Србија је једна од ретких земаља која има урађен Национални план адаптације на климатске промене за различите области, међу којима је и пољопривреда као стратешки сектор за обезбеђивање и производњу хране.

Сасвим логично пољопривреда је најосетљивија када су климатске промене у питању и има велику изложеност јер се производња највећим делом обавља под „отвореним небом“.

– Ранији почетак вегетације, померање фенофаза развоја, смена дугог сушног периода са јаким кишама и олујама праћеним градом само су неки од ризика којима је изложена пољопривредна производња – каже за „Дневник“ проф. др Зорица Ранковић Васић запослена на Катедри за виноградарство Пољопривредног факултета у Београду.

– Климатске промене се дешавају чак 10 пута брже него икада у прошлости планете Земље. Процене показују да се Србија загрева брже од глобалног просека (1,8 степени Целyијуса , а лети чак 2,6). Према подацима Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама, укупна минимална сума материјалних штета изазваних екстремним климатским и временским условима од 2000. до 2020. године, износила је 6,8 милијарди евра. Више од 70 одсто штета настале су услед суша и високих температура изазваних променом климе и екстремним временским појавама, док су поплаве на другом месту као узрочник великих губитака.

Илустрација: Могу ли се климатске промене претворити у предност кад је у питању узгој грожђа

Професорка Ранковић Васић наглашава да анализа утицаја климатских промена на гајење винове лозе и производњу грожђа као и мере адаптације у виноградарству, чине важан сегмент Националног плана адаптације.

– У Програму прилагођавања на измењене климатске услове који је усвојен за период од 2023. до 2030. године наведени су ризици и мере прилагођавања за све подсекторе пољопривреде, па и виноградарства који су обрађени у оквиру НАП-а. Кроз пројекат „Унапређење средњерочног и дугорочног планирања мера прилагођавања на измењене климатске услове у Републици Србији“ директно сам радила на мерама адаптације и анализи стања и утицаја климатских промена на виноградарство. Поред анализе и припреме документа бавила сам се и едукацијама које су биле намењене представницима локалних самоуправа, пољопривре-дних саветодавних и стру-чних служби, пољопри- вредним произвођачима, јавним установама и свим другим релевантним субјектима у 25 административних округа у Србији…

Она указује на чињеницу да упркос томе што винова лоза није значајно осетљива на недостатак воде великим делом свог вегетативног развоја, учестале суше, које се при том и појачавају, локално могу довести до смањења приноса и квалитета грожђа. Високе температуре – више од 30 или 35 степени Целзијуса, које се јављају у периоду сазревања грожђа, од фенофазе шарка до бербе, могу утицати на смањење квалитета грожђа,односно на смањење синтезе и деградацију антоцијана, а самим тим и слабију обојеност покожице бобице. Последњих седам година на територији Србије представљају рекордно најтоплијих седам година. Број дана у периоду вегетације са максималном дневном темпе- ратуром вишом од 35 степени у прошлости је био два, док у последњој деценији тај број је у појединим рејонима већи од 10, односно 12 дана. Пројекције за будућност показују да ће тај број наставити да расте.

Илустрација: Расте потенцијал за производњу високо квалитетног грожђа

Међутим, климатске промене немају искључиво негативне последице, напротив. Анализе показују да је услед климатских промена потенцијал за производњу високог квалитета грожђа и вина порастао и да се у наредним деценијама очекује ширење повољних ареала за гајење.

– На основу података наведених у Програму прилагођавања, у случају оптимизације производње, виноградарство може имати користи од климатских промена у наредним деценијама. Да би се искористио потенцијал за гајење, потребно је редовно обнављати виноградарску рејонизацију у Србији, укључујући процене од потенцијалних ризика од климатских промена, са препорукама за избор сорти, локалитета гајења, избор система гајења и различитих агро и ампелотехничких мера које треба да доведу до повећања квалитета грожђа – упозорава проф. Ранковић Васић.

По њеним речима, мере адаптације виноградарства на климатске промене могу бити различите у зависности од врсте ризика, трајања одређене опасности, стања засада, доступности одговарајућих ресурса и др. Неке од мера су избор локалитета, померање винограда на веће надморске висине, природно засењивање винограда у смислу гајења на северно оријентисаним странама и постављању мрежа, праћење параметара квалитета грожђа и померање датума бербе, одговарајућа заштита од болести и штеточина које се јављају услед учесталијих непогодних временских прилика, адекватна одбрана од екстремних догађаја као што су суша, поплава, град, олујни ветрови, избор сортимента и технологије гајења.

– Постављање система и примена наводњавања на локалитетима где постоји доступна вода и где стање и карактеристике земљишта то омогућавају може бити веома важна мера ублажавања негативних последица суше. Одговарајуће агро и ампелотехничке мере као што су обрада земљишта, затрављивање винограда, избор система гајења и резидба, такође могу бити примењене у виноградима са циљем ублажавања негативних последица промена климе. Адаптација на град у виноградарству подразумева постављање противградних мрежа које још увек у Србији нису довољно заступљене и као алтернатива осигурање засада да би се потенцијални губици у производњи смањили. Избор сортимента представља значајну меру адап- тације. Увођење аутохтоних сорти у интензивну производњу, доприноси аутентичности приступа у адаптацији на климатске промене. Селекција и увођење новостворених сорти у производњу и гајење сорти толерантних на различите биотичке и абиотичке стресне факторе такође представљају мере адаптације – каже проф. др Зорица Ранковић Васић и додаје да је органско виноградарство један од начина борбе против климатских промена и емисије гасова са ефектом стаклене баште и да треба да заузме значајније место у виноградарском сектору.

Уџбеник за средњошколце
Захваљујући пројекту „Јачање отпорности сектора пољопривреде на елементарне непогоде“, који спроводи Организација за храну и пољопривреду УН+- у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, а финансира ЕУ, принци смањења ризика од елементарних непогода и климатски паметне пољопривреде „ушли“су у програм пољопривредних средњих школа.

Илустрација: Органско виноградарство један од начина борбе против климатских промена

Партнери на том пројекту су Министарство просвете, Завод за унапређивање образовања и васпитања, као и професори Пољопривредног факултета у Београду чијим заједничким радом је уведен изборни предмет Климатске промене у пољопривреди који сада слушају ученици осам пољопривредних школа у Србији. Лане је одштампан приручник „Климатске промене у пољопривреди“ намењен ученицима и професорима средњих школа чије подручју рада су пољопривреда, производња и прерада хране. Уредници су проф. др Зорица Ранковић Васић, која је и један од коаутора приручника за област виноградарства и дипл. инж. Светлана Младеновић из Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ из Краљева.

Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/sire-podrucja-za-proizvodnju-dobrog-vina-nasa-zemlja-jedna-od-retkih-sa-planom-adaptacije-na-klimatske-promene-2025-06-08

sr_RSSerbian
Close

Cart

Нема производа у корпи.