ИЗГРАДЊА И ОПРЕМАЊЕ ОВЧАРНИКА

Добар овчарник није нужно и скуп овчарник. Најважније је да он испуњава све потребе оваца и њиховог држаоца. Постоје примери изградње одличних овчарника уз веома мала улагања.

Зидови овчарника могу бити од дрвета, цигле или камена. Од бетона нису пожељни, јер је бетон превише хладан, па се увек држи роса на њему. У обзир долазе и други материјали који нису влажни. Зидове објекта, у делу где су овце, потребно је обрадити до висине од 1,20 м од пода на начин који омогућује лако одржавање најбоље цементним малтером, и изглетовати до црног сјаја. Остали делови, ако је зидан објекат се барем два пута годишње крече ради дезинфекције, али и тај део може бити од дрвета. Висина бочних зидова је 2,5- 3,0 м а висина до слемена 3,5 до 4,5 м. Кров може бити покривен различитим покровним материјалом, црепом, салонитом или неким другим материјалом. Са унутрашње стране треба обложити дрвеном облогом, а између рогова попунити минералном вуном.  Изолација крова зависи од климатске зоне гђе се гради објекат и коефицијента топлотне спроводљивости (к-фактор) грађевинског материјала, требао би да буде за зидове 0,6 до 0,7, а за кров 0,5.

Прозори и врата могу бити дрвени или метални, иако препоручујемо да буду дрвени, јер су њихова топлотна својства много боља и боље подносе утицаје шталске средине. Прозори морају по могућности свуда бити двоструки и тако причвршћени, да се унутрашњи отварају са горње стране, а спољни са доње. На тај начин код отварања прозора хладан ваздух, који споља долази иде према тавану, а не према овцама. Прозори се такође могу отварати око доње хоризонталне осовине. У доњем делу прозора постоји прорез за вентилацију ширине око 10 цм, који може посебно да се затвара. Овај прозор служи за улаз хладног ваздуха у хладним данима када су прозори затворени. Површина прозора треба да буде 1/20 до 1/25 површине пода. Прозори се постављају најмање 1,5 м од пода, а по могућности и више.

Врата треба да су двострука, ширине 3,5-4 м, а висока 2,5-3 м. Толика ширина потребна је ради тога, да овце могу лако и брзо излазити и улазити, а висина да транспортна средства могу лако улазити у објекат. Да се код оваца не би оштетило руно о углове врата, пожељно је, да се на угловима налазе ваљци високи 1 м, који се приликом гурања оваца лако окрећу. Врата се морају отварати напоље, а по могућности да су окренута према југу, или југоистоку. Врата према испустима треба радити у виду ергелских врата, како би горње крило служило као додатни вентилациони отвор у топлим данима. Вентилација је потребна, да се осигура свежи ваздух у овчарнику, а и за одвод сувишне влаге, која се ствара од великог испаравања оваца. Најбоља је најједноставнија вентилација. Састоји се од доводних отвора на зиду, а одводних на највишем дијелу објекта. Вентилација ће бити добра, ако на сваких 100 грла долази по један отвор пречника 70 x 70 цм. Зидови вентилационих канала морају у пуној висини бити изоловани топлотном изолацијом двоструко дебљом него што је изолација крова, да у њему не би дошло до хлађења ваздуха који треба да изађе из објекта. Отвори на каналима морају бити мрежом заштићени од улаза птица и инсеката, као и да имају добру заштиту од кише и упадања снега. Такође, добро је да се предвиди могућност затварања ових канала у најхладнијим данима.

Подови овчарника могу да се раде на више начина, али углавном су у примени две врсте подова и то: под од набијене иловаче и решеткасти под. Сваки од ових подова има својих предности и недостатака. Под од набијене иловаче се ради у дебљини око 20 цм у благом паду према спољним зидовима објекта. Уколико се објекат гради на водопропусном тлу, испод иловаче није потребно ништа уграђивати, али ако се ради на водонепропустивим теренима, испод слоја иловаче потребно је уградити слој шљунка. На овај под долази простирка од сламе и то 0,25 кг дневно по грлу. Слој сламе и стајњака у току зиме нарасте и до 50 цм. Чишћење теба вршити бар два пута годишње ручно или машински. Решеткасти под се ради од дрвених решетки у рамовима од гредица. Испод решетки, потребно је урадити бетонски ров, дубине око 50 цм. Овај под више се препоручује за објекте у топлијим крајевима, гђе је већи проблем обезбјеђење сламе за простирку. Ограде у испустима најбоље је радити од поцинковане плетене жице, на дрвеним, бетонским или челичним стубовима. Висина ове ограде треба да буде око 1,2 м.

Величина овчарника

Како је изградња већих овчарника размерно јефтинија од малих, то би с тог становишта било боље градити велике овчарнике. Међутим, мана је великих овчарника у томе, што се на једном мјесту налази већи број грла, па се и заразе могу лакше ширити. Свакако, већи овчарници с капацитетом од 1000 грла нису пожељни, али исто тако ни мањих капацитета јер нам тада треба више радне снаге. Данас се уобичајено граде објекти капацитета 300-500 одраслих оваца са подмлатком. Димензија ових објеката варира у зависности од капацитета и одабраних техничких рјешења.

Опрема овчарника

Овце у овчарницима се држе слободно, те збот тога они нису преграђени никаквим сталним преградама, јер би оне само сметале приликом извођења одређених операција у овчарницима. У објекат се мора унети и уградити одређена опрема за исхрану, појење и преграђивање оваца и јагњади. Сва опрема мора бити лака и подесна за премештање. Материјал од које је направљена мора омогућавати лаку и детаљну дезинфекцију, а њена конструкција не сме бити таква да се животиње могу повредити.

Јасле су основни дeо опреме. Оне треба да омогуће исхрану оваца различитим хранивима (сеном, силажом, концентратом и гранулисаном храном). Постоји велики број решења ових јасала. Све врсте јасала и сва опрема која се уграђује својом конструкцијом мора омогућити лако подизање истих, истовремено са растом простирке у објекту, слика 1 и 2.

У току технолошког процеса у овчарнику је врло често потребно преграђивање и одвајање појединих простора. За ове сврхе служе нам разне преграде. Oнe треба да су таквих димензија, да се лако слажу једна са другима у разне фигуре. Преграде су једноставне дрвене конструкције са клиновима за забадање у простирку и механизмом за везивање у фигуре. Преграде за одвајање имају вратанца, која омогућују пролаз јагњадима, а не дозвољавају овцама да улазе у бокс за јагњад. У делу овчарника или у целом овчарнику (ако се у њему врши јагњење) треба изградити мање покретне боксеве величине 1,1 x 1,1 м или 1,4 x 1,4 м за јагњење једне овце и задржавање исте три дана с јагњетом.

Овцама је неопходно обезбедити у свако доба довољну количину свеже, здраве питке воде. Напајање оваца може се решити на разне начине, почев од напајања из корита, кофа, до аутоматских појилица (различитих типова). Носачи појилица се тако граде, да се висина може подешавати како расте ниво дубоке простирке. За појење јагњади у боксу потребно је уградити носач за кофу.

Дипл.инж Зоран Козлина, ПССС Шабац