Док се српски малинари свађају, Украјиници преузимају тржиште

И ова година у Србији се завршава новим преговорима око исплате више цене малине, док истовремено поједини медији објављују да Украјинци полако преузимају примат на тржишту и представљају озбиљну претњу нашим произвођачима. Како за „Политику” каже др Александар Лепосавић, председник Научног воћарског друштва Србије, значајнији продор украјинске малине на светско тржиште почиње од 2020. године, када je та земља премашила производњу од 20.000 тона. У 2023. години су на светско тржиште извезли више од 50.000 тона, а оно што треба напоменути да су се званични подаци њиховог Министарства пољопривреде и реалног стања производње значајно разликовали. Како објашњава, подаци Министарства пољопривреде Украјине су за 2023. годину наводили да имају производњу од 35.000 тона на површини од 5.600 хектара. Реално стање јесте да су у тој години произвели 62.000 хиљаде тона на површини од 9.000 хектара.

– Таква ситуација је у великој мери изазвала забуну на светској тржници и то је један од разлога поремећаја у погледу цене и расположивих количина. Сасвим супротну ситуацију имамо у Србији где званични подаци приказују да се малина код нас гаји на више од 24.000 и да производимо изнад 100.000 тона. Таква ситуација никоме није потребна и већ дужи временски период нам наноси велике проблеме – истиче Лепосавић. Према његовим речима, реалне производне површине код нас су испод 11.000 хектара, а у овој години смо произвели 47.000 тона, док је тенденција пада производних површина и приноса који остварујемо по јединици површине присутна већ дуго. Томе, напомиње, поред климатских утицаја, највише доприноси демотивисаност произвођача, пре свега ценом, али и свеукупном ситуацијом у малинарском сектору.

Илустрација: Поред ниске цене, већи удео украјинске малине на светском тржишту постигнут је и због политичке ситуације

Лепосавић истиче и да се повећање удела украјинске малине на тржишту пре свега може приписати цени која је значајно нижа у односу на конкуренцију. Највишу извозну цену за смрзнуту малину Украјинци су остварили у 2021. години и она је просечно износила 3,8 долара за килограм. Исте године су за свежу малину у извозу добијали 4,2 долара. У 2022. години цена смрзнуте малине је за њихове извознике била 3,15 долара, а пад цена у извозу је настављен и у 2023. години и просечно по килограму је износила 1,75 америчких долара.

– Исте године цена свеже малине била је на историјском минимуму – коштала је свега 1,2 долара. Ублажавању ситуације и за извознике је допринело обезвређивање националне валуте (гривне), чиме је држава стимулисала извоз, не само малине него и других производа из ове земље – објашњава наш саговорник.

– Поред ниске цене, већи удео украјинске малине на светском тржишту постигнут је и због политичке ситуације јер су купци у Европи и Америци протежирали куповину робе из ове земље. Томе су сведочили наши извозници на сајмовима прошле године, донекле и ове – каже наш саговорник и додаје да се сада ситуација мења, пре свега због дефицита квалитетне малине на тржишту. Украјинци су углавном продали оно што су имали, Пољска се већ дуго ослања на реекспорт украјинске малине, а Чиле, као и ми стагнира са производњом.

Илустрација: Поред квалитета наш адут представљају складишни капацитети и прерадни центри и у томе смо без премца у свету

За то време је Мексико веома порастао са производњом, али они нам нису конкуренција јер Mексиканци углавном продају малину као свежу и не „сударамо” се са њима код наших традиционалних купаца.

– Поред квалитета малине, наш адут представљају складишни капацитети и прерадни центри и у томе смо без премца у свету. Нажалост, добар део наших откупљивача је у финансијским проблемима, а производња је, као што смо већ рекли, у великој стагнацији – истиче Александар Лепосавић.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/652531/da-li-ukrajinci-preuzimaju-posao-nasim-malinarima