ИЗ УГЛА СТРУЧЊАКА: Мере за унапређење, одрживост и исплативост органске производње хране

Органска производња је све заступљенија у свету, али се код нас, како су то неки приметили, развија „пужевом брзином“. Већина пољопривредника сматра да је бављење органском производњом много захтевније од конвенционалне. Ова предрасуда је делом последица мањка информација на ову тему. Како би произвођачи имали што више правих и стручних података недавно је објављена  монографија „Изазови и трендови у органској пољопривредној производњи“ у издању Пољопривредног факултета у Новом Саду. Књигу потписују проф. др Драгана Шуњка и проф. др Славица Вуковић, које су  окупиле 15 водећих стручњака и у  девет поглавља, представиле синтезу актуелних сазнања, али и предлога нових стратегија и технологије одрживог развоја органске производње. Аутори су покушали да предоче одређена решења односно мере које би допринеле превазилажењу проблема са којима се најчешће сусрећу произвођачи, одговоре на најважнија питања, али их и упознају са тенденцијама у овој области са којима ће се фармери сусрести у блиској будућности.

Како је за Агробизнис магазин објаснила проф. др Драгана Шуњка, ванредни професор на катедри за фитомедицину и заштиту животне средине Пољопривредног факултета Универзитет у Новом Саду, ова књига је настала са циљем да пружи увид у најновије резултате истраживања и отвори могућности за унапређење органске пољопривредне производње.

-Органска пољопривредна производња у Србији заступљена је на око 30.000 ха, укључујући како сертификоване парцеле, тако и оне у процесу конверзије, док је број произвођача у систему органске производње нешто већи од 6.800. Иако се површине константно увећавају, то је и даље мање од 1% обрадивог земљишта. Разлог зашто се пољопривредници тешко одлучију за ову врсту производње су често нижи приноси, много мануелног рада, захтеван процес конверзије, потреба за разумевањем екосистема, познавање оптималних услова за раст биљака и еколошких метода за повећање плодности земљишта.

Које су методе за побољшање исхране биљака у овој врсти производње?

-Методе које се примењују у органској производњи су одавно познате и њихова примена поред физичких и механичких мера, све више укључује и биолошке, односно биоагротехничке мере. Ово, укратко, подразумева ротацију усева, примену цветних и изолационих појасева, здружене (или међуусеве), зеленишно ђубрење, покровне усеве, компостирање, малчирање, употребу ризобактерија које побољшавају раст и опште стање биљака, одговарајућу заштиту, едукацију произвођача и примену нових технологија. Све заједно има за циљ одрживу производњу и већи принос.

Шта је, по вама, разлог за успорено ширење органске производње?

-Заштита биља од фитопатогених организама, штетних инсеката, корова и других нежељених агенаса, те недостатак ефикасних стратегија њиховог сузбијања, један од главних фактора који ограничавају ширење органске  производње. Заштита биља у овом систему производње заснива се углавном на превентивним мерама – избор одговарајућих сорти отпорних према проузроковачима болести и здрав садни материјал, хигијенске мере које укључују прикупљање и уништавање биљних остатака, плодоред, одговарајуће време сетве, положај редова. Али, уколико и поред примене ових мера, присуство штетних организама пређе праг економске штетонсти, а штета је већа од трошкова сузбијања, примењују се биопестициди или хемијски пестициди дозвољени у органској пољопривредној производњи.

Које су предности биопестицида?

-Биопестициди су природни производи за заштиту биља који штетне организме сузбијају нетоксичним механизмима. Активне супстанце које биопестициди садрже могу бити живи организми (попут гљива, бактерија, вируса, квасаца, протозоа, нематода, гриња и инсеката) или производи живих организама (као што су етарска уља и биљни екстракти). Према врсти штетних организама које сузбијају деле на: биофунгициде, биоинсектициде, биоакарициде, бионематоциде и биохербициде. Предности биопестицида су бројне: природно порекло, мања токсичност од хемијских средстава за заштиту биља, утицај само на циљну групу штеточина за разлику од хемијских, који могу да утичу и на корисне инсекте (пчеле), птице и сисаре, краћа каренца, примена у различитим типовима биљне производње и веома брза разградња у животној средини због чега се сматрају изузетно безбедним. Врло је значајна и чињеница да биопестициди у великој мери доприносе смањењу развоја резистентности штетних организама.

Да ли су биопестициди ефикасни у заштити као и хемијска средства?

