Зашто увозимо месо уместо да подржимо домаћу производњу?

Србија је прошле године увезла месо у вредности од чак 225 милиона евра, а према подацима сточарских удружења, увоз је у последњих пет година порастао за 500%. Иако месопрерађивачка индустрија тврди да је домаћа производња недовољна, сточари из Ердевика упозоравају на дубље проблеме у систему који их доводи до ивице опстанка.

Док увоз расте, домаћа производња пропада

„Ми немамо довољно стоке? Ко то каже? Проблем није у произвођачима, већ у месној индустрији која вештачки ствара утисак дефицита, док истовремено продаје чварке по 2000 динара за килограм“, истиче Ненад Шапоња, сточар из Ердевика. Он наглашава да је цена живе мере свиња тек 150 динара, што је, како каже, „брука и срамота“.

Кланице не плаћају сточарима: Ко штити произвођаче?

Пре неколико година, товљачи у Ердевику имали су проблем са једном кланицом у Бачинцима која је остала дужна новац за предате товљенике. „До данас нисмо добили свој новац. Фирма је отишла у стечај, сви се праве луди, а ми смо гурнути у дугове. Никога није брига“, каже Шапоња. Многи сточари су због таквих ситуација напустили производњу, јер је ризик постао превисок.

Још један удар на домаћу производњу долази од ниске цене млека. „Држава даје премије, али млекаре обарају цену. Прошле године смо добијали 68 динара по литру, сада смо на 54-55. Са оваквим ценама, не можемо да покријемо ни основне трошкове“, упозоравају сточари.

Тов бикова у Србији се све мање исплати. „Цена телета је 750-800 евра. Са државним субвенцијама од 22.000 динара то још и може да иде, али ако храна поскупи – ми смо у проблему“, објашњавају фармери. Уз то, квалитет телади је све лошији, што додатно смањује принос меса.

Села остају празна – ко ће сутра производити храну?

Један од највећих проблема је одлазак младих са села. „Некада је у свакој трећој кући било крава и бикова. Данас, у целом Ердевику, само девет домаћинстава држи стоку. Људи одустају јер је немогуће преживети“, каже Шапоња.

Будућност зависи од системских промена

Сточари поручују да је неопходно редовно исплаћивати субвенције, контролисати млекаре и омогућити стабилније услове за тов и млекарство. „Ово је посао који захтева 365 дана рада годишње. Ако држава не стане уз нас, уместо домаћег меса, ускоро ћемо јести само увозно“, закључују они.

Извор: Б92, Плодно и родно

Тибор Патрик