У свету се већ око 30% третмана заштите усева обавља помоћу дронова – и та иновација све више добија место и на српским њивама. Иако је тренутно реч о изнајмљивању дронова за појединачне третмане, очекује се да беспилотне летелице ускоро постану саставни део механизације већих газдинстава.
Мишо Ковачевић из земљорадничке задруге „Жарковац“ у Срему каже да су дронови ефикасни и већ присутни у пракси, али да су за мала газдинства и даље финансијски недоступни. „За два или три третмана годишње исплативије је рентирати дрон него га куповати. Добро би дошли конкурси или субвенције за ову врсту технологије“, истиче он.
Употреба дронова носи бројне предности: прецизно распршивање препарата на малим висинама без ризика од загађивања суседних парцела, као и смањена изложеност оператера хемијским средствима. У свету, нарочито у Азији, третирање усева дроновима већ је стандардна агротехничка мера. Подаци показују да је тренутно у употреби више од 300.000 дронова, којима се годишње обради преко 500 милиона хектара.
Иако у Србији још увек не постоји званична листа регистрованих препарата за авио-примeну, све више компанија ради на томе. Обука за управљање дроновима траје до пет дана, а летелице су подељене по категоријама.
У Европској унији се овај тренд већ озбиљно прихвата. Према подацима Немачког сељачког савеза, 8 од 10 пољопривредника користи неки вид дигиталних алата, укључујући дронове, а чак 64% сматра да нове технологије значајно доприносе смањењу трошкова и унапређењу ефикасности.
Извор: РТС1