-Када је ефикасност биопестицида у питању то пре свега зависи од специфичних услова примене и врсте штеточине. Они могу бити подједнако ефикасни као и хемијски пестициди, док је њихова нижа ефикасност често последица брже разградње, већих инфестација и екстремних услова током примене. Када се томе придода и скуп процес производње, сложен поступак регистрације и ниска стабилност при складиштењу, јасно је зашто биопестициди чине свега 4-5% глобалног тржишта пестицида. Неке од наведених проблема могуће је превазићи одговарајућим процесом формулисања биопестицида, чиме би се и њихова примена значајно повећала. Нашим органским произвођачима на располагању је 69 препарата са дозволом за примену у органској производњи, од чега само 17 биопестицида. Дозвољена је примена и хемијских препарата формулисаних на бази бакра, калијум хидроген карбоната, сумпора, гвожђе-фосфата, парафинског уља, спиносада, азадирахтина, водоник-пероксида, уља менте и ламинарина. Оно што у будућности може додатно да закомпликује заштиту биља у органској  производњи је ограничење примене препарата на бази бакра са крајњим циљем постепеног укидања. Његова вишедеценијска континуирана примена довела је до акумулације овог елемента у земљишту, достижући токсичне нивое, те је ЕУ примену ових средстава већ ограничила. Имајући у виду све наведено, за најбоље резултате у заштити биља потребан је интегрисани приступ, који комбинује биопестициде са другим дозвољеним мерама.

Како сузбити штетне инсекте у органској производњи?

-Сузбијање штеточина, међу којима значајно место заузимају инсекти, један је највећих изазова у органској производњи. Први избор представљају агротехничке и механичко-физичке мере, које имају за циљ спречавање појаве штетних инсеката, односно одржавање њихове бројности испод прага економске штетности. То се постиже стварањем повољних агроеколошких услова за раст и развој гајених биљака, а неповољних за размножавање и развој штеточина – коришћењем заштитних мрежа, ловних канала и ловних појасева, сакупљањем инфестираних биљака, као и употребом различитих врста атрактаната и репелената.

Шта ако ништа од овога не помогне?

-Уколико популације штетних инсеката пређу праг економске штетности, користе се природни непријатељи (предатори, паразитоиди и патогени микроорганизми) и као крајња мера, биопестициди. Најпознатији предатори су бубамаре, златооке, стенице и трчуљци који се првенствено хране лисним вашима. За разлику од предатора, паразитоиди полажу јаја унутар или на телу домаћина, где се даље развијају и доводе до његовог уништења, а неки од најпознатијих су паразитоидне осице. За сузбијање штетних инсеката у нашој земљи регистровани су препарати на бази бактерије Bacillus thuringiensis, granulovirusa Cydia pomonella, piretrina и комбинације масне киселине и незасићене калијумове соли, док је од хемијских средстава дозвољена примена парафинског уља, азадирахтина и спиносада.

Како држати под контролом биљне болести у органској производњи?

-Превенција и сузбијање биљних болести у органској пољопривреди имају за циљ да обезбеде здраве приносе уз минималну примену дозвољених средстава. Пре употребе било којих директних, односно индиректних мера сузбијања биљних патогена, важно је нагласити значај плодореда, међуусева, одговарајуће експозиције терена (идеално јужна или југоисточна), кретања ваздуха, здравог садног материјала и дезинфекције алата. Овакав вид заштите биља се у највећој мери ослања на технике и приступе потпуно безбедне по здравље људи и животну средину, као што су биолошко, физичко и хемијско сузбијање природним производима и активација одбрамбених механизама биљака. Један од најперспективнијих приступа сузбијању фитопатогених гљива, псеудогљива, бактерија, вируса и фитоплазми је биолошка контрола применом корисних микроорганизама. Поред тога, произвођачима су на располагању и препарати на бази уља чајног дрвета, те већи број бакарних и сумпорних препарата.

Који су најефикаснији начини да се произвођач избори са коровима?

-Корови могу проузроковати значајне штете, али циљ у органској производњи није њихово потпуно елиминисање. Ове биљке могу имати и позитивне ефекте, као што су очување влажности земљишта, спречавање ерозије, станишта корисне фауне, док су неке коровске врсте индикатори специфичних услова средине. Међутим, имајући у виду штете до којих могу довести, немогућност примене хемијских и непостојање регистрованих биолошких хербицида у нашој земљи, корови представљају једну од главних препрека приликом процеса конверзије. Стога је за успешну и одрживу производњу неопходна ефикасна стратегија сузбијања корова. Оваква стратегија заснива се на комбинацији превентивних мера (плодоред, покровни усеви, конзервацијске методе обраде земљишта, санитарне мере, оплемењивање биљака, оптимизација времена сетве), механичких метода (окопавање, култивација, примена малча, отворени пламен, водена пара), биохемијских (масне киселине, алелохемикалије, етарста уља, хидролати) и биолошких мера (биљни патогени, инсекти, хербивори, микроорганизми).

