Багрем пропао, пчеле гладују, а прихрана шећерним сирупом није добра опција

Топло, хладно, сунце па киша – такво је време обележило април, а наставља се и током маја. Ова климатска нестабилност посебно тешко погађа пчеле и пчеларе у јужној Србији, који већ сада упозоравају да ће ова година бити испод просека када је реч о багремовој паши – кључној за производњу меда у овом делу земље.

На југу Србије багрем је ове године измрзао, што значи да не само да неће бити меда, већ ни довољно хране за саме пчеле. Ситуација је толико озбиљна да пчелари морају да прибегавају прихрани сирупом од шећера – што, како упозоравају стручњаци, није без последица.

– Много је рада, много је труда, а добит скоро никаква. Ове године багрем је измрзао свуда, види се по неки грозд, неки цвет. Већ од јуна, јула мораће да се прихрањују пчеле, јер хране нема довољно -каже Драган Младеновић, пчелар из Врања са више од четири деценије искуства и 200 кошница распоређених на три локације.

Илустрација: Биће ово још једна тешка сезона за пече и пчеларе

Ветеринар Данијел Марковић додаје да прихрана шећером, иако често неопходна, носи и здравствене ризике за пчеле.

– Прехрана шећерима је нужно зло које постоји, а морамо да је применимо. Ту морамо да водимо рачуна о здрављу пчела у смислу ноземозе. Када се користи пуно шећера, може ноземоза да нам уђе у пчелињак. Свакако морамо да водимо рачуна и о превенцији крпељских болести, односно самих крпеља – објашњава Марковић.

На проблем приноса додатно утичу и пестициди, односно прскање воћњака. Пчелари кажу да су бројни прошле године изгубили читава пчелиња друштва.

– Било је губитака. Сигурно 20 посто имам губитака ове године, али како чујем горе по Војводини има и 100 посто губитака. Ваљда велика суша, временске прилике су се промениле много – додаје Младеновић.

Решење за неке је селидба пчела у потрази за бољим пашњацима. Међутим, то је логистички и финансијски захтевна опција коју не могу сви себи да приуште. Помоћ стиже кроз државне субвенције – регистровани пчелари добијају по 1.000 динара по кошници, док је у Пчињском округу та помоћ увећана за додатних 10 одсто.

И док пријављивање за субвенције управо почиње, пчелари се надају бар неком олакшању – јер временске прилике, болести и хемикалије све чешће узимају данак, а мед, некада златна резерва, постаје луксуз који се тешко производи.

Извор: https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/4113351-pcelari-na-mukama-bagrem-izmrzao-pcele-gladuju-a-secer-nije-resenje