Здравље из воћа породице Луковић у Лужници

„Витбери“ из Крагујевца бави се производњом хладно цеђених сокова премијум квалитета. Воће од којег се сокови цеде не сме бити хемијски третирано, мора бити прве класе и не сме да садржи трулеж. Сви сокови су без додатог шећера, без конзерванса, без воде, без вештачких боја и арома. Ови сокови нису намењени да утоле жеђ, већ да омогуће уживање у чаробним укусима самог воћа и да нахране организам витаминима, минералима и осталим нутријентима, како бисмо били здрави и насмејани. Осим плодова са сопствене плантаже боровнице, у сокове су преточени и плодови њихових коопераната, који такође поштују сва правила ове производње.

Породица је 2018. године подигла плантажу високожбунасте америчке боровнице на једном хектару, чији се плодови извозе на европско и светско тржиште. Реч је о захтевној производњи, посебно у погледу технологије узгоја. Тадашња прича није била ни налик данашњој, нарочито у сегменту прераде воћа, које није увек на тржишту постизало добру цену. Управо из тог разлога, три године касније у Крагујевцу настаје фирма „Витбери“, која се бави производњом сокова.

„Ми породично поседујемо плантажу боровнице, а ја сам као технолог желео да заокружим целу причу. С обзиром на то да се бавимо узгојем једне од најздравијих воћки, хтео сам да имамо и најздравији готов производ који наши потрошачи могу свакодневно да конзумирају. Желели смо да правимо сокове само од онога што воће да под пресом. У томе смо успели. Имамо седам укуса – боровница, аронија, малина, купина, вишња, јагода и неизоставна јабука“, почиње нашу причу власник и оснивач фирме „Витбери“, дипломирани технолог Влада Луковић.

Њихова жеља била је да праве сокове тако да у флаше пренесу само оно најквалитетније из воћа и да потрошачима пруже најбоље. Наравно, таква производња по питању квалитета и технологије траје дуже и кошта више. Сви сокови поседују анализе сертификованих лабораторија за безбедност хране и пића. Такође имају и анализу београдског института која потврђује да су њихови сокови на тржишту међу најбогатијима антиоксидансима. Како истичу, њихове сокове могу да пију сви, без старосног ограничења.

„Суштина наше приче је да све витамине задржимо из било ког плода. Не кувамо сокове, не додајемо никакве конзервансе, не додајемо никакве друге адитиве – само оно што је воће дало, као што сам и рекао. ‘Витбери’ сокови поседују анализе са више института и лабораторија у Србији, између осталог и са Института за општу и физичку хемију у Београду. Са тог института смо добили анализу да су наши сокови на тржишту, од свих испитаних, најбогатији антиоксидансима. Тако наши конзументи могу да нахране свој организам. Волим да кажем да наши сокови не служе да утоле жеђ, већ да преузму превентивну улогу и да нахране наше ћелије најздравијим нутријентима – витаминима, минералима, влакнима, антиоксидансима. На основу истраживања дошао сам до сазнања да храна у течном облику најбрже долази до крви и до ћелија, јер нема варења, не иде у танко црево, већ директно у крв. То је наш императив.“

Плантаже боровнице породице Луковић налазе се 14 километара од Крагујевца, у селу Лужнице, док за остале врсте воћа имају кооперанте који производе по њиховим стандардима. Влада наглашава да насумично узоркују воће, како би спречили да кооперанти знају са којих ће биљака бити убрано.

„Ми насумично уберемо и однесемо на анализу, и ако воће задовољава наше критеријуме, ми га откупљујемо и цедимо сокове. Ако не, ти кооперанти су са нама завршили сарадњу. Поседујемо анализе свог воћа које користимо у производњи, као и готових сокова. Ове године је мало теже по питању коопераната и откупа воћа, јер је година била проблематична. Род су десетковали касни мраз, суша и на крају градоносни облаци, који су у великој мери допринели мањој производњи и већој цени у откупу. Воће које користимо је оно воће које бисмо ми као свакодневни потрошачи убрали са биљке, а знамо да би свако од нас убрао најлепшу воћку. Често добијамо коментаре да се наши сокови разликују од других на тржишту, што нам је и био циљ. Желели смо да наши конзументи осете пуноћу укуса и да осете да је свака чаша нашег сока – чаша здравља.“

Шта значи „премијум“?

На соковима пише „премијум“, а то, по критеријумима произвођача „Витбери“ сокова, значи да су задовољени стандарди за безбедност хране и пића, као и да је воће које користе оно које би и сами, као потрошачи, убрали са биљке. Данас сарађују и са кооперантима који производе аронију, малину, купину, јагоду и вишњу, према њиховим упутствима.

„Воће које користимо мора бити прве класе, не сме имати трулеж и не сме бити третирано, односно прскано. За све врсте које користимо поседујемо најстроже анализе по стандардима за безбедност хране, а такође имамо и анализе самих сокова. Наши кооперанти нас често питају зашто купујемо премијум класу, прву класу воћа. То радимо да бисмо постигли најбољи ефекат и најбољи квалитет сока. Многи наши конкуренти праве сокове од пиреа – дешава се да људи у великим хладњачама мељу сво воће у пире, где има и трулог и зеленог воћа, и такав сок не може да да овај квалитет. Трулеж у воћу може да изазове алергијску реакцију код људи који су алергични на пеницилин. Наше сокове могу да пију сви, не постоји старосна граница. Родитељи нас, рецимо, често питају да ли смеју деци да дају јагоду, јер је познато да је она алерген. Нашу могу безбедно да користе, јер није третирана и нема трулог састава у себи – то је најквалитетнија јагода која се убере“, објашњава Луковић.

Влада истиче да је пут до ових сокова био дуг, јер су експериментално три године производили сокове. На тај начин желели су да дођу до најквалитетније рецептуре, да лабораторијски докажу да су у највећој могућој мери пренели нутријенте у флашу, и тек након свих анализа крену у производњу коју негују последње четири године. Сви сокови праве се хладним цеђењем, како би се сачувала максимална нутритивна вредност сваког састојка.

„Воће није прскано, није труло, већ је најбољег могућег квалитета, и нашом технологијом смо успели да највиши проценат најхранљивијих и најздравијих састојака из воћа пренесемо у флаше. Имао сам жељу да људима у Србији, поред здравог бобичастог воћа у свежем стању, понудим и здрав воћни напитак који ће служити да нахране свој организам нутријентима – минералима, витаминима, антиоксидансима, влакнима – и да преузму сву превентиву за одржавање здравља на природан начин, посебно у периоду када смо окружени вирусима и разним другим, лакшим и тежим обољењима“, објашњава.

Сокови имају своју цену и морају стећи поверење шире јавности, што се постиже већим конзумирањем и бољим разумевањем значаја здраве исхране. Како каже, свест о томе се постепено шири, а томе је, по његовим речима, „кумовала и несрећна пандемија, како планетарно, тако и локално“.ж

„Доста се пробудила свест код људи од почетка пандемије ковида 19 за бобичастим воћем, које несумњиво садржи највише антиоксиданаса. Најпопуларнија бобичаста воћка код Срба је малина, затим следе боровница, купина, јагода, аронија као једна од најпознатијих за крвну слику. Када ме питају по чему су твоји сокови посебни, ја волим да кажем – по томе што их могу апсолутно сви пити: од беба, трудница, дијабетичара, спортиста, до особа у позном животном добу. Апсолутно не постоје ограничења и наши сокови не изазивају никакве алергијске или било какве друге нежељене реакције. Још једном истичем – ови 100% природни сокови направљени су без додатог шећера и конзерванса, пажљиво припремљени како би сачували све драгоцене нутријенте“, истиче Луковић.

Квалитет је, наравно, препознат и од стране струке, не само корисника, па су стизале и награде за квалитет. За саговорника је то ветар у леђа, али је императив сачувати ниво који су постигли. На крају, откривамо и како је настао назив „Витбери“.

„Желели смо неко универзално име које ће бити лако разумљиво и у иностранству. Изостављање једне графеме ‘р’ није случајно. ‘ВИТ’ је спој иницијала мог имена и имена моје изабранице Тијане, а ‘бери’ – као што се каже за бобичасто воће.“

Када је реч о куповини, сокови се могу поручити онлајн, има их у продавницама здраве хране, а однедавно су присутни и у боље опремљеним и боље рангираним угоститељским објектима у Крагујевцу, Београду и Новом Саду. Породица се нада и извозу на инострано тржиште. „Витбери“ сокови имају страницу на Фејсбуку и Инстаграму, а званичан сајт ће, како најављују, ускоро бити доступан. Присутни су и на већим сајамским манифестацијама, где још увек упознају јавност са својим производима.

Неки од будућих планова су излазак на европско тржиште и производња нових производа који ће наставити започету причу, не само у течном облику, већ и у другим формама које прати најсавременија технологија прехрамбене индустрије. Ми им желимо остварење планова – јер су своје снове већ почели да претварају у стварност.

Соња Цветковић