Афлатоксин постао проблем целог региона

Министар пољопривреде Драган Гламочић изјавио је да ће граница присуства афлатоксина морати да се смањи са 0,05 микрограма по килограму.

На последњем заседању Одбору за пољопривреду, шумарство и водопривреду он је рекао да се пољопривредни производи не могу извозити у Европу ако га сточна храна садржи и да се та гљивица, која га производи, може сузбити запрашивањем из дронова, пренела је Бета.

Овај проблем већ дуго је присутан, а с њим се, како објашњавају стручњаци, боре и друге државе у региону.

У западноевропске земље, посебно из држава региона, а то подразумева Хрватску, Босну, Србију, Румунију, Бугарску и Мађарску, већ дуго не може да се извози кукуруз без доказа о тестирању на садржај афлатоксина.

– То је постала стандардна процедура за све ове државе – изјавио је недавно за „Политику” др Горан Бекавац из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду. Говорећи о актуелној сетви кукуруза, оптималним роковима и стању на домаћим њивама као и планираним засадима те културе у овој сезони, он је потврдио да је афлатоксин „ једноставно присутан” јер је наш регион такав да је све топлији и сувљи, а све то одговара гљиви аспергилус чији је продукт афлатоксин.

– Нажалост, ми ћемо са тиме морати да се носимо. Морамо врло прецизно да бирамо сортимент, хибриде које сејемо, радимо безбројне анализе, јер је просто тако како јесте – каже он.

Илустрација: Земље региона већ дуго не могу да се извози кукуруз без доказа о тестирању на садржај афлатоксина

Бекавац напомиње да ситуација у прошлој години није била сјајна, зато што смо имали управо такву топлу и суву годину која погодује аспергилусу. Због тога су сви извозни аранжмани били под озбиљном лупом у смислу здравствене безбедности таквог зрна. Афлатоксин је, каже, јако опасан и једна од вероватно најопаснијих канцерогених материја која се може наћи у природи. Тако да није без разлога што се раде строге анализе, посебно на афлатоксин Б1 који је најштетнији за здравље.

На питање где завршавају житарице, односно кукуруз са вишим садржајем афлатоксина од дозвољеног, Бекавац каже да кукуруз генерално може да се употреби за мноштво ствари.

– Широк је спектар његове употребе, не примењује се само за сточну храну. Кукуруз који има виши садржај афлатоксина иде у индустријску прераду, пре свега за производњу етанола. Зрно које је намењено за исхрану животиња или прераду у кондиторској и другој прехрамбеној индустрији се строго контролише. Ту су тестирања садржаја афлатоксина апсолутно обавезна и ригорозна – каже др Горан Бекавац.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/675358/aflatoksin-postao-problem-celog-regiona