Дубока обрада земљишта, која углавном претходи подизању вишегодишњих засада, назива се риголовање или дубоко орање земљишта које подразумева растресање, дробљење и премештање земљишних слојева. На задату тему саговорник нам је Бобан Лазаревић, наставник Пољопривредно-хемијске школe ,,Др Ђорђе Радић” у Краљеву.

Риголовање или дубоко орање је одговоран и захтеван посао и подразумева низ организационих техничких и технолошких решења на домаћинству у зависности од расположиве механизације. Као последица учесталих и многобројних прохода пољопривредне механизације кроз воћњаке и винограде, у зони кореновог система настају непропусни слојеви земљишта, односно плужни ђон. Биљка може да стагнира у порасту због задржавања вишка воде изнад сабијеног и непропусног слоја земљишта или због недостатка воде и хранљивих материја које се налазе испод водонепропустљивог слоја. Повремено разбијање ових непропусних слојева земљишта је изузетно важно за несметан развој кореновог система биљака а то се најефикасније постиже адекватном обрадом земљишта.

Користи од риголовања су вишеструке пре свега у томе што приликом премештања земљишних слојева растресита и најплоднија земља се смести на ону дубину у којој ће се развијати највећи део кореновог система, односно баш тамо где треба.,,Мера риголовања се примењује на земљиштима која нису пропусна за воду. То је карактеристичан тип земљишта псеудоглеј кога има доста у нашој земљи и током зимског и пролећног периода јавља се лежање воде и у том случају озими усеви доста пропадају. Такође у раном летњем периоду када су у питању јари усеви као нпр. кукуруз и када имамо десетак дана падавина такође долази до пропадања усева у оваквом земљишту. Риголовањем земљишта разбија се тај непропусни слој тако да биљке не пате од вишка влаге у земљишту. Овом агротехничком мером се у слоју обрађеног земљишта стварају повољнији водни и ваздушни режим земљишта а истовремено и активирају микроорганизми и низ биохемијских процеса што све доприноси стварању повољнијих услова за раст, развој и плодоношење вишегодишњих засада. Ова радна операција је битна за правилан развој кореновог система гајених култура, а уједно и развој надземног дела“ наставља наш саговорник.

Риголовањем се износе на површину земљишта остаци кореновог система претходне културе гајене на тој парцели, што омогућава лакше чишћење земљишта од њих.  Земљиште после риголовања упија и задржава већу количину воде од падавина те се тако ствара повољнији водни режим земљишта. Ђубриво се при риголовању уноси у дубље слојеве земљишта где ће се развијати највећа маса кореновог система.

Бобан Лазаревић, наставник Пољопривредно-хемијске школe ,,Др Ђорђе Радић” у Краљеву.

,, Карактеристично је да су у питању изразито кисела земљишта па се врши упоредо и калцизација уношењем калцијума који недостаје овом земљишту. Регукацијом пХ врдности се повећава приступачност храњивих материја за биљку које су биле недоступне у том кислеом земљишту. Риголовање се обавља на дубини од 60 до 120 цм, што пре свега зависи од климатских услова, типа земљишта и дубине садње, односно дужине садног материјала. Сувља земљишта треба риголовати дубље него влажна. Може се риголовати цела површина земљишта или појасеви ширине од 1 до 2 м, али је боље риголовати целу повришину земљишта јер се тако стварају услови да се корен несметано развија у свим правцима“ каже Лазаревић.

Уколико то временски и земљишни услови дозвољавају, риголовање се може обавити током целе године. Није препоручљиво риголовати ни превише суво као ни превише влажно и смрзнуто земљиште.

,,Приликом риголовања сувог земљишта долази до изваљивања великих грудви које после отежавају обраду јер се тешко уситњавају. Уколико се риголује и сувише влажно земљиште, тада долази до кварења механичке структуре земљишта, односно водно ваздушних особина земљишта, а то касније утиче на даљу припрему земљишта за садњу. Након првих јесењих киша, када је земљиште довољно влажно али не и преквашено, риголовање је најлакше извести. Изриголовано земљиште ће бити способно да акумулира довољну количину воде од зимских падавина. Током зимских месеци такво земљиште ће бити изложено дејству ниских зимских температура што ће допринети стварању ситномрвичасте структуре земљишта која је идеална за сваки тип земљишта. До пролећа се земљиште слегне и тако добро уситњено постаје погодно за садњу“.

,,Рецимо, дубоко орање земљишта за подизање воћњака је скупа мера и од квалитета изведених радова ће зависити правилан развој кореновог система. ново подигнутог засада и очекивани касније резултати. Пре риголовања на планираној површини је потребно урадити узорковање земљишта и испитати агрохемиску анализу и на основу добијених резултата урадити одређене мелиоративне и друге поправке. Исто не мање битно је да површина на којој се подиже воћњак нема корова, па се из тог разлога врши механичко и хемијско уклањање. Риголовањем се свакако постижу бољи резултати јер имамо велике промена у клими када је рецимо сушна година укорењавање је биљка је боље црпљењем воде из дубљих корена. Исто тако вишак воде оптерећивати билкју чиме омогућујемо гајеном усеву да постигне свој максимум.

У оквиру пројекта „Јачање отпорности сектора пољопривреде на елементарне непогоде”, који финансира Европска унија, а реализује Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, спроводе се управо ова демо поља са циљем да се прикажу практични примери и праксе отпорније и климатски паметније пољопривреде.

,,Ми смо као школа један од центара у којима се спроводи пројекат. Кроз планиране едукативне активности у оквиру демо центара пољопривредни произвођачи ће добити директан приступ новим знањима, технологијама и праксама које могу да помогну у адаптацији и прилагођавању на климатске промене. На неколико локација на изабраним пољопривредним газдинствима изводимо риголовање и калцизацију. На другим газдиствима радимо и друге пројектом предвиђене мере и на тај начин желимо да укажемо пољопривредницима како да дођу до бољих резултата, закључује Лазаревић.

Перица Дуканац је домаћин парцеле на којој се изводи практични приступ риголовању. Три генерације на овом газдинству у Грдици обрађује 40 хектара земље и на везу има 80 грла крупне стоке. На већем делу паецела прошле године су имали огромне губитке прво од поплава јер су оранице близу Мораве а након тога од града који је ,,утукао,, пресејане њиве.  Ову меру до сада каже  није примењивао на својим парцелама.

Перица Дуканац

,,Нисам никада користио риголовање и ово је први пут да пробамо и да видимо да ли има разлике између класичне обраде земљишта и на овај начин. Ако буде дало резултате сигурно да ћемо у будуће да користимо овакву меру при обради. Овде је земљиште, тешко, кисело, није најбољег квалитета и свака нова метода која даје бољи принос је добро дошла и прихватљива“ каже овај успешни сточар.

Развој се не може догодити без знања и усвајање одрживих пракси од стране породичних пољопривредних газдинстава је предуслов за прилагођавање климатским променама. Ипак, недовољно или споро прихватање нових знања и иновативних решења у пољопривреди, успорава прелаз ка одрживијој пољопривреди. Неке од мера су лако прилагодљиве, за неке треба огледи пракса јер смо ипак прилично неповерљиви без опипљивих доказа.Оно што се поуздано зна, јесу историјски подаци који показују да је, обрада земљишта једна од најстаријих агротехничких мера, са којом започиње процес гајења биљке. Историчари кажу да су почеци обраде земљишта везани за период од пре 8 000 година у области Месопотаније, мада неки тврде и знатно раније.

Извор: Агробизнис магазин

Аутор: Соња Цветковић

sr_RSSerbian
Close

Cart

Нема производа у корпи.