Број оваца у Србији у порасту, ево где се највише гаје

Цене меса скочиле су уочи предстојећих празника, а како наводе стручњаци – постоји могућност да наредних дана још више порасту. За 1. мај, Ускрс и Ђурђевдан традиционално се припрема печење, те су печенице одавно резервисане у месарама широм земље.

Према подацима Министарства пољопривреде, у недељи од 22. до 28. априла цена јагњади била је од 500 до 600 динара по килограму у зависности од округа, док се цена прасади кретала од 500 до 700 динара. Цена јаретине, која се такође спрема за ове празнике, није забележена на пијацама у протеклом периоду.

Богдан Цекић, истраживач на Одељењу за истраживања и развој у области овчарства и козарства на Институту за сточарство, каже у разговору за Бизнис.рс да је „на тржишту јагњетина веома тражена, тако да има простора за повећање овчарске производње“.

„У 2022. години производња овчијег меса достигла је 31.000 тона. Потенцијали за повећање и овчарске и козарске производње свакако постоје, о чему сведоче и тренутне цене живе мере товне јагњади (500–-600 динара/кг) и јаради (520-570 динара/кг), уз тенденцију даљег пораста“, каже он.

Илустрација: Највећи број оваца гаји се у Шумадији и Западној Србији

На питање колико грла оваца се тренутно гаји у Србији, Цекић истиче да је тачан податак тешко дати јер говоримо о живим бићима и динамичним системима, те се бројно стање животиња мења на дневном нивоу.

„Ипак, званични подаци указују на број од 1.702.682 грла. Највећи број оваца се гаји на територији Шумадије и Западне Србије (1.039.046 грла), а још прецизније – највећи број оваца евидентиран је у Златиборској области, која укључује и Пештерску висораван, као традиционално јако „упориште“ овчарске производње. Ако занемаримо број кошница, чија је тренутно експанзија, овчарство је грана сточарства у Републици Србији код које је утврђено најмање смањење броја животиња, будући да је у односу на 2018. годину број мањи за неких пет одсто“, рекао је Богдан Цекић за наш портал.
Према публикацији ФАО – „Смалл руминант валуе цхаин“ – Србија је једина земља која је у претходних 15 година повећала производњу меса малих преживара (оваца и коза) у односу на остале земље такозваног Западног Балкана.

Са друге стране, присутан је и извоз животиња и производа животињског порекла. На основу Статистичког годишњака Републике Србије (2023), у 2022. години је извезено 129.000 оваца за различите намене, а првенствено за производњу меса.

„Ипак, у периоду од 2016. до 2020. Србија је поред Црне Горе била један од највећих увозника меса малих преживара (свежег, смрзнутог или охлађеног). Парадоксално, Србија је највећи извозник живих малих преживара у поменутом региону, са повећањем вредности извоза од 6,2 миллиона долара у 2016. до 9,8 милиона долара у 2020, што је повећање од 58 одсто за пет година“, каже Цекић и објашњава да је у истом периоду вредност извеженог меса малих преживара у свежем, смрзнутом или охлађеном стању била следећа: у 2016. години 0,42 милиона долара, а у 2020. години 0,17 милиона долара.

„Ово у суштини говори да ми већином извозимо живе животиње (сировину), док се прерада – а самим тим и повећана зарада услед добијања финалног производа – дешава негде другде“, закључио је Цекић.

Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/jagnjetina-i-prasetina-poskupele-uoci-praznika-cene-ce-i-dalje-rasti/