Када ће бити исплаћене субвенције и ко ће имати право?

Министартво пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије је у другом кварталу ове године на име директних подстицаја исплатило 28,5 милијарди динара, а за мере руралног развоја 885 милиона динара, наведено је у информацији о раду тог Министарства која је данас представљена на Одбору за пољопривреду у Скупштини Србије. У другом кварталу је, према тој информацији, 8.138 пољопривредника имало потписано 26.867 уговора о закупу државног земљишта за 275.000 хектара, а укупна закупнина износи 48,7 милиона динара речено је на данашњој седници. Чланови одбора су дискутовали о могућем ископавању литијума и утицају на пољопривреду.

Благојевићева је члановима Одбора представила информације о раду Министарства пољопривреде за други квартал ове године и навела да је влада донела седам уредби, једну одлуку и три закључка. Министарство је донело 16 правилника и расписало три јавна позива за директна плаћања. Напоменула је и да је у том периоду министарство радило на текстовима споразума о слободној трговини са Египтом и Уједињеним Арапским Емиратима.

Члан Одбора Радослав Милојичић, из редова СНС, рекао је да су опозициони посланици искористили ту седницу како би причали о литијуму, иако је првобитни договор, још када је Одбор формиран, био да се чланови одбора, без обзира на међусобне разлике у политикама, фокусирају на пољопривреду. “Стање у пољопривреди никада није било лако, али то знамо ми који то радимо”, рекао је Милојичић, додајући да актуелна власт много улаже у тај сектор и да су тренутна улагања већа него икада.

Драган Јонић испред Еколошког устанка предложио је да тај одбор анализира сушу која је била овог лета и да министарство члановима одбора представи шта намерава да убудуће уради по питању суше. Јонић је оценио да не треба литијум да се ископава на површини која је погодна за пољопривредни узгој.

Председник Одбора Марјан Ристичевић навео је да пољопривреда јесте шанса Србије, али да “без снажне економије нема шта да погура ту шансу” и да је литијум ипак шанса Србије. Душан Никезић испред Странке слободе и правде (ССП) рекао је да се неке земље света јесу успешно развиле ископавањем литијума, али је оценио да је разлика у томе што је “сама држава била власник ресурса”, а да је у Србији проблем што је власник компанија Рио Тинто, која ће остваривати приходе. “Од пољопривреде корист можемо да имамо сви”, навео је Никезић. Он се надовезао на предлог Јонића да се анализирају последице суше и навео да је проблем како је ресорно министарство реаговало на сушну сезону, односно што није проглашена елементарна непогода која би омогућила пољопривредницима да наплате штету.

Велики фармери у Војводини апелују на државу да повећа подстицаје по млечној крави на 55.000 динара, јер се суочавају са изазовима у одржавању рентабилности. Давид Мужлаи, фармер из Бачког Градишта са више од 700 крава, истиче да су без државних мера једва опстајали, али их тренутни лимити у исплати премије приморавају да враћају део новца. “Већи произвођачи имају лимите за подстицаје, тако да смо ускраћени за двадесет посто укупних субвенција. Наш литар млека је исти као и код малих произвођача, па би и услови требало да буду исти”, каже Мужлаи.

Правница Јелена Барош додаје да се подстицаји умањују за десет посто ако премашују десет милиона динара, док они изнад двадесет милиона трпе смањење од двадесет посто. Велики произвођачи, попут Крста Ћорића из “Ћорић аграра”, указују на проблеме који проистичу из лимита за број крава. “Можете имати триста или трихиљаде крава, али држава даје подстицај само за првих триста. Шта са осталим? То је огроман проблем за нашу фарму и сва правна лица која превазилазе тај број,” наводи Ћорић.

На састанку у Зрењанину, представници шеснаест произвођача млека из Војводине изнели су захтеве за очување великих фарми. Они наглашавају да не желе решавање ових проблема науштрб малих произвођача, већ траже да се подршка угради у закон. “Боримо се да новац који је намењен млечном говедарству и ратарству заврши тамо где треба, и да се оправда кроз повећање и побољшање производње,” истиче Радован Бокић из ЗЗ “Агроклек” из Клека. Фармери такође траже укидање пореза на добит која се остварује по основу државних подстицаја, што би додатно помогло развоју великих фарми у земљи.

Извор: Фонет, Бета, РТВ