Вратио се из Холандије, па кренуо у бизнис са микробиљем

КИКИНЂАНИН Норберт Буш (22) другачији је од свих повртара на северу Баната. Он не гледа у небо какво ће време бити и не боји се да ће поврће које узгаја потопити киша, потући град или спржити сунце.

Не иде на њиву, не користи мотику ни машине, а не ради ни испод пластеника. Његове биљке расту у канцеларији. На полици. Овај млади Кикинђанин има малу урбану фарму и гаји микро биље. Оно које је врло младо и ниско, али веома здраво за исхрану. Искуство о оваквој производњи донео је из Холандије.

– Радећи као конобар у ресторану видео сам да се такво поврће служи као салата. По повратку кући, засадио сам мању количину за своју породицу да видим да ли ће ми то успети и како ћу се снаћи. Додатно сам проучио неке детаље и када сам убрао прве количине почео сам да ширим причу, да нудим пријатељима да пробају, узорке сам делио ресторанима, а кренуо сам и на базаре хране. Тако сам стекао прве купце. У Београду и Новом Саду много више се зна о овом поврћу и више се користи него у Кикинди – прича Норберт.

Илустрација: Вратио се из Холандије, па решио да се опроба у производњи микробиља

Из Холандије се вратио јер су му недостајали породица, пријатељи и друштвена страна живота. Одлучио је да не поправља електронику на возилима, за шта се школовао и да не носи конобарску кецељу, него је формирао мини-фарму за производњу јестивог младог поврћа у контролисаним условима. Сада редовно узгаја грашак, купус, ротквице, лук. По поруџбини сади и цвеклу, руколу, шаргарепу…

– Предност оваквог поврћа је у томе што се не прска. Гаји се у затвореном простору, од хемијски нетретираног семена. Све се ради у чистим условима, на радној површини – описује млади повртар. Његове леје и гредице нису у баштама или на великим парцелама, већ поврће сеје у посуде, које се најпре држе у тами, а онда им ствара оптималне услове за раст. – Биљке морају да имају идеалне услове. Чисто семе сеје се у чисту земљу. Температура просторије да је око 25 степени, одговарајућа влажност ваздуха и светлост, али не целодневна. Моја “њива” мора да има дан и ноћ, јер микро биљкама треба најпре тама, док не проклијају, а онда се износе на светлост.

Илустрација: Микробиље је све популарније због здравствених бенедита
Вештачки се симулирају услови као у природи, смена дана и ноћи. Потребни су још вода и знање, јер ако се с нечим претера, све може да се убуђа. Предност овакве производње је у томе што траје целе године у контролисаним условима – набраја Буш. Његова урбана фарма за сада не доноси зараду, али млади Кикинђанин зна да је сваки почетак тежак и нада се да ће остварити сигурну производњу и продају. Стрпљив је и уверен да ће бити довољно оних који желе да врло младо поврће користе у исхрани, јер их је сада све више и више.

– Садити се може у било какву посуду. Семе се сипа густо, али не прегусто да би биљке могле да дишу. Засад се покрије другом посудом да гура семе у земљу и оставља се у мраку. После три, четири дана појави се клица и тада се пребацује на сунце. Од садње до бербе потребно је од девет до 14 дана, за неке врсте и до 21 дан – прецизира млади Буш.

Извор: https://www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1443349/farma-mikro-bilja-kancelarijskoj-polici-mladi-kikindjanin-doneo-holandije-neobicno-iskustvo-gajenjem-posebnih-vrsta-povrca

ФОТО: Pixabay