Балша студира на престижним факултетима у Европи, а сања повратак кући

Постоје људи који врло рано схвате шта желе да буду, али много је мање оних који успију да тај унутрашњи осјећај претворе у животни пут. Балша Божовић припада управо тој другој групи. Његова прича није само прича о успјешном студенту из Црне Горе који се школује на престижним европским универзитетима, већ и о младом човјеку који је из породичне традиције, љубави према природи и личне радозналости изградио јасну визију будућности.

Данас, након година проведених у Мађарској, Италији и Француској, Балша, уз стипендију Владе Црне Горе, завршава магистарске студије из области виноградарства и енологије, радећи истраживања у једном од најзначајнијих европских центара за пољопривредна истраживања. Ипак, колико год његово образовање било интернационално, његови коријени остали су чврсто везани за Црну Гору, Пипере и идеју да једног дана знање стечено широм Европе врати кући.

“Моје школовање у Црној Гори буди заиста лијепе успомене”, каже Балша на почетку разговора.

Основну школу “Штампар Макарије” и Гимназију “Слободан Шкеровић” у Подгорици памти по професорима који су, како каже, оставили дубок траг у његовом животу.

“Професори су ти који могу да пробуде наша интересовања и открију наше афинитете. Сигуран сам да су моје професорице биологије усмјериле мој даљи животни и професионални пут”, прича он.

Још током школских дана показивао је широка интересовања. Бавио се глумом, рецитовањем, учествовао у школским манифестацијама, а касније се окренуо волонтирању и омладинском активизму. Посебно мјесто у његовом животу заузима извиђачки покрет, чији је члан и данас.

“Увијек сам се трудио да дам допринос својој заједници и будем њен активан и користан члан”, каже Балша.

Илустрација: Балша се школовао у Мађарској, Италији и сада у Француској из области виноградарства и енологије

Иако је Подгорица била мјесто у којем је одрастао и стекао пријатељства за цио живот, идеја о студирању у иностранству јавила се веома рано.

“О школовању вани почео сам да размишљам још у средњој школи. Не зато што сам сматрао да је образовање тамо нужно боље, него зато што живот у иностранству доноси сасвим другачије искуство”, објашњава.

За њега одлазак није представљао бијег, већ прилику за сазријевање. “Када живите сами, морате да бринете о себи. То је немјерљиво важан дио одрастања. Уз то долазе упознавање различитих култура, нова пријатељства и вјештине које можда не бих могао да стекнем да сам остао код куће”, каже он.

Његов избор студија није био случајан. Одрастао је у породици инжењера пољопривреде, а велики дио детињства провео је на породичном имању у Пиперима.

“Још као дијете имао сам прилику да се практично упознам са пољопривредом, радом са биљкама и животињама. Касније сам кроз школовање заволио биологију и природне науке, па се пољопривреда наметнула као логичан избор”, прича Балша.

Основне студије завршио је на Мађарском универзитету пољопривреде и природних наука – MATE, где је стекао широко знање из различитих области агрономије, од биљне и анималне производње до агроекономије и аграрне политике. Ипак, врло брзо је знао у ком правцу жели даље да иде.

“Виноградарство ми је било најопипљивије и област у којој сам себе највише проналазио”.

Култура и филозофија Француске и Италије

Зато је магистарске студије наставио на Католичком универзитету Светог срца у Пјаћенци и Вишој школи пољопривреде у Анжеу. Пјаћенца и Анже, иако повезани истом струком, представљали су два потпуно различита свијета.

“Италијани су много више посвећени техничком аспекту виноградарства. Све мора бити прецизно и егзактно. У Француској постоји више умјетности, слободе и идентитета. Управо зато је непроцјењиво искусити обје културе и филозофије”, објашњава.

Илустрација: Балша је поносан на квалитетна црногорска вина

Данас се налази у Монпељеу, где обавља стручну праксу и истраживање на Институту Агро Монпеље, једном од највећих европских центара за пољопривредна истраживања.

“Када сам добио прилику да учествујем на пројекту који се бави проблемом суше у виноградарству и да сарађујем са најпрестижнијим професорима из ове области, знао сам да је то прилика која се не пропушта”.

Његово уже интересовање везано је за физиологију и екофизиологију винове лозе – област која проучава како биљке реагују на стрес, сушу и климатске промјене.

“Црна Гора је, баш као и југ Француске, озбиљно погођена високим температурама и сушама. То представља велики ризик за виноградарство и енологију. Сматрам да управо истраживања у овој области могу помоћи да пронађемо начине адаптације и ублажавања тих проблема”.

Иза његових академских успјеха стоје године рада, али и искуство живота у различитим државама и културама. Током школовања живио је у студентским домовима са колегама из Палестине, Вијетнама, Сирије, Гане, Индонезије и бројних других земаља.

“Студентски домови су срж правог искуства студирања. Дијелите собу, кухињу, свакодневицу и живот са људима из свих крајева свијета. Управо ту настају пријатељства која остају за цијели живот”.

Каже да сваки град у којем је живио носи посебну енергију. Годоло у Мађарској памти као миран студентски градић надомак Будимпеште. Пјаћенцу описује као типични италијански град са уским улицама, пјацама, еспресом и атмосфером коју је немогуће одвојити од Италије. Анже види као потпуно другачији културни простор, док за Монпеље каже да има менталитет најсличнији нашем.

“Осјећа се тај медитерански начин живота, сунце, море и нека опуштеност која нам је блиска”.

Радни дан почиње одласком на посао

Његов свакодневни живот данас изгледа другачије него што многи замишљају студентске дане.

