Александар бере малину у новембру, а цена фантастична

Средином новембра, у ариљском крају и већем делу западне Србије још увек је у току берба малине за произвођаче који је узгајају у контролисаним условима. Климатске промене, колебања цена и недостатак радне снаге озбиљно угрожавају дугорочни опстанак узгоја малине у нашој земљи, па многи траже алтернативе традиционалној производњи.

Заштићено географско порекло ариљске малине је само још једна потврда њеног изузетног квалитета. Виламет и Микер су неспорне сорте, а многи произвођачи тестирају и производњу у условима пластеника.

„Пројекат са заштићеним географским пореклом, а самим тим и малине са заштићеним географским пореклом у пластеницима, је нови пројекат који је стар две или три године. Ми смо стартап у овом послу, тако да је ово још увек пилот производња“, рекао је за Euronews Serbia Александар Обрадовић из компаније „Дреновац“ у Ариљу.

Навео је да њихова малина рађа два пута годишње. Први пут рађа крајем маја, почетком јуна и до краја августа. Други пут рађа у другој половини септембра, а берба може трајати до средине децембра.

Илустрација: Све више малинара у Ариљу одлучује се да се окуша у пластеничком узгоју овог воћа

Килограм малине узгајане у контролисаним условима кошта и до 2.500 динара, што је додатни подстицај за њену производњу.

„У последњих пет година осетили смо да је клима драстично скренула са своје старе путање, па имамо мразеве у априлу и мају, касне мразеве који могу оштетити воће и смањити принос, као што су и ове године смањили принос са неких 70.000 тона на 25.000 до 30.000 тона“, рекао је Обрадовић.

Истакао је да на ове промене морају да одговоре новим технологијама како би остали на старом путу узгоја малине. Како је навео, реч је о производњи у пластеницима.

Струка се слаже да је ова врста производње профитабилна, али да је и даље допуна традиционално узгајаним малинама.

„Ово је један од начина за унапређење техника гајења. Најчешће гајене сорте су двогодишње сорте попут Енросадире, Делниве и других сличних. Пре свега, ова малина је намењена за свежу потрошњу: Цене су у сваком случају стимулативне, али постоје и бројни проблеми због немогућности, или боље речено лошег квалитета, одржавања те микроклиме у самим засадима“, рекао је за Euronews Serbia Александар Лепосавић из Института за воћарство, Чачак.

Истакао је да постоје ствари на које треба указати произвођачима.

Производња под контролисаним условима обезбеђује стабилније цене и гарантовано тржиште, што је од великог значаја за економију малих фарми. Улагање у модерне методе производње, као што су пластеници, може осигурати стабилност производње као и приходе пољопривредника.

Извор: https://www.euronews.rs/biznis/privreda/196451/malinarstvo-u-srbiji-i-nove-tehnologije/vest