Болест свиња о којој се мало говори, а наноси велику штету

Ако сте мислили да стрес погађа само људе и да су животиње имуне на ова стања грдно сте погрешили. За разлику од људи животиње не могу да кажу кад имају већ то директно утиче на њихово физичко здравље, али и кавлитет меса. У производњи свиња стрес није само пролазна непријатност, већ може бити и озбиљна претња по здравље животиња и економску добит фармера. Стрес синдром код свиња је генетички условљен поремећај који се најчешће јавља код тзв. товљеника, односно младих свиња намењених брзом гојењу и клању. Како истичу ветеринари најосетљивија категорија на стрес су товљеници телесне масе од 80 до 100 кг, нарочито меснатих раса свиња (пиетрен и ландрас) док код других раса свиња ова појава није забележена.

Овај поремећај настаје услед мутације гена који регулише рад калцијума у мишићним ћелијама. Уместо да се мишић након напрезања опусти, код ових животиња долази до његовог неконтролисаног стезања. Резултат је нагли пораст телесне температуре, изненадна слабост и често смртни исход.

Илустрација: Стрес синдром се чешће јавља код животиња које су затворене на фарми него кодоних које слободно шетају

Иако стрес синдром може настати нагло, постоје знаци упозорења на које власници фарми морају обратити пажњу:

• убрзано и плитко дисање животиње
• изненадни тремори и укоченост мишића
• нагли пораст телесне температуре изнад 42 степена
• плавичасте мрље по кожи (услед слабог снабдевања кисеоником)
• колапс и губитак свести

Стрес синдром код свиња најчешће се јавља у ситуацијама појачаног стреса односно током транспорта, при груписању или премештању у нови објекат, у условима високе температуре и влажности, као и након анестезије или хируршких интервенција.

Иако се овај синдром може јавити у свако доба године, чешће се јавља током лета услед високих температура које погодују развоју топлотног стреса, што код осетљивих свиња може покренути напад. Такође, јавља се и током зиме услед хладноће или нагле промене температуре што може бити окидач. Истраживања показују да се стрес синдром чешће јавља код свиња затворених у оборе где је мало простора за кретање, вентилација је ограничена, а температуре могу брзо да варирају. Са друге стране, свиње које слободно шетају имају могућност да се хладе, кретањем одржавају нормалну телесну температуру и обично боље подносе стрес. Генетички, синдром је наследан, али се  не јавља се код свих животиња већ код оних селекционисаних за брз раст и изражену мишићну масу.

Код свиња склоних стрес синдрому након деловања спољашњих надражаја у мишићима настаје брза гликогенолиза и обилно стварање млечне киселине услед чега мишићи постају бледи, мекани и водњикави. Некада се на бледу и воденасту мускулатуру наилази после транспорта и клања свиња. Овакво месо, посебно бутови, нису погодни за прераду у кланицама што доноси губитке у производњи. У неким истраживањима се дошло до закључка да чак и један кратак стресни догађај, попут грубог руковања или груписања свиња, доводи до промена у мишићима које утичу на квалитет меса. Овакво месо има слабију технолошку вредност, лош укус и скраћен рок трајања због чега се најчешће не користи што директно наноси штету произвођачи.

Илустрација: Мишићи постају бледи, мекани и водњикави, па месо оваквих свиња није за прераду 

Када једном дође до напада, исход је често тежак за контролу  и потребна је хитна ветеринарска интервенција, хлађење животиње, примена лекова који опуштају мишиће и подршка срчано -васкуларном систему. Занимљиво је да јединке појединих раса свиња могу испољити различити степен осетљивости на дејство разних стресора из околине што може представљати значајан здравствени и економски проблем. Сама реакција животиње на стрес зависи од интезитета и дужине деловања стресора. Након појаве првих симптома треба прекинути излагање животиња стресу.  Уколико се стање не погорша, најчешће долази до постепеног опоравка животиње без лечења, престаје убрзано дисање и подрхтавање мишића, а број срчаних откуцаја се нормализује. Али, чак и ако вам се учини да се животиња смирила најбоље је позвати ветеринара који ће одлучити да ли је потребно додатно лечење или само праћење њеног стања.

Како истичу стручњаци превенција је кључ како би се избегла појава стресног синдрома код свиња. То у пракси значи да фармер треба пажљиво да рукује са животињама и без грубости, као и да се избегава транспорт у стресним условима као што су велике врућине или изузетно хладно време. Неопходно је животињама обезбедити добре услове држања, чисте и проветрене оборе, као и водити рачуна да не буде превелики број животиња на малом простору. Приликом одабира расе за узгој, препорука је да се бирају оне које нису подложне стресу.

Извор: Агробизнис магазин