“Радни дан углавном почиње одласком на посао. Већи дио времена проводим радећи практично са лозама, било у стакленику, винограду или климатским коморама. Значајан дио времена одлази и на обраду података, планирање и истраживачки рад”.

Након посла настоји да пронађе вријеме за спорт, дружење и свакодневне обавезе које носи самосталан живот.

“Када завршим са кувањем, чишћењем и свим осталим стварима које раније можда нијесам довољно цијенио, највише волим да вријеме проведем са пријатељима”, каже уз осмијех.

Посебно воли путовања и истраживање нових крајева.

“Француска је препуна занимљивости. Викендом највише волим да путујем, обилазим природу или једноставно проведем вријеме са пријатељима”.

Током школовања стекао је пријатеље са готово свих континената, али признаје да увијек настоји да пронађе људе са наших простора.

“Наш менталитет ми је најближи. Ипак, могу рећи да сам стекао пријатеље из цијелог свијета и схватио да нас много више ствари повезује него што нас раздваја”.

Многи његови пријатељи прије познанства са њим нијесу знали готово ништа о Црној Гори.

“Увијек покушавам да их упознам са нашом земљом и културом. Посебно сам поносан када пријатељима из Танзаније, Индије или Јужне Африке могу показати Пераст, Пипере или Дурмитор”.

Илустрација: Балша издваја професора Стефана Понија, једног од најугледнијих светских стручњака из виноградарства

Његов однос према студијама и професорима изузетно је озбиљан. Настава се углавном одвија у мањим групама, што студентима омогућава директну комуникацију са професорима.

“Професори су веома доступни. Увијек постоји простор за питања, консултације и каријерно усмјеравање. Они нијесу само предавачи, већ људи који вам помажу да пронађете свој професионални пут”.

Посебно издваја професора Стефана Понија, једног од најугледнијих свјетских стручњака из виноградарства.

“Његово искуство и начин на који преноси знање заиста су импресивни”.

Кроз године студирања прошао је готово све могуће облике полагања испита – од усмених и писмених испита до семинара, презентација, групних пројеката и научних радова.

“Важно је разумјети професора и његов начин рада, али је још важније разумјети суштину онога што учите. Када заиста разумијете материју, начин оцјењивања постаје само формалност”.

Иако већ шест година живи ван Црне Горе, каже да никада није изгубио везу са домовином.

“Трудим се да идем кући чим ми обавезе дозволе, јер су тамо моја породица и пријатељи”.

Пажљиво прати дешавања у Црној Гори, а посебно га радује развој сектора виноградарства и енологије.

“Црногорска вина се све више препознају и ван наших граница. Отварају се нове винарије, улаже се у квалитет и то је нешто што ме искрено радује”.

На питање да ли планира повратак у Црну Гору, одговара без дилеме:

“Свакако размишљам о повратку. Волио бих да тамо заснујем породицу и да моја ђеца одрастају тамо где сам и ја одрастао”.

Додаје да, колико год човјек научио језике и прилагодио се животу у иностранству, негде вани увијек остаје странац.

“Желио бих да знање које сам стекао примијеним у својој земљи и дам допринос заједници”.

Његова жеља је да професионални живот веже за виноградарство, било кроз академски рад, истраживања или практичан рад у природи.

А онда изговара реченицу која можда најбоље описује његову визију будућности:

“Надам се да ће све оно што сам научио у свијету бити моје боје и четкице, црногорски теруар моје платно, а коначно умјетничко ђело боца вина са ознаком ‘Made in Piperi PDO.”

Иако припада генерацији младих људи која све чешће остаје у иностранству, сматра да држава може много више учинити како би повратак младих стручњака постао реална и привлачна опција.

“Држава често и не зна гђе су њени студенти, чиме се баве и какав потенцијал посједују. Потребно је много више повезивања и подршке студентима у иностранству”.

Као један од проблема наводи и компликоване административне процедуре.

“Када се вратимо у Црну Гору, често имамо осјећај као да се институције први пут сусрећу са људима који су студирали вани”.

Ипак, вјерује да новац није једини мотив због којег људи остају у иностранству.

“Многи би пристали и на мању зараду када би имали прилику да раде код куће, за своју земљу и своју заједницу”.

За млађе генерације има јасну поруку.

“Волио бих да буду храбри и да се усуде да оду на студије у иностранство. Такво искуство доноси огромно животно богатство. Најважније је да вјерују у себе, чак и када други можда не вјерују”.

А за све оне који су отишли из Црне Горе, где год данас живјели, има једноставну, али снажну поруку:

“Никада не треба заборавити одакле смо дошли. Црна Гора је много више од политике и свакодневних проблема. То су породица, пријатељи, камен, сунце, море и чаша доброг вина”.

Док говори о будућности, виноградима и повратку кући, јасно је да Балша Божовић не види своје школовање у иностранству као коначно одредиште, већ као пут којим прикупља знање, искуство и идеје које једног дана жели да пренесе тамо одакле је кренуо.

У времену када многи млади људи траже прилику далеко од свог дома, његова прича подсјећа да одлазак не мора значити и трајно удаљавање. Понекад управо пут кроз свијет може човјека још снажније вратити сопственим коријенима.

Илустрација: Индустрија производње вина је великом проблему због климатских промена

Црна Гора је, баш као и југ Француске, озбиљно погођена високим температурама и сушама. То представља велики ризик за виноградарство и енологију. Сматрам да управо истраживања у овој области могу помоћи да пронађемо начине адаптације и ублажавања тих проблема

Када се вратимо у Црну Гору, често имамо осјећај као да се институције први пут сусрећу са људима који су студирали вани.

Извор: https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/809978/od-pipera-do-francuskih-vinograda-balsa-bozovic-student-vinogradarstva-i-enologije

ФОТО: Pixabay