Да ли мраз прети да “обере” род: Ово воће је најугроженије

Директор Института за општу и физичку хемију Стеван Благојевић изјавио је данас да је ниско воће, попут малина и купина, у овом периоду изузетно осетљиво на приземни мраз и да се принос може да буде мањи и до 30 одсто.

Он је рекао да су малине, купине и боровнице најосетљивије, јер су при земљи, а снижавање температуре оштећује протеине неопходне за њихов развој.

“Код биљака које цветају, попут вишања и кајсија, које још нису процветале доста је мањи ризик од оштећења, али далеко од тога да не постоји ризик”, рекао је Благојевић.

Благојевић наводи да ће пролећни мразеви трајати до 10. маја, а после 10. маја биће их ретко, али да је могуће да буде изузетака.

“Могући су неки мразеви од минус два, три до пет степени Целзијуса који су већ опасни. Мразеви плус један и два степена су припрема, а од нула до минус пет степени веома је опасно”, објаснио је он.

Благојевић каже да, када је реч о заштити воћа од мраза постоје методе попут летења хеликоптером, јер се меша топлији и хладнији ваздух, као и грејање великим феновима на модреним имањима.

Он се осврнуо на популарни термин рејонизације и истакао да је увек препорука пре озбиљног гајења биљке треба извршити анализу тла.

“Анализа подразумева испитивање садржаја натријума, калијума, фосфата, пХ земљишта, калцијума, дебљину хумуса и тако даље да би се проценило која је биљка најбоља за то земљиште”, навео је.

Илустрација: Мраз угрожава боровнице зато што су ниске и близу земље

Указао је на то да би држава требало да обезбеди грејаче, али да ту постоје и трошкови струје.

Благојевић је навео да је велики проблем за пољопривреднике и град који зна да уништи поља и баште.

“Велики изазов је град, посебно лети јер он настаје управо због тог наглог отопљавања, судара врућег ваздуха који није био некад тако врућ и хладног и нагло пада леда, те пошто сад тог врућег ваздуха има много више него што је било тада, сад је град много чешћи него кад смо ми били деца”, рекао је он.

Објаснио је да је град механичка појава од које нема одбране, осим противградних ракета које успевају, да реше тај проблем.

“Поред ракете постоји и противградна полиетинска мрежа, која физички зауставља град и решава ствар 90 или 100%. Тако да је препорука да се она увек има, посебно када је у питању осетљиво воће које виси, као што су шљиве, вишње, кајсије, брескве, грожђе за вино”, указао је он.

Рекао је да град увек настаје од маја до октобра и да је ту право решење да држава помогне.

“Министарство пољопривреде треба да помогне, посебно за противградне мреже за осетљиво воће, ту нема никакве дилеме. Поред тога, имамо стандардни проблем неверовања у све нове хемикалије, значи некад су се пестициди, кад сам ја био дете, додавали чак 100 милилитара за хектар, сад се додаје испод 10 и нико не верује да тих 10 ради”, објаснио је он.

Благојевић је нагласио да су купина, малина и боровница понос наше земље и да се малине гаје само још у Чилеу, неком делу Пољске и Мађарске.

“Србија највише извози малину, други кажу да наша малина има посебан укус за разлику од оне чилеанске која стиже касније и у дугом временском периоду”, навео је.

Илустрација: На пролећне мразеве су осетљиве и малине

Додао је да ће Србија за три недеље једина на свету имати малину која је порасла, али да она нормално захтева специјално замрзавање, вожњу специјалним камионима и да то све доста кошта.

“Зато у Француској, Италији и у свим земљама у којима се производе кондитори и филови, она је највише цењена”, додао је он.

Благојевић је рекао да ће принос малине бити бољи него прошле године и да је проблем овог дела Европе то што је нагло дошао велики топлотни талас.

“Није само температура скочила, већ је дошло до великог увећања које спаљује биљке, тако да је то веома могуће ове године и тиме смањује принос”, наводи он.

Он је рекао да због промењених климатских услова биљке које су раније успевале негде данас не успевају и навео пример лаванде, која је раније успевала само у Мостару.

“Раније у старој Југославији, када сам ја био дете, лаванда је успевала само у Мостару, а сада она успева и на Фрушкој Гори. Тада ником није пало на памет да гаји лаванду на Фрушкој Гори, када сам ја био у средњој школи, дакле ’87. године. Она је тада расла у Далмацији, на Хрватским острвима и Херцеговини па до Мостара, значи сад се то проширило горе”, објаснио је он.

Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/srpske-maline-ponovo-ugrozene-prizemno-voce-izuzetno-osetljivo-na-mraz-strucnjaci-strahuju-da-bi-prinos-moga-biti-do-30-odsto-manji-2026-04-30