Савремена прехрамбена индустрија је под сталним притиском да повеча производњу хране уз одржавање високог квалитета производа. Ова неопходност често доводи до употребе разних пестицида, ветеринарских лекова, хемијских адитива и сл. током процеса производње и прераде прехрамбених производа. Додатно, у храни се налазе и супстанце природног порекла као што су микотоксини, тешки метали, патогени и алергени. Присуство свих наведених супстанци у концентрацијама већим од дозвољених, може имати озбиљне негативне последице по здравље људи, због чега је контрола њиховог садржаја у храни од највец́е важности.
Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), више од 600.000 људи оболи сваке године након конзумирања контаминиране хране, а 420.000 од ових случајева резултира смрћу. Регулаторне агенције као што су Европска агенција за безбедност хране (EFSA) и Управа за храну и лекове Сједињених Држава (USFDA) су прописале регулативе и стандарде за прац́ење и контролу садржаја загађујућих супстанци у храни како би се осигурала њена безбедност. Међутим, земље у развоју, укључујући Србију, често имају потешкоћа да испуне ове све сложеније и строжије захтеве у пољу безбедности и сигурности хране, превасходно због ограничених економских капацитета.
Методе које се тренутно користе у лабораторијској пракси анализе хране, као што су течна хроматографија или масена спектрометрија, иако су веома осетљиве и селективне, захтевају обучене оператере и скупе инструменте. Као резултат тога, постоји огромна потражња за приступачним, брзим и лако доступним алтернативним платформама за детекцију које се могу широко користити. Ова област привлачи пажњу бројних истраживача широм света, што одражава њен критични значај у обезбеђивању добробити потрошача.
У Србији је то Истраживачки тим окупљен око пројекта MiMoSensa, финансираног кроз програм PROMIS 2023 Фонда за науку Републике Србије. Тим окупљен око овог пројекта развија приступачне електрохемијске сензоре за брзо и ефикасно откривање загађујућих супстанци у храни.
Илустрација: Безбедност хране је приоритет
Иновације у развоју сензора
Пројектни тим MiMoSensa настоји да развије преносиве и економски исплативе електрохемијске сензоре, који ће бити једноставни за употребу и намењени детекцији најчешћих хемијских загађивача хране. Фокус је на детекцији пестицида – глифосата, као једног од најшире коришћеног пестицида у свету и у Србији; потом ветеринарског лека – сулфаметоксазола, често коришћеног антибиотика у ветеринарској медицини, као и микотоксина – афлатоксина Б1, једног од најтоксичнијих микотоксина, продукта плесни које нападају житарице. MiMoSensa пројектни тим ће помоћу мултидисциплинарног приступа контроли безбедности хране, радити на развоју сензора изузетних аналитичких карактеристика – високе специфичности и осетљивости, ослањајући се на пажљиво дизајниране мултифункционалне материјале као што су молекуларно утиснути полимери (MIP) и метално-органски оквири (MOF).
Млади научници у акцији
Мултидисциплинарни тим MiMoSensa окупља групу талентованих и амбициозних младих научника из три научне институције Универзитета у Београду – Института за хемију, технологију и металургију, Хемијског факултета и Института за нуклеарне науке Винча. Циљ тима је да се испрате најновији трендови у науци а потом да се исти примене у решавању проблема безбедности хране. Завршетком овог пројекта ови млади научници ће стећи непроцењиво искуство и вештине у управљању пројектима, што ће унапредити њихову способност за будућа истраживања и дати значајан допринос у области безбедности хране.
Илустрација: Ангажовани су домаћи, млади научници за развој ових сензора
Значај пројекта за глобалну заједницу
Развојем нових, широко приступачних метода за откривање загађивача хране, пројекат MiMoSensa утире пут за редовно праћење безбедности хране. Доследна употреба ових метода не само да ће повећати свест о штетним ефектима токсичних супстанци, већ ће такође обезбедити вредне податке потребне за смањење ризика и заштиту добробити појединаца. Пројекат MiMoSensa представља значајан корак ка унапређењу глобалне безбедности хране, обезбеђујући развој технологија које могу бити корисне не само у Србији већ и широм света.
На крају, пројекат MiMoSensa поред доприноса безбедности хране, унапређује научне капацитете истраживача и институција учесница, доприноси технолошком развоју, и поставља темеље за будуц́е иновације и истраживања у овој критично важној области.
Др Весна Станковић, руководилац пројекта и виши научни сарадник Институт за хемију, технологију и металургију, Универзитет у Београду
Извор: https://www.ekapija.com/news/4804969/mladi-naucnici-razvijaju-senzore-za-kontrolu-bezbednsti-hrane