Гљиве – добре за човека и природу, ма добре за све

Без гљива, наш свет би био преплављен мртвим материјалом. Као најважнији разлагачи у природи, гљиве разграђују мртве биљке и животиње, претварајући их у хранљиве материје које могу да користе други организми.

Гљиве су разнолика група организама које играју кључну улогу у екосистемима широм света. Оне не само да су извор хране за људе и многе врсте животиња, већ помажу и у разградњи органског материјала, чиме се ослобађају хранљиве материје неопходне за раст биљака. Многе гљиве живе у симбиози са биљкама. Оне им помажу да апсорбују хранљиве материје из тла, док биљке гљивама обезбеђују шећере које производе фотосинтезом. Ова симбиоза је кључна за здравље многих екосистема.

Гљиве откривене у Чернобилу, кроз процес радиосинтезе, апсорбују и разграђују јонизујуће зрачење, чиме помажу у деконтаминацији од радијације.

Медицинске гљиве
Гљиве се користе у медицини и фармацији на различите начине. Лековите гљиве природно производе медицинско значајне метаболите или се уз помоћ биотехнологије могу индуковати да производе такве метаболите. Опсег медицински активних једињења из гљива обухвата антибиотике, лекове за рак, инхибиторе холестерола, психотропне лекове, имуносупресиве и фунгициде.

Пеницилин, први антибиотик, био је произведен из плесни. Многе друге врсте гљива се, такође, користе за производњу лекова, укључујући статине за снижавање холестерола и циклоспорин за спречавање одбацивања трансплантираних органа. Мада су иницијална истраживања била усредсређена на једноставне врсте попут оних које узрокују кварење хране, каснији радови су идентификовали корисна једињења у широком дијапазону разних врста гљива.

Илустрација: Бројне врсте печурака се користе за јело и изузетно су здраве

Лековите печурке имају антибактеријско и антивирусно дејство, штите људски организам од јонизујућег зрачења и имају низ других позитивних учинака, на рад органа: чисте јетру, бубреге, крвне судове, помажу у лечењу шећерне болести, реуме и атеросклерозе. Код нас је распрострањен велики број гљива које се могу гајити, а да притом не изгубе своју лековиту моћ.

Стручњаци кажу да медицинске гљиве и природни биолошки активни препарати од гљива могу да помогну у превенцији и лечењу различитих врста карцинома, ХИВ-а, вирусних инфекција (од прехладе до херпеса и хепатитиса), коронарних и болести крвних судова, атеросклерозе и повишених липида, дијабетеса, обољења јетре, жучног система и панкреаса, обољења желуца и дванаестопалачног црева, бронхитиса, алергија, реуматолошких обољења, артритиса, обољења коже, психонеуролошких и аутоимунских обољења.

Гљиве, поред снажног антивирусног, поседују и снажно антибактеријско дејство, тако да могу да се користе и као природни антибиотици.

Гљиве Далеког истока
Традицинална медицина Кине, Јапана и Кореје користи гљиве више од 5.000 година за одржавање и побољшање виталности и здравља, као и за лечење многих оболења.

Последњих 50 година искуства и знања традиционалне медицине о снажним лековитим својствима лековитих гљива потврђена су строгим научним методама, великим бројем научних радова и клиничких студија. Њихова примена је све шира и у академској, западној медицини. За разлику од лекова, који лече последице, а не узроке болести, медицинске гљиве делују на одржавање биолошке хомеостазе, на поновно успостављање баланса и природне одбране организма. Осим тога, лекови имају низ нежељних дејстава.

Главни механизам деловања супстанци из гљива у превенцији и лечењу тумора је имуностимулативни, односно активирање низа имунолошких реакција у организму домаћина. Бета глукани, на пример, коче стварање материја које слабе имунитет, а повећавају стварање материја које га јачају. Повећавају стварање антитела, јачају производњу интерферона и убрзавају стварање интерлеукина. Од гљива се, такође, на потпуно природан начин праве прахови и екстракти, а ради конфорније употребе, пакују се и у капсуле.

Гљива Cordyceps sinensis, на пример, у данашње време сматра се медицински највреднијом гљивом, чија бројна лековита својства су у кинеској традиционалној медицини позната још од античких времена. На западу се тек се у последњих неколико година приступило научној провери њених својстава. Бројним истраживањима је установљено да се ради о најпотентнијој до сада изучаваној гљиви, са веома широким спектром позитивних дејстава на човеково здравље.

Од хране и пића, до разградње пластике и тешких метала
Гљиве су важан извор хране за људе. Многе врсте су јестиве и користе се у различитим кухињама широм света. Најчешће се користе шампињони, буковача, лисичарка и вргањи. Употребљавају се, такође, у производњи пића, пива и вина, где гљиве квасца ферментишу шећере да би произвеле алкохол.

Недавна истраживања су показала да неке врсте гљива могу да разграде пластику, што би могло да постане кључ за решавање глобалног проблема пластичног отпада. Ове гљиве производе ензиме који разграђују полимере у пластици, претварајући их у једноставније органске материје.

Илустрација: Имају вишеструку улогу. чак чисте и земљиште 

Гљиве се користе и за израду амбалаже на биљној бази. Компанија Ecovative Design, на пример, користи мицелијум (врста корена гљиве) за стварање потпуно обновљиве амбалаже високих перформанси, која се потпуно биоразгради за само месец дана. Гљиве се, такође, користе за израду веганске коже. Фирма Bolt Threads производи веганску кожу од гљива звану Mylo, која се користи у модној индустрији. Гљиве које природно имају меснати укус и текстуру идеалне су као замена за месо и за израду веганског меса.

Гљиве као што су Pleurotus ostreatus (вргањ) и Trametes hirsutaкористе се за чишћење земљишта загађеног тешким металима, а Фанерохете кризоспоријум гљива се користи за деконтаминацију земљишта загађеног фенолом.

Зашто су гљиве здраве
Најважнији састојак гљива су протеини. Има их 1 до 4 одсто у свежим, а чак 10 до 45 процената у сувим гљивама. За разлику од биљака, гљиве садрже све есенцијалне аминокиселине неопходне за живот људи. Богате су угљеним хидратима – око 3 одсто у свежим, односно 32 одсто у сувим плодовима. Њихову хранљиву вредност појачавају и витамини, пре свега они из Б групе, бета каротен и витамин Ц. Богате су и минералима: калијумом, фосфором, натријумом, а садрже и гвожђе и калцијум. До 95 процената масе гљива чини вода.

Халуциногене печурке
Халуциногене гљиве, познате и као „магичне печурке”, вековима су биле део људске културе, ритуала и истраживања свести. Њихови главни активни састојци су псилоцибин и псилоцин, психоактивне супстанце које изазивају промене у перцепцији, емоцијама и начину размишљања.

Употреба халуциногених гљива сеже хиљадама година уназад. Стари народи Средње и Јужне Америке, попут Маја и Астека, користили су их у верским церемонијама да би „комуницирали” са боговима и дубље разумели универзум. Постоје докази да су неке заједнице у Европи користиле сличне гљиве у шаманистичким праксама.

Тек у 20. веку су халуциногене гљиве поново привукле пажњу западног света, захваљујући етноботаничару Гордону Васону, који је 1950-их открио ритуалну употребу псилоцибинских гљива у Мексику. Његово истраживање довело је до изолације псилоцибина и каснијих научних студија о његовом утицају на људску психу.

Када се унесу у организам, псилоцибин се претвара у псилоцин, који делује на серотонин рецепторе у мозгу, нарочито на рецептор 5-ХТ2А. То узрокује појачану повезаност различитих делова мозга, што може да резултира визуелним халуцинацијама, променама у осећају времена и простора, дубоким интроспективним мислима и осећајем повезаности са светом. Многи људи који су искусили дејство халуциногених гљива описују их као „прозор у другу димензију” или средство за духовно просветљење.

Последњих деценија научници истражују терапеутски потенцијал псилоцибинских гљива у лечењу депресије, анксиозности, посттрауматског стресног поремећаја (PTSP), зависности и других менталних стања. Студије показују да псилоцибин може да помогне у „ресетовању” мозга и омогући људима да превазиђу негативне мисаоне обрасце.

Иако генерално нису токсичне, халуциногене гљиве могу да изазову психолошке нелагодности, анксиозност и „лоша путовања” (bad trip), нарочито код људи склоних менталним поремећајима. Због свог психоактивног деловања, ове гљиве су илегалне у многим земљама.

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/574711/Zivot/gljive-medicinske-gljive-pecurke-mushrooms-halucinogene-gljive-shitake-reishi-svet