Задовољни произвођачи јагода: Мањи род, али добра цена

У околини Шапца, где јагоде већ миришу пре него што се виде, завршава се берба која је и поред умањеног рода – донела осмех на лице произвођачима. Иако је принос ове године преполовљен, цена од око 300 динара по килограму учинила је производњу одрживом.

„Цена је била пристојна, род мањи, али смо задовољни“, каже Милош Јевтић, млади воћар из околине Шапца, који се са супругом и троје деце бави узгојем јагода, малина и купина. Како каже, кључ је у породичној организацији и разноврсности производње.

На први поглед, јагоде су крупне, пуне и примамљиве. Миришу као у детињству. Такав квалитет не долази случајно. „Све је третирано у складу са Global GAP стандардом“, објашњава Јевтић. То значи да се користе искључиво одобрена заштитна средства, у тачно дефинисаним дозама и у правом моменту. Због тога, његове јагоде могу се јести и без прања – безбедне су.

Иако је претходних година значајан део рода завршавао на тржишту Русије, сада доминира домаћа продаја – углавном на пијацама и кванташима. „Препродавци су нам ове године нудили најбољу цену“, каже Јевтић. Ипак, извоза и даље има, само у мањем обиму.

Младим пољопривредницима Јевтић шаље јасну поруку: „Може да се живи од воћа у Србији, само је важно да се не ослањате на једну културу. Ако једна подбаци, друга је надомести.“

У време бербе, плаћа се 450 динара по сату, што је добра сатница за сезонце, али и сигнал да се о воћарству може размишљати као о стабилном послу – за породице које желе да остану на селу.

Све је више потрошача који желе да знају шта једу. Global GAP сертификат је одговор на то – систем који подразумева потпуну контролу над применом пестицида, складиштењем, каренцама и хигијеном. У овом случају – јагоде се једу директно са њиве, што је доказ да и домаћа пољопривреда може пратити светске трендове.

Извор: К1