Колико нове технологије могу да помогну органским произвођачима?

-Примена нових технологија нису заобишле ни органску пољопривреду и један од кључних сегмената прецизне пољопривреде односи на детекцију и сузбијање корова. По свему судећи, будућност у овој области припашће роботима и дроновима, који се већ користе за мапирање корова, механичко сузбијање, плевљење… Међутим, услед промене осветљења, временских услова, неуједначеног пораста биљака, те високе цене и бројних других фактора, препознавање корова са високом тачношћу и даље је камен спотицања.

Који су утицаји органске производње на економски и социјални развој? 

-Органска производња има двоструку друштвену функцију. С једне стране снабдева тржиште еколошким производима који су све траженији, а с друге стране доприноси заштити животне средине и руралном развоју. Утицај органске производње на економски и социјални развој огледа се пре свега у повећању прихода услед високе потражње за здравим и квалитетним производима, повећању обима запошљавања на органским фармама, ревитализацији руралних подручја кроз способности задржавања становништва. Органска производња пружа добру економску основу произвођачима, јер обухвата не само производњу већ и прераду, паковање и маркетинг крајњих производа. Уз растуће трендове тржишта и економску исплативост, органска пољопривреда има тенденцију да прерасте у нови „алтернативни“ вид запошљавања у руралним крајевима. Као додатна, али важна опција унапређења ових подручја може бити органски агротуризам, који поштује и чува природни, културни и социјални интегритет простора у дугорочном периоду и доприноси економском развоју људи који живе и раде у овим областима.

Шта нам можете рећи о органској пољопривреди у светлу Зелене агенде ЕУ? 

-Зелена агенда Европске уније (European Green Deal) коју су и земље Западног Балкана потписале 2020. је стратегија која има за циљ да Европу учини првим „климатски неутралним“ континентом до 2050. године. Кључне ставке ове стратегије су: смањење загађења, декарбонизација, циркуларна економија, одржива производњу хране и очување биодиверзитета. Када је пољопривреда у питању, значајну улогу у склопу ове агенде има Farm to fork („Од поља до стола“) стратегија којом се предвиђа смањење употребе хемијских пестицида и последичних ризика њихове примене за 50% до 2030. године. Истовремено, планира се повећање укупне површине под органском  производњом на најмање 25% обрадивог земљишта. Како би се наведено реализовало неопходно је подстаћи пољопривреднике на органски начин производње хране. Зелена агенда ЕУ, кроз различите стратегије и финасијске иницијативе, пужа значајну подршку органској пољопривреди и доприноси њеном расту и развоју.

Према вашој процени, каква је перспектива органске производње у нашој земљи?

-Србија као земља богата природним ресурсима има изузетне еколошке и климатске услове за развој органске пољопривредне производње. Тренутно се у овом систему производње доминантно гаје житарице, индустријско биље и воће, као и растући тренд органског виноградарства. С друге стране, производња органског поврћа је заступљена на врло малим површинама због захтевне производње. Заснивање органске производње изузетно је сложено у регионима са интензивном, конвенционалном пољопривредом. С једне стране неопходно је обезбедити адекватно земљиште и воду без присуства пестицида, тешких метала и других полутаната, док је с друге стране потребна просторна изолованост како би се осигурао континуиран квалитет. Када се томе придода и недостатак адекватне стратегије у заштити биља, органска  производња се додатно компликује. Али, то не треба да обесхрабри произвођаче, посебно оне са мањим газдинствима, да пређу на органску производњу која представља шансу за економску одрживост и бољи пласман на тржишту. За органску производњу су посебно погодна подручја са квалитетним земљиштем и повољним климатским условима, као и региони на већим надморским висинама који природно нису предодређени за интензивну пољопривредну производњу. У таквим срединама, поред повољних услова у погледу земљишта и воде, смањен је и притисак штетних агенаса, што заштиту биља, али и производњу у целини, чини знатно једноставнијим. Србија дефинитивно има велики потенцијал за раст и развој, како на домаћем, тако и на иностраном тржишту, када је органска производња у питању.

Драгана Петровић

Фото: АНУГА, АГРОПРЕСС