Недавно је на факултету за Примењене инжењерске науке Пожаревацу одбрањен рад на тему Медоносна пчела (Apis mellifera) -технологија гајења који је урадио Марко Живковић, млади инжењер са искуством у пчеларству и великим ентузијазмом истраживао је болести пчеле и борбу са овим изазовима које муче пчелу односно пчеларе који их гаје у кошницама. Марко је поделио са нама своја сазнања која вам преносимо у наредним редовима.
У току гајења пчела на селекционим пчелињацима и рада са друштвима, посебну пажњу треба обратити на здравствено стање пчела и легла. У редовним околностима пожељно је годишње урадити двократну лабораторијску контролу пчелињих друштава (број друштава који ће бити подвргнут лабораторијској контроли зависи од тренутног
стања на пчелињаку).
Први преглед у пролеће – слабе пчелиње заједнице и клинички сумњива на болест подвргнути лабораторијском прегледу да би се утврдио здравствени статус пчелињака и предузеле неопходне мере у циљу санирања стања и припреме пчелињих друштава за квалитетну производњу (полинација, медобрање, итд)
Преглед у јесен – слаба пчелиња друштва и клинички сумњива на болест подвргнути лабораторијском прегледу да би се утврдио здравствени статус пчелињака, односно предузеле неопходне мере у циљу припреме пчелињих заједница за адекватно зазимљавање. Код постојања сумње на поједине болести пчела и пчелињег легла, за лабораторијски преглед се узоркује (узима/припрема) следећи материјал:
– Промењено пчелиње легло у саћу најмање димензије 10×10 cm (америчка куга пчелињег легла, европска куга пчелињег легла, вароза, тропилелоза, гљивичне и
вирусне болести легла).
– Лешеви и/или живе (жртвоване пчеле) најмање 30 јединки (вароза, ноземоза).
-Саструган фецес са површине рамова и зидова кошнице (ноземоза).
– Материјал са подњаче у пролеће (Aethina tumida i Tropilela sp.) Узорке саћа пчелињег легла, лешева пчела и фецеса паковати у папир, новинску хартију, картонску или евентуално дрвену амбалажу. Узорке живих пчела паковати у стаклене/пластичне тегле. Паковање и слање материјала у пластичним врећама, алуминијумској фолији, воштаном папиру, лименим и стакленим посудама треба избегавати јер ови материјали могу оштетити биолошки материјал и учинити га неподесним за испитивање.
Вирусне болести обухватају велико и најмање познато подручје из патологије пчела. Убрзани развој и примена молекуларних дијагностичких метода у последњих десетак година довела су до нових сазнања о овим болестима и омогућила њихову правовремену дијагнозу. Досад је издвојено двадесетак пчелињих вируса, а њихово утврђивање има све веће значење због све учесталије појаве вирусних болести. Дертаљно о вирсуним болестима читајте оведе
Бактеријске болести
Најчешћа бактеријска болест која погађа пчеле је Америчка куга (АК) пчелињег легла. Болест карактеришу промене на поклопљеном леглу, док одрасле пчеле не оболевају – болест поклопљеног и непоклопљеног легла. Узрочник обољења је бактерија Penibacillus larvae spp. larvae који има вегетативни облик и споре. У микроскопским препаратима добијеним од тек угинулих ларви види се као Грам+штапић. У поодмаклом процесу болести у аморфној маси која је остала од ларви у микроскопском препарату виде се само споре.
Споре су веома отпорне у спољној средини (у сасушеној маси на дну старог саћа преживљавају и 30 – 40 година). Оне су отпорне и на већину дезифицијенаса, сулфанамида и других антибиотика (Плавша, 2004). Вегетативни облик бактерије расте, развија се и размножава. За разлику од спора, вегетативни облици су су осетљиви на топлоту, исушивање и дезифицијенсе. Важно је знати да вегетативни облици бактерије у неповољним условима за живот прелазе у отпоран бактеријски облик спору. Споре су веома отпорне на топлоту и хемијска средства. Вегетативни облик је врло осетљив на сунчеву светлост, исушивање и различите дезинфицијенсе. Међутим, споре овог патогена
су изузетно отпорне и подносе температуру од 100о С преко 10 минута, у патолошком материјалу на 100о С (сува топлота) издржавају преко 8 сати, у меду задржавају способност исклијавања и до 365 дана, у прополису 45 дана издрже дејство алкохола; у маси исушених ларви, красти, саћу и кошницама, заштићене од сунчеве светлости,
опстају и више деценијa (70 год). Америчка куга пчелињег легла је присутна у целом свету. Брзо и лако се шири и друго одржава у пчелињацима (Плавша и сар, 2006, 2007) .
Главни извор инфекције су заражене, болесне и угинуле ларве, мед, полен, саће и унутрашње површине кошнице и опрема у самој кошници. Инфекцију шире и пчелари када спајају рамове слабијих са јачим друштвима без претходне здравствене контроле. Код посуђивања пчеларског прибора зараза се уноси врло лако у пчелињак. Болест ће се лако унети у пчелињак и ако пчелар набави старе празне кошнице или старо саће, које потиче из зараженог друштва.
Велика могућност уношења заразе у пчелињак је преко сатних основа које су произведене од зараженог саћа, где је извршено обично претапање без одговарајућег температурног третмана под притиском, па споре остају неоштећене. Пчелар заразу може унети у пчелињак и прихрањивањм пчела зараженим медом, затим стресањем пчела из болесне кошнице у здраву, код сеобе на заражена подручја, нехигијенских извора воде за напајање пчела, итд. Болест, односно споре 63 узрочника, преносе и саме пчеле крадљивице, грабежом, пошто оболела друштва ослабе, те их лако нападају јача, одузимају од њих мед и зараза се преноси у јака пчелиња друштва. Трутови, такође, могу бити преносници инфективних спора зато што слободно улазе у све кошнице. Разне штеточине (восков мољац, пчелиња ваш, гриње, мрави, итд) могу из заражених кошница пренети опасне споре америчке куге у другу кошницу. Пчеле могу преносити ову болест и улазећи у отворене празне кошнице, у којима је угинуло заражено друштво. Оне преносе ову болест и када скупљају мед из зараженог саћа, које се налази на отвореном месту или ако је већ изврцан мед који у себи садржи споре, а налази се на месту приступачном пчелама. Врло често болест се преноси чак и на велике удаљености селидбом и продајом заражених друштава. Наставак…
Гљивичне болести
Ноземоза је најзначајније гљивилно обољење одраслих пчела, узрокована високоспецијализованом паразитским гљивицама Nosema apis Zander i Nosema ceranae, које настањује средње црево пчела. Ноземоза је доскора била свставана у протозое, али последња сазнања су довела до њене нове класификације у гљивице. Болест се азива се и „тихи убица”, често је велики број пчелињих заједница инфициран а губици могу превазићи губитке код свих осталих болести пчелињих заједница (присутна у целом свету).
Паразитске болести
Велики број различитих врста гриња (Acari) паразитира инсекте укључујући и пчеле. Оне живе и размножавају се унутар или на површини својих домаћина. Често постају високо специфични за одређени део тела, обично за неко посебно удубљење или пукотину, одакле их је тешко одстранити.
Вароаза спада у паразитске болести које наносе изузетне губитке пчелињим друштвима а чији су узрочници гриње Varroa destructor i V. jacobsoni. Током последњих 40 година вароза се раширила на свим континентима, изузев Аустралије и Централне Африке, а њен животни простор је све већи због превоза пчела и матица бродовима и авионима или услед селидбених активности самих пчелара. Ове гриње су видљиве голим оком.
Контрола варое и праћење нивоа заражености су од непроцењивог значаја за опстанак пчела. У току сезоне може се вршити преглед најмање 100 ћелија трутовског легла и ако је % заражености < 5% – није потребан хитан третман, ако је % заражености > 5-8% – треба третирати, а ако је зараженост 10% – неопходан је хитан третман неким од биолошких метода сузбијања варозе. Начина и средстава у борби против варое, данас има све више, али нажалост ниједно средство ни метода нису у могућности да је потпуно униште. Рад са пчелињим заједницама мора бити сталан, зараженост друштава мора бити стално контролисана, иначе друштва врло брзо пропадају. Неопходно је комбиновати одговарајуће поступке. Сталном контролом заражености пчелињих друштава откривамо друштва која су отпорнија на V. destructor, па је веома значајно да се врши одабир и узгајају матице отпорне на V. destructor.
Тровање пчела
Пораст броја становника и убрзан индустријски развој у свету угрожавају природне ресурсе. Примена савремених агротехничких мера у областима са интензивном пољопривредном производњом и перманентно коришћење синтетичко хемијских препарата у заштити пољопривредних култура, довело је до рапидног смањења популација спонтаних опрашивача и гајених инсеката попут медоносне пчеле. Готово сваке године у току најјачег рада пчелињих заједница, приликом прикупљања полена, нектара, али и самог развоја легла, долази до тровања пчела различитог порекла. Губици могу бити огромни, нарочито ако се тровање јави у одређеном подручју јер на тај начин може да захвати већи број пчелињих заједница.
Најчешће се ради о хемијским средствима из реда пестицида којима су пчеле директно изложене преко хране, воде или контактом. Такође, у регионима где је јака индустрија, а не постоје адекватни пречишћивачи гасовитих материја, првенствено дима, настају тровања јер се дим таложи на биљкама и испољава своје токсично дејство.
Последице тровања могу бити мање или више испољене у виду смањења броја пчела радилица, угинућа целих пчелињих заједница, али и контаминације меда и хране за пчеле. У извесним случајевима, у зависности од начина тровања и врсте отрова и мед може бити затрован, па стога као храна за људе може представљати изузетну опасност.
Приликом тровања инсектицидима у првом реду страдају пчеле излетнице. Морталитет варира, али код лакших интоксикација, пчеле могу остати живе само неколико дана. Зависно од врсте отрова, пчеле могу угинути далеко од кошнице и пчелињака, у природи, приликом повратка у кошнице пред њом, али и у кошници.
Уколико се инсектициди задрже на телу пчеле, код оних које успеју да се живе врате и при том уђу у кошницу, контактом га преносе на младе пчеле које такође страдају. Код јачег тровања присутне су површине непокривеног легла, а матица смањује носивост. Да би се спречила тровања пчела од употребе пестицида биљке се не смеју третирати када су у цвету, већ само пре или после цветања.
Третирање гајених биљака треба обављати у вечерњим сатима, када нема излета пчела. Потребно је да се пчелари на време обавесте о времену 115 третирања гајених биљака (најмање 48 часова пре третмана), како би се кошнице са пчелама изместиле на безбедну локацију. Већина пестицида отровних за пчеле, делује на нервни систем. После експозиције, пре или касније, долази до парализе виталних органа пчела. Прво страдају пипци, ноге и крила, а затим усни апарат и други делови тела. Неки препарати изазивају грчење и повијање тела пчеле. Осим пестицидима, код пчела се веома често дешавају и тровања различитим токсичним супстанцама или неким састојцима које садрже полен, нектар, медљиковац или неким ароматичним састојцима неких производа биљака. Врло је тешко издвојити случајеве да ли се ради о поменутим токсичним супстанцама биљака или
инсектицидима или њиховом комбинацијом (синергистично дејство).
Тровање поленом је доминантно у току пролећа. Утврђено је да полен жабњака, дивљег кестена и медвеђег лука имају токсична својства. Ово су најтипичнији примерци, али није искључено ни постојање других биљака, нарочито медоносног биља, чији полен
има токсично деловање на пчеле. Само тровање поленом биљака код пчела је веома тешко спречити. Једино што се бар донекле може урадити је затварање лета уколико се примети почетак појачаног угињавања пчела и то у појединим крајевима где се то и раније јављало. Такође, може се вршити откос појединог токсичног биља или његово искорењавање. У одређеним случајевима може се вршити и сеоба пчела у крајеве где поменутих биљака нема.
Такође, дешава се да се током паше на липи и то нарочито сребролисте липе, понекад запажају велика угинућа пчела. Сумња се да или нектар или мирис липе имају омамљујуће дејство на саме пчеле које лако падају на тло и веома далеко од саме кошнице услед хлађења угињавају. Ово је нарочито карактеристично у време цветања липе када нема друге паше, тако да су пчеле принуђене да посећују само липу (Ратајац и сар., 2021).
Марко Живковић, Мастер рад 2023.