Испаша као мера регенеративне пољопривреде

Већина животиња су биљоједи прилагођени испаши на природним травнатим површинама и њихов систем за варење је прилагођен варењу биљних влакана и целулозе. Све животиње које се хране травом живе у складу са својим природним обрасцем исхране.

Свакодневна испаша животиња омогућава квалитетнију и природну исхрану, потребно кретање и физичку активност, социјализацију стада, смањење појаве заразних болести и болести папака. Свакодневно излагање крава сунчевој светлости омогућава већу ресорпцију витамина Д који утиче на ендокрини систем чиме се повећава секреција млека а кожа и длака попримају здравији изглед.

Састав биљне заједнице на пашњаку значајно утиче на квалитет млека и меса. На квалитетним пашњацима трава садржи око 80%, има велику храњљиву вредност, а садржи до 15% целулозе, калцијума и калијума, богата је витаминима А, К, Ц, као и витаминима Б комплекса.

На испашу животиње треба извести када је трава висока 15 до 20 цм. Оптимално искоришћавање пашњака подразумева сузбијање корова, површинску обрада, ђубрење као и подсејавање пашњака. Поред тога неопходно је применити планско искоришћавање пашњака, односно прегонску испашу. Величина прегона, у зависности од врсте и броја грла, треба да буде таква да се животиње на њему задржавају 4 до 5 дана а онда прелазе на други прегон. Број прегона треба да буде усклађен са периодом регенерације траве, односно на исти прегон животиње се враћају након 30 дана колико је потребно да се трава регенерише. Код прегонске испаше ако не постоје физичке, сталне или покретне ограде, неопходно је ограничити кретање животиња. Последњих година ограничавање кретања животиња врши се различитим врстама електричних пастира који су прилагођени врсти животиња које чувају.

Илустрација: На испашу животиње треба извести када је трава висока 15 до 20 цм

Основу регеративног система гајења животиња чини благовремено премештање животиња са прегона на други прегон.

Регенеративна пољопривреда је скуп пракси управљања пољопривредним земљиштем са основним циљем да се током времена земљиште учини продуктивнијим и биолошки разноврснијим. Овај циљ се постиже комбинацијом агротехничких и еколошких стратегија уз максимално очување, унапређење и искоришћавање природних ресурса. У основи регенеративне пољопривреде је шест принципа од којих један подразумева интеграцију животиња са циљем повећања динамике заједнице, циклуса хранива и протока енергије и одржавања агроеколошке равнотеже.

Један од примера регенеративне испаше је испаша на парцелама након скидања главног усева или напасање стоке на покровним или здруженим усевима.

У зависности од величине пашњака, састава биљње заједнице и њене бујности, као и од врсте животиња која се напаса оптерећење пашњака може бити од 0,3-1 УГ/ха па до 200 УГ/ха.

На пашњацима у принципу није дозвољена косидба, евентуално једном годишње, а ливаде 2 до 3 пута годишње у зависности од састава и бујности вегетације. Косидбу треба вршити ручно или осцилирајућим или линијским косачицама које омогућавају бржу регенерацију пашњака и ливада. Косачицу не треба спустити до површине земљишта већ је треба издигнути бар за 5 цм. На ливадама кошење не треба вршити у периоду цветања трава, односно од 01.маја до 30.јуна. Подсејавање оваквих пашњака и ливада треба вршити ручно или механизацијом која најмање ремети структуру земљишта. За овакве ливаде и пашњаке најбоље је користити органска ђубрива.

На парцелама које се користе за испашу стоке, а и на осталим парцелама ЗАБРАЊЕНО је ПАЉЕЊЕ јер се на тај начин ремети равнотежа екосистема и уништавању микроорганизми и инсекти који се налазе у земљишту.

мр Виолета Петровић Луковић. саветодавац за сточарство/ ПССС Крагујевац

Извор: ПССС