Дивљи лан изузетно лековит, али чај не сме да се користи дуже од 10 дана

Дивљи лан познат и као планински лан, био је уобичајен у исхрани од старог Рима до Другог светског рата код европских народна, пре свега Немаца, Скандинаваца и Руса. Расте на ливадама, пашњацима и сувим, каменитим теренима широм Европе и појединих делова Азије. Сличан је обичном лану, али се разликује по укусу и бољој адаптацији на климатске промене. Уље од ове врсте лана је изузетно здраво, погодно је као додатак салатама и другим јелима, али и за кување. За разлику од обичног гајеног лана, дивљи има јаче лаксативно дејство, не садржи остатке пестицида, има више флавоноида и горких материја које побољшавају варење, подстичу јетру и жуч, те делују противупално. Гајени лан се више користи за исхрану јер садржи омега-3 масне киселине и лигнане који делују другачије на организам.

Воли сиромашна, сува земљишта

Дивљи лан (лат. Linum catharticum) познат је и под именима горки или бели лан због својих специфичних, ситних белих цветића. У питању је самоникла биљка која воли сиромашна, сувља и кречњачка тла, најчешће успева на сунчаним и полуосунчаним местима. Има мали, влакнаст корен, једноставну витку стабљику са малим, уским и супротно распоређеним листовима. Најчешће порасте до 30 цм, а цвета ситним белим или плавичастим цветићима са жућкастом средином. Цветови се отварају током сунчаних дана, а у суморно време могу остати затворени и немају мирис. Цвета током целог лета, а најбоље време за бербу је када је у пуном цвету, јер тада садржи највише активних састојака. Има благо горак и опор укус који потиче од активних једињења која делују као природни лаксативи и прочишћавају организам.

Илустрација: Лековити су сви делови биљке, али се корен дивљег лана не користи у лековите сврхе

Лековити су сви делови биљке, али се корен најчешће не користи. Биљка се пажљиво сече при дну, избегавајући корен, како би могла поново да израсте. Потом се очисти се од нечистоћа и оштећених делова, а суши се у танком слоју на проветреном, сувом и тамном месту (идеално на температури до 40°C). Може се сушити и везана у мале снопове, окачена наопако у хладовини. Избегавати сушење на директном сунцу, јер биљка може изгубити лековита својства. Када се потпуно осуши (постане ломљива на додир), чува се у папирним кесама, стакленим теглама или платненим врећицама, на тамном и сувом месту.

Дивљи лан има бројне супстанце које му дају лековито својство. Пре свега садржи антраноиде, катартин који делује као природни лаксатив и подстиче варење. Има благо прочишћавајуће и противупално дејство. Ова једињења су главни разлог зашто се дивљи лан традиционално користи за чишћење црева и детоксикацију организма. Богат је флавоноидима, има кверцетин и кемпферол, антиоксиданте који имају противупално дејство и штите ћелије од оштећења. Флавоноиди доприносе благотворном утицају на циркулацију и јачање имунитета. Дивљи лан садржи и горке материје које побољшавају апетит и подстичу варење. Такође, има и слузне материје које олакшавају рад дигестивног система и смирују упале слузокоже, али и танине који имају благо адстригентно (стежуће) дејство, што помаже код блажих пролива и упала. Најчешће се користи у виду чаја за избацивање токсина из организма и код упале дигестивног тракта. У народној медицини користи за проблеме са  варењем и цревима, ту пре свега спада опстипација (затвор) зато што делује као природни лаксатив који подстиче пражњење црева. Помаже у ослобађању накупљених гасова у дигестивном тракту и подстиче рад црева. Чај од дивљег лана се пије једном дневно (обично ујутру), али не дуже од 7-10 дана у континуитету.

Чај од дивљег лана

Чај од дивљег лана је одличан за чишћење јетре, јер помаже у избацивању токсина из организма, а традиционално се користи и као чистач крви. Обично се пије као благ чај у комбинацији са другим биљкама (нпр. маслачак, коприва). Користи код уринарних проблема зато што има блага диуретичка својства и подстиче излучивање течности, што може бити корисно код задржавања воде у организму.

Илустрација: Чај од дивљег лана се пије једном дневно (обично ујутру), али не дуже од 7-10 дана у континуитету

Помаже и код кожних проблема као што су екцеми, осипи, чиреви и то за спољашња употреба у смиривању иритација на кожи. У овом случају користи се облог од чаја дивљег лана који се држи на проблематичним деловима коже. У народној медицини дивљи лан се користи за ублажавање болова у зглобовима, код реуматизма и гихта зато што чај или тинктура могу помоћи у елиминацији вишка мокраћне киселине из организма.

Стручњаци за лековитио биље упозоравају да дивљи лан не треба користити у великим количинама, нити дужи временски период (не дуже од 10 дана у континуитету) јер може изазвати јак лаксативни ефекат. Не препоручује се трудницама, дојиљама, као и особа са хроничним дигестивним обољењима попут Кронове болести.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay