Дезинфекција пластеника – основ здраве производње

Да би се произвео квалитетан расад и обезбедио добар принос, потребно је извршити дезинфекцију производног простора. На овај начин уништава се презимљујућа форма инсеката, спора гљива, бактерија, и тај посао је најбоље урадити одмах након убирања последњих плодова у вашим пластеницима. Дезинфекција овог простора, каже струка, пола је обављеног посла за наредну производну сезону, јер је изузетно важно да се простор адекватно припреми за следећи циклус.

На шта обратити пажњу? Одговоре нам даје саветодавац, дипл. инж. Јелена Грбић, ПССС Краљево.

Ових дана креће производња расада. Већина повртара пластенике не користи током зиме, али без обзира на ову чињеницу, овај простор, где се производи храна, треба оставити чистим за предстојећу сезону. То практично значи уклонити биљне остатке, конопце, копче, цеви за наводњавање, уколико нису фиксиране, и алат. Посао дезинфекције пластеника важан је за све остале радње које ћете имати у пластеничкој производњи. Основ је чиста и мека постеља.

Зато је битно да се након сваког производног циклуса уклоне биљни остаци из пластеника, али и да се пластеник добро очисти. Уклоњене биљне остатке није пожељно спаљивати, јер од њих можемо добити одличан компост и на тај начин природно ђубриво за наредну сезону. Наравно, и у овом случају треба бити опрезан – уколико сте имали интензивне нападе болести и штеточина, квалитет компоста неће бити добар за ваше младе биљке, јер са већим бројем патогена постоји и већа могућност проблема у будућој производњи. Самим тим, имаћемо више проблема и третмана од расада до бербе.

Дезинфекција простора – први корак у новој сезони

„Дезинфекција простора у коме ћемо радити будућу производњу у пластенику је прва мера којом започињемо радове у заштићеном простору. Пре него што кренете са дезинфекцијом унутрашњег простора, посветите се сређивању пластеника са спољашње стране.

Потребно је да склоните предмете које сте користили, попут гајбица, саксија, али и сав материјал који је нанесен прашином, кишом или водом. Са спољашње стране пластеника могу остати делови биљака на којима се штеточине могу сакрити и касније причињавати штету новим културама. Обавезно је почупати коровске биљке. Стога је веома важно очистити и спољашњост пластеника, као и унутрашњи простор.

Ако од биљних остатака спремате компост, такође поведите рачуна, јер постоји могућност присуства инфективног потенцијала, што свакако желимо да избегнемо.“

Дезинфекција предмета и алата у пластенику

Важно је да предмете у пластенику чистите редом. Не треба штедети на неким помоћним алатима – уклоните металне, пластичне или дрвене потпоре за биљке, а препорука је да се за наредну вегетациону сезону набаве нове. Почупајте све делове биљке са кореном, уклоните конопце за везивање, црева за заливање у зависности од система.

Оквири и фолије се у нашим условима углавном чисте, а начин чишћења зависи од материјала од ког су направљени. Прање се може обавити топлом водом или водом са содом бикарбоном.

Дезинфекција земљишта

Под дезинфекцијом земљишта подразумева се излагање земљишта дејству физичких или хемијских чинилаца у циљу уништавања штетних организама.

„У нашим условима ређе се примењују физичке мере, док се од хемијских мера користе инсектициди, фунгициди и фумиганти како би се сузбила могућност деловања бактерија, инсеката и гљивица. Контактни фунгициди делују директно на патогене у земљишту, али њихова примена је ограничена на паразите у површинском слоју. Примењују се растурањем препарата по површини, мешањем са земљом или заливањем биљака и земљишта суспензијом препарата.“

Значај органских ђубрива

За произвођаче органског биља, стајњак је увек пожељан или обавезан! На отвореном простору квалитет земљишта се може побољшати органском материјом – зељењишним ђубривом. Сличан је поступак и у условима пластеничке производње. Биљке које развијају зелену масу, попут ражи, могу потиснути коров и створити чисту површину и растресито земљиште.

Биљке које штите од штеточина

Познато је да мирис одређеног зачинског биља буквално „тера“ инсекте који праве штету узгајаним културама.

Тако је доказано да босиљак штити од биљних ваши, кадифа од кромпирове златице, драгољуб од беле мушице (а својим мирисом привлачи корисну бубамару), док матичњак штити купусњаче од штеточина. Купусна мува, због интензивног мириса жалфије, не напада купусњаче.

У сваком случају, избор биљака зависи од потреба у простору и припреме за главну гајену културу. Прекалени повртари углавном знају шта им је чинити, али и они препоручују да савет увек потражите од струке или се консултујете са колегама.

Размена знања и искуства може вам у великој мери помоћи у производњи и смањити трошкове, који су сваке године све већи.

Соња Цветковић