Повртарска производња је веома захтевна, а у повртњаку сваки дан има посла. Срећом, када је пуно руку, посао се обавља брже и боље. Највеће приходи се управо остварују од гајења поврћа али је ове године ова производња била је врло скупа, морало се често заливати, а сами приноси били су испод просека.У већини случајева стање је такво а ми смо обишли искусне повртаре, али и сточаре породицу Лишанин у поморавском селу Обрва.
Топлотни талас који је сувише дуго трајао за услове Србије негативно се одразио и на производњу поврћа, на отвореном пољу али и у заштићеном простору. И поред тога што је примењена адекватна агротехника и нега биљака, последице сушног периода су видљиве скоро на сваком кораку. Киша која је септембра месеца наквасила жедну земљу задњи је вапај за оправак у воћњацима и престојећу сетву пшенице. Против неба се не може то смо закључили и што пре успоставимо наше границе моћи то ће нам бити лакше.
Да може и другачије потврђују слике кукуруза забележене крајем септембра на газдинству породице Лишанин из Обрве која генерацијски ради и живи од пољопривреде. Овде уз Мораву безмало све успева, тако да је уз мало више знања и примене агротехнике неизоставан и принос чак и у години када већина има губитке.
,, Загризли смо као и сваке године, требало је то издржати. Наводњавали смо добро једно 5-6 пута ову парцелу под кукурузом. Пре тога ту је био јечам солидног приноса, мада би било још боље да га град није пред жетву закачио што је смањило род за једно 30% али је квалитет зрна ипак био добар. Одма смо затегли њиву засејали кукруз и ево још мало спреман за силажу. Биће ту добре силаже и приноса али враћам се на тему да смо срећни што имамо добру воду иначе на овакву годину не би имало ни корова а не неког рода“ појашњава Милован Мићо Лишанин, повртар и сточар из Обрве.
Због ауто пута и аеродрома остали су без два хектара земље због чега су били принуђени да раде два усева, тако да се уз окућницу на четири хектара уз наливне системе ради интензивна смено култура.
,,Ми не радимо земљу под закуп јер је у Обрви знате већ из којих разлога ни нема, тако да радимо ово што радимо и користимо максимално сваки педаљ. Гледамо да са сваке њиве уберемо два рода, па тако овде где нам је сад паприка и купус ту је била зоб и грахорица коју смо покосили и побалирали за стоку. Тако да се трудимо максимално да из земље извучемо колико можемо али јој и дајемо. Ми смо због тог циклуса укључили и сточарство и ратраство и повртарство, јер сменом културом чувамо земљу а добрим стајњаком побољшавамо квалитет и структуру. Без стајњака нема рода, додамо ми после и вештак али без стоке нема доброг стањака и нема доброг приноса то могу из искуства да потпишем. Због тога ми и држимо ово мало стоке“ категоричан је наш саговорник.
Осим повратрства ови вредни домаћини имају и 15 сименталки квалитетне генетике, које уживају у одличним ускловима несвакидашње осликане штале, мотива села за шта је била задужена супруга Грозда. Хране ће бити а сточарство им доноси бенефит одличног стањака али и приход од млека.
,,Имаће хране, био је период када смо успели све да урадимо зоб, јечам грахорица, луцерка, ево сада смо обрали и кукруз који је такође добро родио али су пумпе радиле. Биће хране јер опет подвлачим без доброг ђубрења и стајњака нема добрих резултата. Што се тиче крава имамо их 15, а свако женско теле оставимо. Сада су неке у засушењу па је мање млека, седам крава треба да се отели али се буџет допуни. Када субвенције стижу на време може и од стоке да се живи, јесте да има посла свих 365 дана. Моја Грозда је углавном задужена за њих”. Домаћинство годинама производи расад са око пола милиона јединица што им доноси обртни приход како би несметано наставили производњу конзумног поврћа, које ипак није заобишао град и суша током олодње али је опет остало и за тржиште.
,,Био је и један опасан град који нам је направио штету где нам је можда половина расда страдала ал смо опоравили. Међутим суша је ове године била незапамћена. Чак и моја мајка која има 82 године не памти да је било овако дуго топло време без падавина. Не могу да кажем да је година за поврће баш лоша али је први род изостао због слабијег опрашивања, тако да сада ако послужи још који дан извучемо што може више. Мада ће бити тешко јер чак и да у октобру имамо топле дане, ноћи су све хладније” каже саговорник.
Цене парике су полако расле али су и импути расли тако да је како каже сељаку увек када продаје јефтино а купцу када кукпује скупо. Цени у трговини и на пијаци треба да имамо у виду увек ,,кумују“ посредници или ти накупци тако да је зарада сан јиве умањена бар за 50 динара по киограму. Купус тек главичи онај модри јесењи најбољи ,,за кацу“
. ,,Интересовање за купус је овог тренутка велико и цена је солидна, добра, али шта ће бити за три недеље када буде већа понуда то нико не зна?! Сељак увек најмање заради јер сви у ланцу док дође до тањира треба да се овајде али ајд да не кукамо. На нечему се калира, на нечему заради и тако пливамо иначе не би радили све што радимо. Било би тешко да све закаже, овако се стално допуњује једно на друго.
Системе за наводњавање су поставили одавно, али то је уједно и највећи издатак.
,,Да није било наводњавања ништа од овога што видите не би било. Е сада наводњавамо са пумпама које раде на струју а ту је огромна потрошња и можда вби ето могли ови у општини да имају мало слуха за нас који производимо храну на селу да нам та струја буде мало јефтинија у период док интензивно наводњавамо. Ал ето боримо се и трудимо да се зелени И да изгледа овако како изгледа.,,закључује наш домаћин Мићо Лишанин
Организација, слога и подела послова су како скромно кажу оно што им максимално олакшава да све ово што имају под ведрим небом успева. Све је давних година отпочела мајка Вера која уредно слаже убране плодове лепе једре собморке и то у својој деветој деценији. Ведра и насмејана не одаје ни године ни трунку умора.
,,Види да ти кажем ко не ради не може ни да има. Ја ето и данас имам вољу да радим, ништа ми није тешко за ову моју децу. Тешко јесте али где је добра организација и слога нема тога што не може да се постигне. Мука је мало са овим временом ако не убије град или нека поплава убије суша али против тога се не може. Свикли смо како да се боримо и тако ето одолевамо деценијама. Ма да смо здраво“ каже наша саговорница.
Помажу и наследници када дозволе обавезе а са колико љубави шесточлана породица ради говори и права цветна оаза у дворишту, где је све под конац…Роба је здрава и квалитетна, па је много и сталних муштерија, некада долазе кући некада се одвози до маркета или пијаце. Истина приходи који се од овакве производње оставрују нису велики, али за пристојан живот и ново улагање за наредну годину има, наравно уз велики рад и труд, што се из свега приложеног да закључити.
Соња Цветковић