Како избећи тровање пчела: Закон је врло јасан а да ли га поштујемо?

Забрана 113 пестицида у Србији највише је обрадовала пчеларе. У питању су средства за заштиту биља која у себи садрже састојке токсичне за пчеле и које су ранијих година доводиле до масовног тровања пчелињих заједница.
Зима је време мировања пчела али и припрема пчелара за наредну сезону. Већ с првим данима пролеће пчеле почињу свој лет на којем их вребају бројне опасности. Једна од највећих претњи по пчелиње друштво долази од неопрезних воћара и ратара који пестицидима прскају усеве како би их заштитили од болести и корова не марећи много за пчеле. Без пчела као главних опрашивача нема ни воћа, поврћа нити хране па би ваљало мало више пажње посветити овим вредним инсектима и њиховој безбедности. Највећи помор пчела сваке године забележен је управо непримереном употребом пестицида који доводе до тровања и уништавања комплетних друштава.

Илустрација: Без пчела као главних опрашивача нема ни воћа ни поврћа 

Шта каже закон?
Закон о средствима за заштиту биља осим што уређују регистрацију, контролу, промет, увоз и примена средстава за заштиту биља у пољопривреди и шумарству јасно дефинише и понашање произвођача кад је у питању заштита пчела. Како наглашавају стручњаци већина средстава за заштиту биља (инсектициди, фунгициди, хербициди) су отровни за пчеле. Пољопривредни произвођачи посебно воћари морају тога да буду свесни приликом примене ових хемијских препарата.
Како би се избегло тровање пчела, према савету стручњака, неопходно је да се ратари и воћари придржавају прописаних правила. Пре свега дужни су у кругу од 5 км од својих парцела или воћњака два дана пре третирања обавесте пчеларе о времену прскања како би они уклонили кошнице из опасне зоне. Најбоље би било не примењивати хемијске препарате на којима је у упутству за примену наглашено да је средство опасно по пчеле. Како би се заштитиле пчеле препорука је да се третирање воћњака пестицидима избегава у периоду највеће активности пчела већ да се прскају предвече када се пчеле врате са паше у кошницу па је и могућност тровања мања. Осим тога, на овај начин се и сами препарати дуже задржавају на усевима или воћу па је и њихова ефикасност већа. Приликом прскања воћњака треба строго водити рачуна да се не загаде појила пчела као што су извори или потоци јер и то може да их угрози и доведе до њиховог тровања.
У члану 45 поменутог закона о средствима за заштиту биља употреба хемијских средстава је строго забрањено уколико може да проузрокује
загађење вода, површина које се граниче са третираним парцелама у време цветања биља уопште коришћење начина третирања који могу бити токсични за пчеле.

Илустрација: У Америци пчеларима се плаћа да доносе кошнице у воћњаке ради опрашивања

Декларација о заштити пчела
Да би се избегло тровање пчела неопходна је стална едукација пољопривредника о важности одговорне употребе пестицида, као и тесна сарадња са пчеларима и локалним пчеларским организација на том подручју како би се заштитили ови корисни инсекти. Подсећамо, пре четири године покренута је и кампања Савеза пчеларских организација Србије за потписивање Декларације о заштити пчела у нашој земљи коју су подржали и потписали готово сви већи градови и општине у Србији.
Како су то педантно израчунали швајцарски, холандски и немачки стручњаци добробит од само једног пчелињег друштва је 1.070 евра од чега на мед иде само 100 евра. Све остало је цена њихове опрашивачке функције од које највише користи имају управо воћари и ратари. Стручњаци упозоравају да деловање пестицида на пчеле може бити тренутно и завршава се угинућем пчела или продужено када хемијска средства изазивају слабљење и постепено умирање заједнице дужи временски период. Осим самих пестицида који доводе до ућинућа пчела које дођу у додир са овим средствима, на отровност хемијских средстава утиче више фактора од примењене концентрације, начина његове примене, температуре до тога да ли је сунчан дан или не. Приликом третирања биљака овим средствима треба избегавати ветровите дане јер је прецизност знатно мања а могућност да ветар нанесе хемикалије на путању пчела много већа.
Ваља и нагласити да приликом квалитетног опрашивања пчелама приноси кајсија, бресака и шљива су већи за трећину, боровница чак пет пута, док крушке и јабуке имају и до 12 пута већи род након посете пчела. Самим тим и зарада је много већа. Ово су схватили Американци па добро плаћају пчеларима да доносе своје кошнице како би пчеле опрашивале воће и усеве. Како наглашавају у СПОС „Заштита заједнице пчела је заштита људске заједнице“ и што пре то схватимо то боље по све нас како се не би остварило пророчанство Алберта Ајншатјна: „Нестану ли пчеле са Земљине површине, човечанству не би преостало више од четири године”.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay