Каквој години се надају повртари, а шта кажу стручњаци

Почела је сезона радова у повртарству. На отвореним пољима при крају је директна сетва црног лука и у пуном је јеку садња ченова белог лука и кртола кромпира.

Повртари који производе паприку и парадајз преко расада почињу са сетвом семена у контејнере у пластеницима, како би расад доспео за садњу у мају месецу.

Годинама сетву тридесетак повртних врста заснивамо на отвореним пољима између 120.000 и 130.000 хектара и 5.000-6.000 хектра у различитим облицима заштићеног простора.

Тренутно киша одговара пољопривреди, али би падавине требало да буду обилније. Уколико изостану, требаће посејане површине наводњавати.

Доцент на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Ђорђе Војновић напомиње за Дневник да поврћу, генерално, више одговарају године без учесталих падавина, јер је тада мања могућност за појаву проузроковача болести, док се недостатак воде може надокнадити наводњавањем. У сушнијим условима код поврћа се често постиже и већи садржај суве материје, што доприноси израженијем укусу и ароми, али и бољој способности чувања.

Лањска година била је сушна, због чега су приноси били нижи од 30 до 50 процената у зависности од региона, па су и трошкови производње порасли због наводњавања. Дефицит падавина у вегетационом периоду износио је преко 300 мм.

Илустрација: Време је за сетву лука и другог раног поврћа

Каква ће ова сезона бити знаће се у наредним месецима, али већ сада знамо да површине у затвореном простору неће бити довољне да подмире домаће потребе па ћемо рано поврће увозити из Албаније, Северне Македоније и Турске.

Потрошачи ће у одабиру поврћа моћи да примете разлику између домаћег и увозног поврћа, мада она не постоји увек и не код свих производа.

– Увозно поврће често је визуелно уједначеније и дуготрајније, јер је прилагођено транспорту и складиштењу. Међутим, такво поврће се често бере раније, пре пуне зрелости, што може утицати на укус и нутритивну вредност. Са друге стране, домаће поврће се најчешће бере у пуној технолошкој зрелости, што му даје предност у квалитету, али га чини осетљивијим и са краћим роком трајања – напомиње доцент др Војновић. – Све је израженији тренд потражње за свежим, локално произведеним поврћем са високим садржајем биоактивних и антиоксидативних једињења. У складу са променама у навикама потрошача, све су траженији и производи мањих димензија, попут мини плодова парадајза и паприке, ситнијих форми цвекле, као и мини лубеница. Такође, све већи значај добија и поврће из органске производње. Оно што је посебно важно, јесте да потрошачи постају све свеснији значаја квалитета, порекла и начина производње поврћа коју конзумирају.

С друге стране, Србија годишње извезе око 130.000 тона поврћа, па се слична ситуација може очекивати и ове сезоне. Земље ЕУ и комшије на Балкану до сада су највећи купци поврћа из Србије. У последње време расте и интересовање појединих азијских тржишта за домаће поврће, посебно за хладно прерађено.

Скупо поврће није уједно и квалитетно

Виша цена поврћа не значи истовремено и бољи квалитет.

– Цена често зависи од односа понуде и тражње, трошкова производње и логистике, а не искључиво од квалитета. На пример, лиснато поврће попут спанаћа може имати вишу цену због кратке вегетације и немогућности дужег чувања, али то не значи да је увек квалитетније од других повртарских врста. Важно је сагледати целокупну слику, односно, порекло, свежину и начин производње – рекао је др Војновић.

Аутор: Зорка Делић

Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/lanjska-susa-prepolovila-rod-povrtari-prizivaju-kisu-na-njivama-130-000-plastenicima-6-000-hektara-paprike-paradajza-2026-03-28