Каквој години могу да се надају воћари

Након побољшања времена и пораста температуре, радови у поткозарским воћњацима су у пуном јеку. Приоритет је резидба у плантажним воћњацима.

Зоран и Горан Шмитран, Драгољуб Новаковић, Боро Француз и други воћари из Грбаваца орезали су већи дио јабуке, крушке, шљиве и других воћака у својим засадима.

“Десетак дана са ниским температурама и минусима у фебруару погодовало је воћњацима. То је одложило вегетацију и смањило могућност штете од мраза. Претходних неколико година имали смо високе температуре у фебруару. То је подстакло вегетацију. Воћке су раније процвјетале, али је мраз у марту и априлу узроковао велику штету”, каже Горан Шмитран. Он примарно производи шљиву. Резидба је у завршници, као и у воћњаку Драгољуба Новаковића.

“Имам три хиљаде стабала јабуке. Предузео сам све мјере прихране и хемијске заштите. Највећи дио је орезан, преостало је још неколико редака. Према садашњој ситуацији, вјерујем да ће род бити добар, под условом да нас не задеси мраз када воћке буду у цвијету”, објашњава Новаковић. Ипак је оптимиста, зато што је захлађење средином фебруара одгодило вегетацију. Пораст температуре, без падавина у марту, погодује воћарима.

“Годинама имамо велику штету, односно евидентне посљедице због климатских промјена. Зиме су постале благе, без снијега и хладноће, са умјереним температурама. Такође, долази до наглих промјена, пада или пораста температуре и до 20 степени, у току једног или два дана. То је шокантно за воћке”, сматра Зоран Шмитран, бивши полицајац, који се, након пензионисања прије двије године, посветио интензивном воћарству.

Илустрација: Стање у воћњацима је за сад добро, само да не буде мраза

Боро Француз из Грбаваца посједује домаће сорте шљиве.

“Три сезоне није било рода, због мраза. Сваке године шљива је процвјетала, али плодова није било. Садашње стање је ипак охрабрујуће. Имали смо пола мјесеца ниских температура, са дубоким минусима током ноћи. Сада смо ушли у топлији период. Вегетација је почела”, рекао је Француз.

Овај период произвођачи воћа у Поткозарју такође користе за стручно усавршавање, предавања и стицање теоретских знања.

То се посебно односи на производњу крушке, која је у сталном смањењу.

Институт за хортикултуру Пољопривредног факултета из Бањалуке организовао је предавање на којем су, осим произвођача крушке, учествовали стручњаци из региона.

“Да би производња крушке, као и других врста воћа, била профитабилна, потребно је произвести што више прве класе. Максималну пажњу треба посветити прорјеђивању”, сматра Драган Радивојевић, професор Пољопривредног факултета у Београду.

“Осим стандардне резидбе којом се скида велики број цвјетних пупољака, а дијелом контролише родност, уколико су услови повољни, неопходно је проређивање плодова. Код сорти виљамовка, конферанс и кармен често имамо преобилан род. Зато прибјегавамо хемијском и ручном прорјеђивању, чиме смањујемо род, али повећавамо квалитет”, каже Радивојевић.

Илустрација: Да би производња крушке била профитабилна, потребно је произвести што више прве класе

Ивана Глишић из Института за воћарство у Чачку наглашава да не постоји савршена сорта крушке, а “успјех се може постићи једино уколико се сорта гаји у агроеколошким условима на које је крушка прилагођена. То подразумијева и технологију гајења и чувања”.

Бисера Билић, професор Пољопривредног факултета из Новог Сада, указује и на потребу кориштења биостимулатора за интензивну производњу, који доприносе заметању већег броја плодова уз повећан квалитет.

“Биостимулатори се, код нас, слабо или недовољно примјењују. Потпуни ефекат може дати уз већу примјену агротехничких мјера и правилним избором сортимената”, изјавила је професорка Билић.

Биостимулатори садрже линију производа чије су главне карактеристике стимулисање природних процеса у биљци како би биљка ефикасније усвајала храњива, уједно чувајући толеранцију на абиотички стрес.

Посебан начин деловања биостимулатора побољшава физиолошке процесе за вријеме критичних периода развоја, као што су пупање, укорјењивање, цвјетање и сазријевање плодова, затим ниских и високих температура, екстремних услова.

Биостимулатори су на бази екстракта морских алги и слободних аминокиселина.

Извор: https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Ceka-li-nas-rodna-godina/890618