Аутохтоне расе домаћих животиња имају значајну улогу у одржавању екосистема и традиционалног начина сточарства. У контексту савремених изазова, као што су климатске промене и све учесталији пожари у руралним подручјима, употреба аутохтоних раса које су прилагођене локалним условима може допринети смањењу ризика од пожара кроз одрживо коришћење пашњака.
Овај пројекат предлаже стратегије за унапређење гајења аутохтоних раса и организовање паше као средства за одрживо коришћење пашњака, смањујући тиме нагомилавање запаљивих биљних материјала.
Као и у многим деловима света, тако је и код нас напуштање традиционалних сточарских пракси довело до запуштања пашњака, што је повећало ризик од шумских и пољопривредних пожара. Аутохтоне расе, као што су локалне расе оваца, коза или говеда, еволуирале су у специфичним климатским условима и прилагођене су скромнијим условима исхране и захтевима одржавања. Коришћењем ових раса у организованој паши може се контролисати ширење запаљивих биљних врста, смањујући тако ризик од пожара.
Илустрација: Све више сточара одлучује се да држи моравке и мангулице
Аутохтоне расе животиња су познате по својој отпорности на теже климатске услове и нискокалоричну исхрану. Организовањем паше на правилан начин, спречава се ширење запаљивих грмова, корова и суве траве. Овај приступ одрживом сточарству не само да смањује ризик од пожара, већ и помаже у очувању биодиверзитета на пашњацима, враћајући еколошку равнотежу у руралним подручјима.
Дипл. инж. Горан Поповић/ПССС
Извор: ПССС