Бактериозна трулеж салате и како је спречити

Производњи салате у пластенику потребно је посветити посебну пажњу применом превентивних хемијских мера, јер велике штете могу проузроковати бројне болести и штеточине. Влажна трулеж је последњих година прилично распрострањена. Паразит је многих биљака, како зељастих тако и дрвенастих, међу којима је разноврсно поврће – салата, пасуљ, грашак, парадајз, бундева, као и неке врсте цвећа попут хортензија и хризантема, али је присутна и код појединих корова. Које мере треба испоштовати како би се избегли губици, одговоре смо потражили од дипл. инж. Владимира Костића из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Краљево.

Зелена салата је на домаћем тржишту, захваљујући својој биологији, али и условима узгоја, присутна током целе године. Истина, ово поврће има осцилације у потрошњи, али се почетак интензивније употребе везује за крај календарске године и траје до првомајских празника. Касније је потражња за овом корисном намирницом нешто мања, јер пристиже остало сезонско поврће. Тренутно је већина пластеника засађена салатом. Ово је биљка скромних захтева према температури и светлости, па се код нас гаји током зиме готово без грејања или, уколико су температурни минуси израженији, уз минимална загревања.

Међутим, повећањем површина под салатом у заштићеном простору, учестала је и појава бактериозне трулежи. Она се нарочито јавља у објектима са слабим проветравањем и након неколико узастопних циклуса производње салате на истом супстрату. Оболеле биљке губе тржишну вредност, што може довести до значајних економских губитака.

„Производња салате у затвореном простору је веома специфична, услед карактеристичних температурних услова, као и ваздушне и земљишне влаге, који углавном погодују развоју патогена, као што су бактерије. Влажну трулеж салате изазива бактерија Pseudomonas viridiflava и она може проузроковати значајне штете на салати која се гаји у затвореном простору. Ова бактерија је последњих година доста распрострањена и паразит је многих биљака, како зељастих тако и дрвенастих, међу којима је различито поврће – салата, пасуљ, грашак, парадајз, разне крсташице, бундева, али и неке врсте цвећа, попут хортензија и хризантема, као и поједини корови. Почетни симптоми болести уочавају се на ивицама спољашњих листова салате, у виду некротичних пега неправилног облика, црвенкастосмеђе боје. Даљи развој болести манифестује се постепеним ширењем ових пега и њиховим међусобним спајањем. Оболело ткиво унутар пега омекшава и трули, при чему оболели лист поприма жуту до жутосмеђу боју. Бактерија се постепено шири ка унутрашњости главице“, појашњава саветодавац.

Све је више пољопривредних произвођача који се баве повртарством у заштићеном простору и узгојем салате као једне од најранијих култура које се појављују на тржишту. Влажна трулеж је честа болест при гајењу зелене салате. Током зимског периода пластеници омогућавају узгој биљака, али салата зими може да оболи уколико је влага у пластенику повећана или ако температура падне испод оптималних вредности, када се јавља влажна трулеж.

„Симптоми нису увек дијагностичког карактера, јер често подсећају на промене настале деловањем других патогена. На оболелим главицама салате уочавају се промене различитог интензитета. Први симптоми се испољавају у виду тамнозелених, влажних пега неправилног облика, често по ивици, али и на другим деловима, како младих, тако и старијих листова. При повећаној влажности и ниским температурама, пеге на листовима се врло брзо шире. У завршној фази развоја болести, цела главица је захваћена влажном трулежи, при чему су оболели листови деформисани, црне боје, провидни и мокри. Овакве главице, због немогућности коришћења у исхрани, у потпуности губе своју употребну вредност“, каже Костић.

При густом склопу садње, трулеж се шири и на околне биљке, наносећи значајне штете у производњи овог усева, нарочито у заштићеном простору. У недостатку ефикасних средстава хемијске заштите, превентивне мере за спречавање појаве бактериозне влажне трулежи салате постају обавезујуће. У том смислу, као основне мере препоручују се превентивне агротехничке мере, плодоcмена са биљкама из породице трава, уклањање и уништавање оболелих биљака, чиме се смањује инфективни потенцијал, као и избалансирано ђубрење.

„Развоју ове бактерије погодују услови повећане влажности и ниже температуре од уобичајених. Бактерија се капљицама воде лако преноси и шири у густим засадима салате у заштићеном простору. Дужи периоди влажења листа погодују ширењу популације ове бактерије на листовима салате. Свеже повреде ткива обично служе као места уласка бактерије, као и напукнућа током раста, оштећења од лисних ваши или других инсеката. У зависности од временских услова, симптоми се могу појавити након периода инкубације који траје од 30 сати до пет дана. Бактерија се развија при температурама од 5 до 35 степени Целзијуса, при чему јој је оптимум за развој око 26 степени“, сугерише саговорник.

Уколико се користи наводњавање салате, препоручује се систем „кап по кап“, чиме се смањује учесталост влажења листова, а самим тим и интензитет појаве болести. Добра вентилација убрзава сушење биљака и доводи до скраћења периода влажења листа. Плодоред се такође препоручује као важна превентивна мера у борби против ове бактерије.

Костић такође саветује све повртаре да строго воде рачуна о примени хемијских мера заштите и превенције, уколико се оне користе, нарочито у погледу поштовања каренце.

Соња Цветковић