Ево зашто овог пролећа треба да посадите тимијан

Тимијан (лат. Thymus vulgaris L) познат и као питома мајчина душица, је изузетно лековита медоносна биљка која као самоникли коров расте широм Медитерана, док се код нас гаји у баштама. Од античке Грчке преко старог Египта до данас позната је по свом антисептичком дејству. У античкој Грчкој тимијан су сматрали симболом храбрости, елеганције и стила.

Стављали су га у воду за купање или наносили на тело као средство за јачање и окрепљење, адок су свежњеве тимијана палили на јавним местима и пред храмовима. Сам латински назив ове биљке потиче од речи „thymus“ што значи душа, па се веровало да лечи бројне болести тела у којима борави душа, али се користила и за пречишћавање ваздуха.

У Средњем веку када су харале епидемије тимијан се употребљавао као народни лек у превентиви против губе и куге. У медицинској литератури 16. века се наводи како тимијан лечи читав низ пре свега плућних болести, док су савремена научна истраживања потврдила да супстанце у овој биљци заиста имају бројне бенефите по људско здравље.

Илустрација: У античкој Грчкој тимијан су сматрали симболом храбрости, елеганције и стила

Воли сунце, одлично подноси сушу

Тимијан је вишегодишња жбунаста биљка и за разлику од мајчине душице има усправну стабљику висине до 30 цм. Воли земљу богату хранљивим материјама, сунчана места и одлично подноси сушу, док ниске темпереатуре без снега могу да оштете биљку. Листови су ужи, копљасти а цвасти растреситије и што је биљка старија то је дрвенастија.

Младе гранцице су четвртасте, кратке и густо обрасле беличастим длачицама, док су старије обле, голе и дрвенасте. Цваст има око 5 цветића ружичасто љубичасте боје, а тимијан цвета од од јуна до октобра. Највише лековитих својстава има у време цветања, а бере се горња половина биљке у цвету или пред само цветање.

Приликом узгоја треба водити рачуна да да се направо пауза од три до четири године, јер тимијан не воли да расте на истом месту. Може да размножава вегетативно делењем старих бокора што није економично или семеном директно у земљиште на дубину од 0,5 цм. Довољно влаге је неопходно док семе не проклија и не никне, а потом се ређе залива и то само кад су велике суше.

Након брања тимијан се суши на промаији и сеновитом месту. Своју лековитост дугује етарском уљу које садржи и до 50% тимола (ароматичног једињења са израженим антисептичним дејством), затим карвакрол, линалол, гераниол и борнеол. Осим етарског уља, садржи и танине, флавоноиде (apigenol, luteolol), сапонине, гликозиде, пентозан, смолу, соли калцијума и мангана, те витамине К и Ц.

Илустрација: Користи се и као зачин посебно у медитеранској исхрани

Лек за многе болести

Тимијан је најпознатији као народни лек за смиривање кашља, али и стање асме или алергија на полен. Успешно се примењује код ангине, упале средње уха, код прехладе, ринитиса… Одличан је лек за цревне болести, грчеве, надимања, док антисептична својства повољно делују на заустављање развоја цревних бактерија одговорних за дијареју, Хеликобактерију, а помаже у борби против цревних паразита.

Тимијан има и антбактеријска, антивирусна и антифунгална својства па помаже код уринарних инфекција, упала слузокоже уста и грла, делују и као превенција развоја упале десни и каријеса, уколико се екстракти користе као течност за испирање уста. Тимијан се користи и у дерматологији за лечење гљивичних инфекција: шуге, херпеса, за ублажавање свраба код уједа инсеката, као и за брже зарастања рана.

Масажа уљаним екстрактима тимијана доприноси ублажавању тегоба код реуматизма или остеоартритиса. Као народни лек употребљава у виду чаја или водено-алкохолног екстракта који су безбедни за употребу. Опрез се светује приликом коришћења етарског уља тимијана и пре употребе мора се разблажити у масном уљу. Употреба етарског уља се не препоручује током трудноће и дојења, као ни деци млађој од 6 година.

Због своје врло специфичне артоме тимијан се користи као зачин у исхрани јер се његов укус не мења приликом кувања. Додаје се јелима од меса, дивљачи, печурака, поврћа или специјалитетима са роштиља јер се верује да поспешује варење јаких и масних оброка. Користи се за сосеве, маринаде и надеве, али и као обавезан зачин који се додаје прерађевинама од меса зашто је има својства природног конверванса.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay