Некад је то био нуспроизвод од клања свиња и свака кућа га је имала у изобиљу, а данас је прави деликатес који доста кошта.
Поскупљења су наша горка реалност и готово свакодневно доживимо непријатно изненађење са рафова у продавницама и на пијаци. Ипак, једна намирница већ годинама држи јаку цену невезано за актуелна дешавања на тржишту.
У питању су чварци.
Занимљиво је да су чварци некад били отпадак који се махом бацао после клања свиња по селима или евентуално давао комшијама. Али у неком тренутку лепо посољени хрскави, али опет сочни чварци постали су делукс деликатес. И цена им је отишла у небо.
О овом својеврсном гастро-феномену говорила је Зорица Синадиновић, привредна новинарка која је од малих ногу била на бројним свињокољима у околини Зрењанина.
„Помагали смо једни другима и увек се после свињокоља паковало нешто комшијама да понесу. Да ли месо, да ли кобасица, али чварци увек. Чварци су се сматрали сиротињском храном. И просто је било некако срамота рећи да једете чварке“, казала је Зорица Синадиновић.
Илустрација: Чварци су некад били нуспроизвод који се бацао све док се неко није досетио да их посоли
Славен Батоћанин, произвођач дуван чварака из Ваљева, каже да је прекретница било – сољење.
„Историјат чварака је такав да је то био неки нуспроизвод који је отпадао од свиње. Својевремено, нарочито у Црној Гори, они су то бацали и узимали маст, нико то није јео док се нису сетили да посоле.“
Сољење, пржење и пресовање чварака данас су махом преузели технолози и индустрија. Производ који мирише на детињство и на време када се ништа није бацало добио је и на цени и на тражњи. Нутриционисти су му додатно дали крила. Маст је поново постала здрава, а чварак темељ хроно исхране.
„Сада смо дошли у ситуацију да су чварци луксуз. Да их људи носе када иду у иностранство за поклон. Једноставно, некако је дошло време да та сиротиња некадашња не може да приушти себи чварке које је некада делила, што се каже, шаком и капом“, каже Зорица Синадиновић.
Али зашто су чварци данас толико скупи?
О томе за Нова.рс причају из газдинства Зорановић из Шида, које је надалеко познато по квалитету својих домаћих деликатес производа.
Чварци су скупи због мањка свиња
„Прва ствар је мањак свиња и неисплативост гајења великих свиња. Све је то утицало на мањак масноће, па и на цену. Веће свиње углавном иду у маркете. Сада мало ко гаји свињу по годину дана, две, као што је пре било“, причају из газдинства Зорановић за Нова.рс.
Како каже наш саговорник, све је толико поскупело да људи једноставно одустају јер не могу да гаје свињу на дуже.
На цену утиче и одлазак људи са села
„Други разлог тога што су чварци скупи је што се живот убрзао, људи већином одлазе у градове и нико више нема ни воље ни времена да се бави тиме. Пре је свака кућа имала по неколико свиња, а сада може на прсте на се наброји.“
Илустрација: Ваљевски крај је познат по дуван чварцима
У газдинству Зорановић производња деликатеса је додатни посао и од њега имају пристојну зараду, али свакако труда треба много.
„Домаћи чварци нису толико доступни, а многе подсећају на детињство и између осталог зато их данас и траже. Ми се трудмо да их правимо по старински. Цена јесте већа него пре, али треба и произвођач нешто да заради. Ми килограм продајемо по 1.400 динара, али цена иде и до 2.000 динара.“
Цена и 2.000 динара за 1 кг, продају се и на комад
Како каже наш саговорник, чварци су се раније бацали и нико их није ценио, а данас виђају да се у неким макетима продају и на комад.
А која је тајна спремања чварака и зашто су они прави домаћи тако пожељни?
„Прави домаћи чварци треба да буду лепе златне боје, да нису прегорели. Најбоље ћете одабрати праве ако можете прво да их дегустирате, да видите да ли вам одговара со, мекоћа, укус… Ми их правимо традиционално – исечени на коцкице се кувају, тј. прже и мешају у казану отприлике пар сати, а маст се вади. Тек кад буду готови и добију златну боју, онда их цедимо, али не у преси као многи, него ручно, да им не извадимо душу. Трудимо се да буду и хрскави, али не прецеђени. Да буду онако таман. Такође, током пржења стављамо мало млека за још лепшу боју и мекоћу.“
На крају, наш саговоник каже да муштерије увек препознају квалитет.
„Ми сада не можемо да постигнемо да произведемо колико поруџбина имамо.“
Извор: https://nova.rs/magazin/gastro/pitali-smo-coveka-koji-pravi-najbolje-cvarke-u-srbiji-zasto-su-toliko-skupi-odgovor-je-zapravo-jako-tuzan/