Из пожара до Ордена Карађорђеве звезде – снага једне српске мајке

За исказану животну храброст и упорност, Орденом Карађорђеве звезде другог степена одликована је Љиљана Гавриловић из села Беомужeвић код Ваљева. Иза тог одликовања не стоји само једна свечаност. Стоји ноћ пуна дима, страх за децу и једна мајка која није оклевала ни секунде.

Љиљана је мајка петоро деце. Са супругом Велимиром бави се сточарством и воћарством. Имају говедарство и овчарство, узгајају малину, купину и шљиву, имају пластеник. Млеко предају млекари, користе премије и субвенције. Дан почиње у штали, наставља се у воћњаку, а завршава уз школске књиге и бебу стару тек месец и по дана.

Те ноћи, 4. на 5. октобар, у пола три ујутру, пробудио ју је снажан кашаљ најмлађег сина. Дим је већ био испунио кућу. У седмом месецу трудноће извела је дете напоље, пробудила супруга који је већ био омамљен димом и извела сву децу из куће. Све се, срећом, завршило без људских жртава, али са великом материјалном штетом.

После пожара покренула се солидарност. Снежана Бирчанин из „Агрoразвоја ваљевске долине“, локалног предузећа које кроз субвенције града подржава развој села, одмах је покренула акцију прикупљања помоћи. За само неколико дана прикупљена су средства, намештај, јавили су се мајстори који су радили добровољно. Помогли су људи из Ваљева, али и широм Србије. Захваљујући тој подршци, кућа је обновљена до рођења најмлађег детета.

У тим тешким тренуцима породицу је посетио и министар пољопривреде Драган Гламочић. Дошао је када је било најпотребније. Није дошао због протокола, већ као човек. Помогао је конкретно, али и људски. Љиљана је јавно рекла да жели да му се захвали што је дошао и обишао њено домаћинство када их је задесила несрећа. Посебно је истакла да ју је тада загрлио и да је то био загрљај какав није доживела ни од рода рођеног. То је реченица која говори више од било какве политичке поруке.

Док га поједини медији блиски опозицији сатанизују и покушавају да створе негативну слику, он у тишини обилази газдинства, разговара са пољопривредницима и помаже тамо где је најпотребније. Без велике помпе. Без саморекламе. Радећи свој посао.

Орден на грудима Љиљане Гавриловић није само државно признање. То је симбол снаге српске мајке. Мајке која у истом дану може бити пољопривредница, домаћица, учитељица и херој. Мајке која у пола ноћи спасава своју децу, а ујутру наставља да ради.

Село живи захваљујући таквим женама. Србија стоји на њиховој снази. И на људима који умеју да стану уз њих када је најтеже.

Извор: РТС, фото снимак екрана РТС