Ево ко највише профитира у месној индустрији

У Србији се прерадом и конзервирањем меса бави више од 800 фирми, од чега је чак девет великих компанија. Гиганти месне индустрије – Индустрија меса Матијевић, Carnex, Неопланта, Yuhor, Индустрија меса Топола, Златиборац, Трлић, Агро-папук и Ђурђевић у години за нама остварили су профит од 3,8 милијарди динара (33 милиона евра), пише Bloomberg Adria.

За разлику од трговинских ланаца који се углавном прешли у руке страних компанија, кланичко-прерађивачка индустрија је након приватизације остала у власништву домаћег капитала. Производњом сланине, чварка, пршуте, шунке, кобасице и паризера већ годинама се баве највећа и најуспешнија имена српског бизниса – Миодраг Костић, Мирослав Мишковић, Петар Матијевић, Небојша Шарановић.

Упркос жестокој конкуренцији, титула српског краља меса и лане је припала Петру Матијевићу, који је у бизнис са месом ушао 1991. године када је отворио занатско-трговачку радњу МИМ. Данас, 33 године касније, Матијевић има 1.659 запослених и 155 малопродајних објеката широм Србије. У 2023. години његова компанија остварила је 1,2 милијарди динара (10,8 милиона евра) чисте зараде. Међутим, тај резултат упола је мањи од оног оствареног 2022, када је Матијевић имао нето добит од 2,4 милијарде динара (20,6 милиона евра).

Други на листи најуспешнијих компанија које се баве производњом и прерадом меса и месних прерађевина по оствареној нето добити у 2023. години је фирма Трлић са нешто више од 570 милиона динара, а за њим следи Агро-папук са 491 милионом динара зараде. То је за Агро-папук двоструко бољи резултат него у 2022, када су имали нето добит 242 милиона динара.

Златиборац је годину завршио са 402 милиона динара нето добити, што му је обезбедило четврто место на прошлогодишњој листи гиганата месне индустрије. Финансијски извештаји показују да се у Мачкату, како кажу, престоници пршуте, и те како добро радило лане. Златиборац је у 2023. имао за 40 одсто бољу зараду него у 2022, коју су завршили са 287 милиона.

Илустрација: Титула српског краља меса припала  је Петру Матијевићу и његовим месарама

На петом месту, рангираних по нето добити, налази се Костићев Carnex са 325 милиона зараде. што је упола мање него у 2022. када су имали нето добит 734 милиона динара. Шести је Ђурђевић са 315 милиона динара. То је за Ђурђевић двоструко бољи резултат него у 2022. коју са завршили са 148 милиона динара. Следе Неопланта са 212 милиона динара, што је седам пута више него 2022. када су имали нето добит 36 милиона. Yuhor има 188 милиона нето добити, а на зачељу табеле је Топола са 82 милиона динара зараде.

Што се тиче укупних прихода, баш као и код профита, прворангирани је Матијевић са 23,3 милијарде динара. Међутим, и то је за овог гиганта месне индустрије нешто слабији резултат у односу на 2022, када су имали приходе 24,5 милијарди динара. Други је по приходима Трлић са 12,4 милијарде динара, а трећи је Ђурђевић са 11,6 милијарди евра. Четврто место деле Yuhor и Carnex са 11,5 милијарди динара, док се на шестом нашао Агро-папук са 7,3 милијарди. Следи Златиборац са 6,7 милијарди, па Неопланта са 6,6 милијарди динара. На зачељу табеле је Топола са приходима од 2,7 милијарди динара.

Веће приходе у 2023. у односу на 2022. поред Матијевића није имао ни Carnex, док сви остали гиганти месне индустрије бележе раст. Процентуално гледано, приходе су увећали за 30 одсто Неопланта и Ђурђевић, Yuhor, Трлић и Агро-папук за нешто више од 20 одсто, Златиборац бележи раст продаје за 15 одсто, а Топола нешто мање од 10 одсто.

Што се тиче зарада, предњачи Златиборац са просечном бруто зарадом од 171.500 динара. То је скоро двоструко више од просечне бруто зараде у Агро-папуку. Друга по висини бруто зарада је Неопланта са 152.950 динара, а трећи Царнеџ са 129.414 динара.

Што се тиче запослених, није било значајне промене броја радника. Carnex и Матијевић су 2023. завршили са нешто мањим бројем радника у односу на годину раније, а остали су незнатно повећали број радника или остали на броју запослених из 2022.

Илустрација: У врху најуспешнијих нашао се и Златиборац

Аналитичар Bloomberg Adrije Немања Ђурђевић сматра да су смањени приходи од продаје и већи трошкови за запослене највише утицали на слабије пословне резултате Матијевића и Carnex.

„Компанија Матијевић је 2023. годину завршила са скоро преполовљеним износом EBITDA, прецизније мањом за 52 одсто, у односу на 2022. године. Разлог томе је утицај два фактора: мањи остварени приходи од продаје за 3,1 одсто и раст укупних пословних трошкова за два одсто. Трошкови запослених су се повећали за 17 одсто у односу на годину раније. Позадина те промене је смањење броја запослених за три одсто, али и повећање просечне плате по запосленом за 21 одсто“, сматра Ђурђевић.

Како објашњава, доминантни трошак, трошак материјала се релативно није повећао, али уз смањење прихода од продаје, оптерећење прихода од продаје тим трошком се повећало са 76,4 одсто на 78,8 одсто.

„Додајући на то да је учешће трошкова запослених на крају 2023. у приходима од продаје 10,8 одсто, не изненађује да је EBITDA маргина смањена на ниво од 7,1 одсто (претходну годину Матијевић је завршио са 14,3 одсто EBITDA маригном).“

Слична је ситуација и код Carnexа, само су ефекти мало блажи у односу на Матијевић. „Смањење EBITDA маргине са 11,1 одсто из 2022. на 8,8 одсто у 2023. ефекат је смањења прихода од продаје за 6,5 одсто у 2023. у односу на годину раније. Међутим, смањење прихода од продаје је пратило и смањење укупних оперативних трошкова за седам одсто. Коначно, EBITDA је смањења за 26 одсто у 2023. у односу на 2022. Трошкови материјала су пратили динамику промене прихода од продаје, тако да се њихов удео у приходима од продаје није значајно мењао.“

Илустрација: Кланичко-прерађивачка индустрија је након приватизације остала у власништву домаћег капитала

„Други трошак по оптерећењу прихода јесу трошкови запослених, који су увећали своје учешће у укупним трошковима на 12,2 одсто у 2023. Број запослених се смањио за седам одсто, а просечна плата по запосленом се повећала за 11 одсто у 2023. у односу на годину раније. Укупно посматрано, приходи од продаје у Carnex више су оптерећени збиром трошка материјала и трошка запослених у 2023. години чинећи удео од 84,3 одсто, за разлику од 2022, када је удео ових трошкова био 83 одсто“, наводи Ђурђевић.

Извор: https://www.agrotv.net/najvise-zaradjuje-matijevic-najbolje-placa-zlatiborac-kako-posluje-srpska-industrija-mesa/