Земља скупља од злата: Хектар и по милион евра, а млади све даље од села

На тржишту пољопривредног земљишта у Србији догодило се оно што до пре неколико година нико није могао да предвиди – цена по хектару достигла је вредности више од 500.000 евра. Рекорд је постављен у Руменци, а према подацима Републичког геодетског завода, просечна цена плодне њиве у Војводини достигла је 15.900 евра, док се у околини Београда бележе износи до чак 35.850 евра.

Иако се у јавности чини да је дошло до драстичног скока, стручњаци из Привредне коморе Србије објашњавају да је просечно поскупљење у односу на прошлу годину око четири одсто. Међутим, драматичне промене дешавају се испод површине. Смањује се укупна површина обрадивог земљишта, нарочито због инфраструктурних пројеката који „гутају“ између 5 и 15 одсто пољопривредног земљишта на петогодишњем нивоу.

„Земље имамо онолико колико имамо – не можемо је надоградити као зграде. Губитак пољопривредне површине је неповратан“, упозорава Мирић Јоковић из Групације посредника у промету некретнина.

Ситуацију додатно усложњавају климатске промене, ерозија, поплаве, као и недовољна улагања у наводњавање и побољшање квалитета земљишта. Поред тога, велика количина плодне земље око урбаних центара, попут Београда, претвара се у грађевинско земљиште.

Са аспекта тржишта, у Србији доминирају две врсте купаца – велики агробизнис системи који купују ради производње, и инвестициони купци који виде земљу као средство очувања капитала. Уложено у земљу доноси „пасиван приход“ кроз раст вредности, а често и кроз закуп.

У неким деловима Србије, као што је Пештер или југ земље, хектар земље може се купити за 1.000 до 3.000 евра, а у екстремним случајевима и за само 646 евра. Са друге стране, у Бачкој, Срему и Банату цене се крећу од 12.000 до 15.000 евра, док је у Шумадији просек 5.000 евра по хектару.

Јелена Несторов Бизоњ, председница Задружног савеза Војводине, упозорава да високе цене угрожавају опстанак малих и средњих пољопривредника. „Земља је све мање доступна онима којима је најпотребнија. Млади који желе да се баве пољопривредом једноставно не могу да приуште земљиште“, истиче она и додаје да се Србија мора пробудити и заштитити овај стратешки ресурс.

„Политика управљања пољопривредним земљиштем мора се темељно променити. Мора се направити стратегија која ће штитити земљу као национално благо и гаранцију прехрамбене безбедности“, закључује Бизоњ.

Саговорници емисије истичу да глобални трендови иду у правцу раста цена земље и укрупњавања поседа, што у пракси значи још мање шанси за мале фармере. Потребно је, како су нагласили, озбиљно прерасподелити државне приоритете – од бетона ка храни. Јер, како су упозорили, трактори су све старији, а млади све даље од села.

Извор: РТС