Зелена салата – тако једноставна, а тако моћна и здрава

Зелена салата је поврће које међу првима стиже у пролеће. На први поглед је скромна, а заправо је једна од најстаријих култивисаних биљака на свету и једна од најздравијих. Најчешће се једе као лагани прилог, али је мало познато да је она пре више хиљада година имала статус лековите биљке.

Зелена салата води порекло из древног Египата где се гајила пре више од 4.000 година. Египћани су је повезивали са плодношћу и здрављем, а користили су је и у исхрани и лечењу. Посебно је била омиљена на трпезама фараона, а касније је стигла у Грчку и Рим. Римљани су веровали да помаже варење и умирује организам што је хиљадама година касније потврдила и савремена наука.

Постоји више врста зелене салате које имају различиту нутритивну вредност. Најздравијима се сматрају романа, лисната и црвенолисна салата, јер садрже више витамина, минерала и антиоксиданаса. Зелена салата је и једна од најлакших култура за узгој, а може се гајити у пластенику и на отвореном. Најбоље успева у растреситом, плодном и умерено влажном земљишту са благо киселим до неутралним pH вредностима. Воли органску прихрану, попут компоста или одлежалог стајњака, док са азотом треба бити опрезан, јер његов вишак може довести до нагомилавања нитрата. Како има плитак корен потребно јој је редовно, али умерено заливање зато што превише воде може изазвати труљење, а премало довести до горчине. Салата се најчешће сади крајем фебруара или почетком марта, а у зависности од сорте и услова гајења берба је за 30 до 60 дана.

Илустрација: Једноствана за угој, а тако пуна витамина 

Оно што је чини посебном јесте њен нутритивни састав. Зелена салата садржи витамине А који је добар за кожу и вид, Ц добро познат као важан итамин за јачање имунитета и витаним К који је неопходан за здраве кости и згрушавање крви. Зелена салата је богата  фолном киселином, гвожђем, калцијумом, магнезијумом, калијумумом и дијеталним влакнима, а  све то уз минималан број калорија. Захваљујући свом саставу редовна конзумација желе салате помаже код:

• јачања имунитета
• побољша варење захваљујући богатству влакана
• снижава крвни притисак и штити срце захваљујући калијуму
• умирује нервни систем
• помаже код несанице
• хидрира организам зато што 90 одсто чини вода
• помаже у мршављењу зато што има врло мало калорија, а даје осећај ситости

Посебно се препоручује особама које желе да регулишу телесну тежину, трудницама због фолне киселине, као и онима са високим притиском или проблемима варења. У народној медицини зелена салата се користила против несанице и нервозе и то кувањем чаја од листова и стабљике, за пробаву посебно код надутости и грчева.

Илустрација: Када бирате зелену салату на пијаци тражите ону са интензивно зеленим листовима без жутих или смеђих делова

Свежи листови салате су се користили као облог за модрице и надражену кожу. Ипак, зелена салата није идеална за све. Треба да је избегавају особе са осетљивим стомаком односно ако имате пробелма са честим дијарејама, бубрежни болесници, као и они који користе лекове за разређивање крви треба да је конзумирају умерено, због присуства оксалата и витамина К.

Када бирате зелену салату на пијаци тражите ону са интензивно зеленим листовима без жутих или смеђих делова. Тамнији листови често значе више хранљивих материја. Лагано савијте лист који треба да буде чврст и хрскав, а не увео или мекан. Проверите дно стабљике које је код свеже салате светло зелено-беле боје, а не тамно или суво. Избегавајте листове са тамним пегама или воденастим деловима, јер то значи да је салата стајала предуго. Код куће оперите само онолико салате колико ћете појести зато што влага убрзава кварење. Остатак ставите је у пластичну кесу или посуду са поклопцем, најбоље са папирним убрусом унутра који упија вишак влаге, може да остане свежа два до три дана у фиоци фрижидера. Ако сте приметите да су листови почели да вену уроните их на неклико минута у хладну воду и салата ће поново бити свежа и хрскава.

Извор: Агробизнис магазин