопивим ђубривима кроз систем за наводњавање кап по кап тзв.фертигација, јер обезбеђује потпуну искористивост ђубрива уз лако програмирање доза. Потребне количине хранљивих елемената растварају се у води у посебном суду, и уз помоћ специјалних уређаја-дозатора на принципу вакуума убацују се у систему за наводњавање.
При дефинисању оријентационог програма ђубрења треба имати у виду потребе јагоде за појединим минералним елементима у различитим етапама развоја биљке.

У пролеће, на почетку вегетације јагоде треба користити ђубрива са наглашеним садржајем фосфора, тзв.стартере, са формулацијама од 44% до 52% фосфора. Основна намена ових ђубрива је да појачају активност кореновог система на почетку вегетације. Препоручена примена је 1-2 пута на 7-10 дана.

У фази интезивног развоја бокора јагоде, формирања нових листова и појаве цветних пупољака, као стимуланс вегетативног пораста у редовној исхрани јагоде фертигацијом треба користити комплексна минерална ђубрива са нешто већим садржајем азота 24:8:16 или 20:20:20+ме, у препорученој концентрацији од 0,10 до 0,15%.

У фенофази цветања, заметања и интезивног пораста плодова повећавају се потребе за калијумом. При том је важно знати да јагода испољава осетљивост према јону хлора, те је потребно бирати формулације ђубрива које не садрже хлор, 16:8:32+2%МгО+ме или 17:10:27+ме. Наглашен садржај калијума доприноси бољем квалитету плодова јагоде у смислу повећања садржаја растворљиве суве материје и шећера, као и бољег изгледа плода, обојености и сјаја.

Поменуте прихране се изводе у пролеће од прве декаде марта до зрења, а у време бербе се понављају на свака три дана наизменично KNO3 или CaNO3 са дозом од 1 гр биљци.

Илустрација: Често се фолијарна прихрана комбинује са заштитом од проузроковача болести и штеточина

У време бербе фолијарно се може додавати и калцијум карбоксилат у количини 4л/ха, који је безбедан за здравље људи, а доприноси побољшању кондиције бокора и повећава ћврстоћу плода. Важну допуну у задовољавању исхране јагоде појединим минералним елементима представља фолијарна прихрана, преко листа, чија примена је олакшана захваљујући ниском порасту јагоде и густини склопа активног лишћа. Главни циљ примене овог начина прихране је отклањање недостатака усвајања микроелемената из земљишта, тако да су ефекти врло брзо уочљиви. Микроелементи су формулисани у облику микрођубрива, као што су боракс 0,25%, манган-сулфат 0,25-0,50%, феросулфат 0,1-0,3%, бакар-сулфат 0,1-0,2%, цинк-сулфат 0,25-0,50%.

Често се фолијарна прихрана комбинује са заштитом од проузроковача болести и штеточина и у том случају суспензију треба правити следећим редом вода + фолијарно ђубриво + инсектицид + фунгицид. Оптималне температуре за примену ђубрива преко листа су око 20°Ц, а пожељно је и да након третирања не буде падавина 48 сати.

Биљана Николић, ПССС Смедерево

Литература:Јагодасте воћке, Проф.др Михаило Николић, Проф.др Јасминка М.Миливојевић

Извор: ПССС

sr_RSSerbian
Close

Cart

Нема производа у корпи.