Ево зашто је целер једна од најздравијих биљака

Целер се сматра једном од најздравијих биљака и последњих деценија постала је изузетно популарна међу поборницима здраве исхране. Као дивља самоника биљка расте на влажним ливадама, мочварним местима и приобалном подручју, поред бара и изворишта, али и на сланом тлу. Због тога се верује да је постојбина целера Медитеран иако се данас гаји у готово сви деловима света све до Хималаја. Због својих лековитих својстава некад се гајио и користио само као лек и то још у 9 веку пре нове ере, а тек током средњег века је почела и његова примена у исхрани. Помиње се у Хомеровој „Илијади“ (коњи пасу дивљи целер који расте у мочварама Троје) и „Одисеји“ где пише о дивљем целеру који окружују Калипсину пећину.
Легенда каже да је ова биљка никла из крви Кадмилоса, божанства које се слави на Самотраки, Лемносу и Теби. Мирисна арома лишћа повезивала се са смрћу, па су се листови целера користили за венце за покојника. Данас је незамељив део чорба и супа, користи се у свежем стању за сокове и салате, а може чак и да се похује.

Илустрација: Целер најбоље успева на дубоким пропусном неутралном земљишту богатим хумусом

Брзо деловање
Целер (лат. Apium graveolens) је двогодишња зељаста биљка из исте породице као першун и шаргарепа. Реч целер потиче од латинске речи celeri што значи брзо деловање а односи се на његов брз, позитиван учинак на људско здравље. Постоји више врста целера али се код нас највише гаји целер коренаш, мање листаш и ребраш. Целер коренаш развија задебљали корен који може бити беле или жућакасте боје, док листаш и ребрасти целер немају задебљање корена, па се у исхрани користи лишће. Иако се често мисли да јестива дршка целера представља стабло заправо је то петељка листа.
Целер најбоље успева на дубоким пропусном неутралном земљишту (пХ 6,5 – 7,5) богатим хумусом са добрим протоком воде и ваздуха. Због гљивичних болети и нематода препорука је да се целер не гаји на истој површини 4 – 5 година. Узгаја се из семена ( у пластенику) али чешће из расада. На отвореном пољу се сади крајем маја или у јуну кад прође опасност од мразева и температура током ноћи не пада испод 12 степени, па се може узгајати на истој површини наког раног поврћа као што је салата, спанаћ, лук сребрњак… Листови целера су тамно зелене боје и перасто су раздељени, назубљени и имају облик малога клина. Брзо расте али захтева доста заливања. Целер листаш се бере већ у јулу док су листови млади јер им касније опада квалитет. Коси се на њиви и најчешће буду два кошења за сезону. Целер ребраш се бере када листови достигну висину од 50 цм и то ручно сечењем лисних дршки непосредно изнад корена. Целер коренаш вади се у октобру кад задебљали корен достигне тежину 300 – 700 грама.
Целер се састоји од 83 одсто воде, док су лишће и корен богати основним минералима, витаминима и нутритијентима, као и есенцијалним уљима која биљци дају снажан и карактеристичан мирис. Лишће целера је добар извор витамина Ц, који помаже да се смање симптоми прехладе и јача имунитет. Целер садржи фитоелементе назване кумарин који уклањају слободне радикале и спречавају их да оштећују ћелије, подстичу рад белих крвних зрнаца који елеминишу потенцијално штетне ћелије. Одличан је извор витамина К који је неопходан за правилан рад срца, али и дијеталних влакана. Богат је магнезијумом који добро утиче на мишиће, пробаву и сан, док нитрати помажу циркулацију и снижавају крвни притисак. Целер има специфичну земљасту арому са нотом биберастог укуса.

Илустрација: Целер штити организам од стреса, побољшава функцију варења и чува црева

Лековита својства
Бројна научна истраживања су доказала да целер садржи супстанце које делују релаксирајуће на артерије и омогућавају им да се шире, а потврђено је и да утиче на умањење лошег холестерола. Целер штити организам од стреса, док уље семе ове биљке (појављује се након цветања у другој години) умирује нервни систем. Целер је богат растворљивим и нерастворљивим влакнима чиме побољшава функцију варења и чува црева. Због своју противупаних својстава користан је за оболеле од артритиса, али и помаже код реуме и костобоље. Целер има антиспазмолитично деловање па се показао као добар избор хране за оболеле од астме, бронхитиса, туберкулозе. Људи чији организам има сколоност ка стварању камена у бубрегу или жучној кеси требало би редовно да једу целер који може спречити појаву камена. Студије су показале да екстракт целера побољшава когнитивне функције које имају везе са старењем и депресијом. Са ниским гликемијским индексом (ГИ) и високим садржајем влакана, користан је за дијабетичаре јер утиче на смањење нивоа глукозе у крви, а добар је и код упала уринарног тракта. У народној медицини корен целера и семе се користи за лечење благих облика анксиозности и узнемирености, губитка апетита, замора, и кашља.
Али, без обзира на све бенефите по здравље треба бити опрезан са целером јер спада у групу намирница које могу изазвати озбиљну аларгијску реакцију код особа које га не толеришу. Алерген се не уништава при кувању, а корен биљке садржи више алергена од стабљике. Алергија на целер је најзаступљенија у Централној Европи.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay