AGROBIZNIS MAGAZIN /Juni 2016/ Godina VI/ Broj 64

ABM 64 Page 01

Dragi naši čitaoci,

Pred vama je novi broj Agrobiznis magazina koji se od svih do sada razlikuje po tome što će po prvi put izaći i na teritoriji Republike Srpske. Potrudili smo se da za ovaj broj predstavimo nekoliko uspešnih domaćina iz Republike Srpske.

Danima razgovaramo o poljoprivredi i životu na selu, o njihovim problemima ali i uspesima. Ono što će obeležiti ovaj 64. broj jeste i neprijatna informacija, koju smo dobili iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, da se još ne zna kada će biti otvorena Nacionalna referentna laboratorija za mleko. S druge strane, zna se da smo do sada uvezli mleka i mlečnih prerađevina u vrednosti 17 i po miliona evra!

Sve ovo dešava se u trenutku dok se formira Vlada Republike Srbije i kada praktično nemamo ministra poljoprivrede u punom kapacitetu. Šta će se u narednom periodu dešavati ostaje da se vidi, ali ono što je sigurno jeste da novog ministra čeka nezavidna situacija, naročito kada je u pitanju stočarska proizvodnja.

Nisu srećni ni malinari, ali jesu uvoznici mleka, mlečnih proizvoda, mesa, mesnih prerađevina, koji su zaradili ogroman novac uvozeći proizvode za koje ne možemo da tvrdimo da su bez GMO, a nismo sigurni ni da znamo šta jedemo. Njima, i onima koji su im to omogućili, neka služi na čast, a mi ćemo se i dalje boriti za opstanak naše poljoprivredne proizvodnje.

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina...

Iz sadržaja: 

4. INTERVJU

U razgovoru sa prof. dr Branom Radenković Damnjanović

OD NAJMLAĐEG DIPLOMCA DO VRHUNSKOG PROFESORA

Prof. dr Brana Radenković ekspert je u oblasti zoohigijene i redovni je profesor na Fakultetu veterinarske medicine univerziteta u Beogradu. Diplomirala 1975. godine, kao prva i najmlađa u generaciji. Magistrirala je 1979, a doktorsku disertaciju odbranila je 1984. godine. Napisala je šest udžbenika, monografiju, tri knjige, a 377 objavljenih naučnih radova potpisuje kao autor ili koautor. Počasni je član Agropressa.

Razgovarala Svetlana Kovačević

6. INVESTICIJE

Od naredne godine na 150 hektara sertifikovana organska poljoprivreda

ARAPSKI INVESTITOR ZADOVOLJAN REZULTATIMA U SRBIJI

Među brojnim domaćim i stranim kompanijama, na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu i ove godine predstavila se kompanija "Al Rawafed Serbia", osnovana je uz pomoć Vlade Republike Srbije, koja obrađuje oko 10.500 hektara poljoprivrednog zemljišta. Ovo predstavlja veliki i nesvakidašnji projekat u koji će do kraja biti investirano 118 miliona evra.

Piše Goran Đaković

8. VOĆARSTVO 

DOBRI USLOVI DOBAR I ROD ŠLJIVE

Šljiva je sinonim voćarske proizvodnje u Srbiji. Međutim, i pored velike zastupljenosti šljivarstvo vidno zaostaje. Razlozi su i objektivne i subjektivne prirode: česti sušni periodi ograničavaju intenzivnu proizvodnju kao i ekstenzivni uzgoj. Neodgovarajuća agrotehnika i pomotehnika direktno utiču na loše proizvodne rezultate.

Piše Nenad Stefanović

10. POVRTARSTVO 

PROIZVODNJA KASNOG KUPUSA

Gajenje kupusa iz rasada je najrasprostranjenija tehnika. Mlade biljke se mogu proizvesti u stakleniku, plasteniku, ali najčešća proizvodnja je na otvorenom polju. Bitno je da je zemljište ili zemljišni supstrat proveren i dezinfikovan.

Piše Violeta Veličković 

12. VETERINA

SPREČITE ŠEPAVOST KOD OVACA

Zarazna šepavost je opasna i dosadna sistemska bolest koja se upornošću i pravilnim radom može suzbiti i do 100%

Piše Vladimir Romanov Miladinović 

14. PČELARSTVO 

PČELAR SA BROJNIM NAGRADAMA

Marka Mijajlovića upoznali smo na sajmu Vikend dobrog ukusa koji organizujemo zajedno sa Udruženjem novinara za poljoprivredu Agropress u Roda megamarketima po gradovima Srbije. Vedrog duha i pun entuzijazma, krenuo je stopama svog oca Dragoljuba Mijajlovića, profesora biologije. On i njegova supruga Jelena, pošto su oboje bez posla, šansu su videli u pčelarstvu.

Piše Svetlana Kovačević

16. STOČARSTVO - OSEČINA

POMOĆ MLADIMA DA OSTANU NA SELU 

Šljiva je naš brend, naš privredni adut i naša šansa. Da je tako potvrđuju i brojke. Više od sedam odsto teritorije opštine Osečina je pod šljivom, ima milion stabala, godišnje se proizvede oko 20 miliona kilograma sirove šljive a svake godine ovdašnji domaćini podignu nove zasade na najmanje 100 hektara. Međutim sela u Podgorini nisu poznata samo po proizvodnji šljive, u ovom kraju ima i dobrih stočara.

Piše Dejan Davidović

17. OD HOBIJA DO ZARADE 

AUSTRALORP RASA ŽIVINE

Koke australorpa se odlikuju veoma visokom nosivošću, godišnje mogu da snesu 200 i više jaja. Rekord ove rase u broju snesenih jaja je 363 jaja za 365 dana. Kvalitet mesa ove rase, kao i prinos, na zadovoljavajućem je nivou. Ovu rasu živine Nikola bi preporučio svima koji su početnici jer, kako navodi, nije zahtevna.

Piše Goran Đaković 

18. ZAŠTITA BILJA

BILJNE VAŠI NA RUŽAMA

Biljne vaši su česte štetočine, kako u proizvodnji voća i povrća, tako i na ukrasnom cveću. U ovom članku osvrnućemo se na biljne vaši koje se javljaju na ružama i načine njihovog suzbijanja.

Piše Bojan Mijatović 

20. VOĆARSTVO

Sa Desete svetske konferencije proizvođača i prerađivača maline 

NAŠA MALINA JE NA SAMOM VRHU

Srbija je zemlja sa razvijenom proizvodnjom voća, posebno malina, višanja, kupina, jagoda, šljiva, jabuka, kajsija, trešanja, šumskog voća. Na prvom mestu je malina: Srbija je najveći svetski proizvođač i izvoznik ovog voća, koje odlikuje jedinstvena aroma. Posle nas su Poljska i SAD i Čile.

Piše Svetlana Kovačević

22. ZADRUGARSKE STRANE - ZADRUŽNI SAVEZ SRBIJE 

NA 83. POLJOPRIVREDNOM SAJMU U NOVOM SADU

Zadružni savez Srbije je i ove godine, tradicionalno, učestvovao na 83. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, od 14. do 20. maja. Međutim, nastup ZSS-a značajno se razlikovao od učešća na prethodnim sajmovima: održana je konferencija za novinare i ostvareni kontakti sa predstavnicima zemalja Evropske unije koje su zainteresovane za ulaganje u razvoj poljoprivrede u Srbiji.

Piše Nikola Mihailović

24. RATARSTVO 

ZASNIVANJE LUCERKE U LETNJEM PERIODU

Svi koji nisu zasnovali lucerku u proleće, u prilici su da je poseju u letnjem periodu. Period eksploatacije lucerišta u mnogome zavisi od kvalitetnog zasnivanja. Treba dobro pripremiti zemljište, posejati na pravoj dubini, kvalitetno seme...

Piše Violeta Veličković

25. PORODICA STOJANOVIĆ IZ LESKOVCA 

POVRTARSTVO ISPLATIVO ZANIMANJE

Stojanovići imaju tri kuće, bave se povrtarstvom: na dva hektara je plastenička proizvodnja, a na pet hektara uzgajaju povrće na otvorenom 

26. AKTUELNO: DRŽAVA NEMOĆNA NA TRŽIŠTU MLEKA   

PREKIPEO UVOZ MLEKA

Redakciji Agrobiznis magazina obratilo se više poljoprivrednika koji tvrde da je cena otkupa mleka smanjena, da se ne otkupljuje mleko proizvođača bez laktofriza, da su cene otkupa mleka različite i nameštene, jer ne postoji nezavisna institucija kontrole mleka koja bi uspostavila poverenje između proizvođača i otkupljivača. Tim povodom obratili smo se Ministarstvu poljoprivrede i pitali da li to ministarstvo kontroliše otkup sirovog mleka i na koji način.

Piše Goran Đaković

28. AKCIJE

VIKEND DOBROG UKUSA U BEOGRADU I NIŠU

Agrobiznis magazin, u saradnji sa Roda Megamarketom, uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu Agropress, organizovao je dvodnevni sajam Vikend dobrog ukusa, u Beogradu i Nišu. Manifestacija se održava u objektima Roda Megamarketa.

Piše Svetlana Kovačević

......

SPECIJALNI PRILOG: AGROBIZNIS MAGAZIN U REPUBLICI SRPSKOJ

ABM 64 RS 29 

REPUBLIKA SRPSKA

VILENIK - FARMA IZ SNOVA

Ekipa Agrobiznis magazina posetila je nekoliko farmi u Republici Srpskoj i razgovarala sa uspešnim poljoprivrednicima - stočarima, povrtarima, voćarima...

U POSETI GLAMOČANIMA

Glamočani su selo u okolini Laktaša, pola sata od Banjaluke. Malo je brdovitije – što je izuzetak za Levču – ali je lepše nego u ravnici kaže nam jedan od naših domaćina Drago Kondić. On nas je ugostio zajedno sa Tamarom Krunić, vlasnicom farme koja posluje u okviru nekoliko preduzeća gde je vlasnik njen suprug Slaviša Krunić - Ži- toprodukt, Žitopeka, SP Kurnić, kompanija Sector Security i Sector ADS.

ŽITOPRODUKT

Kompanija Žitoprodukt baštini dugu tradiciju mlinsko-pekarske industrije u Banjaluci, a savremenu proizvodnju bazira na standardima HACCP i ISO 9001 koji garantuju vrhunski kvalitet njihovih proizvoda. U potpunosti zaokružen proces proizvodnje, od žetve do transporta i prodaje gotovih proizvoda, bogat asortiman i neprikosnoveni kvalitet doneli su im prestižna priznanja međunarodnih sajmova. U kompaniji postoji i centar za istraživanje, razvoj i usvajanje novih tehnika i tehnologija u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji.

SELO SVI HVALE A U GRADU ŽIVE

Opština Ugljevik poznata je kao voćarski kraj. Izuzetno povoljni geografski i klimatski uslovi omogućili su podmajevičkom kraju uspešnu proizvodnju voća, posebno kvali- tetne šljive. A da je tako, potvrđuje i činjenica da se već tri godine ugljevička šljiva izvozi na rusko tržište. Prilikom naše posete obišli smo i imanje Dragiše Jovanovića iz Tutnjevca.

U DONJOJ TRNOVI I SMOKVA RAĐA

Đoko Jović, inženjer organizacionih nauka, živi u donjoj Trnovi, selu između Ugljevika i Bijeljine, sa oko 450 domaćinstava. Selo pripada opštini Ugljevik, meštani su uglavnom zaposleni u rudniku i termoelektrani, ali ima i onih koji se bave poljoprivredom.

FANTAZIJA U MALEŠEVCU

Savo Bogdanović živi u Maleševcima, relativno malom selu u opštini Ugljevik, na levoj obali Janje… Savo gaji breskve, ima 800 stabala. Odlučio se za sorte red heven, fantazija nektarina jer se na tom području bolje prodaju kasnije sorte.

Porodica Mumirović

ZA VREDNOG ČOVEKA NIŠTA NIJE TEŠKO

Muhamed Mumirović iz Janjara, sela u opština Ugljevik, jedan je od najvećih pro- izvođača mleka. Na njegovom imanju dnevno se proizvede oko 400 litara mleka, koje se isporučuje mlekari u Gradačcu.

Jovan Radivojević iz Ugljevika

RAD I TRUD SE UVEK ISPLATE

Zahvaljujući plastenicima, gazdinstvo porodice Jovana Radivojevića, poljoprivrednika iz Ugljevika, ima zaradu tokom cele godine

CVEĆARSTVO UNOSAN BIZNIS

Saša Ćirković iz Patkovače, udaljedvadeset godina, proizvodi cveće. Proizvodnja cveća je najlepša grana poljoprivrede, ali istovremeno i najskuplja, ističe naš sagovor- nik.

MANASTIR SA PET JEZERA

Pravoslavni srpski narod vekovima je posećivao manastire radi molitve, spasenja i duhovnog mira. Te duhovne oaze uvek su građene po mestima dovoljno udaljenim od većih naselja, ali uvek dovoljno blizu da bi do njih mogao da dođe svako ko je to želeo.

DANI POLJA STRNIH ŽITA U BIJELJINI

Tradicionalna manifestacija Dani polja strnih žita održana je 8. juna u Bijeljini. Ove godine, u Republici Srpskoj očekuje se dobar kvalitet i rod pšenice, veći od prosečnog, rekao je na manifestaciji u Bijeljini pomoćnik ministra poljoprivrede RS Boris Pašalić.

......

34. DOGAĐAJI

MEĐUNARODNI SAJAM POLJOPRIVREDE U NOVOM SADU: STOČARI NAJZANIMLJIVIJI

Poljoprivredni sajam u Novom Sadu je jedan od deset najznačajnijih sajmova poljoprivrede u Evropi. na ovogodišnjem 83. Međunarodnom sajmu predstavilo se oko 1.500 izlagača iz 60 zemalja. Poljoprivredni sajam na Novosadskom sajmu je tokom sedam dana videlo oko 125.000 posetilaca, više nego lane. Zemlja partner poljoprivrednog sajma bila je Italija, koja je nastupala sa 16 kompanija.

Pišu Svetlana Kovačević i Danijel Munćan

41. DOGAĐAJI: DUNAV OSIGURANJE I AGROBIZNIS MAGAZIN ODRŽALI KONFERENCIJU

POSLOVANJE I UNAPREĐENJE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE U SRBIJI

Na Novosadskom sajmu, Kompanija "Dunav osiguranje" i Agrobiznis magazin organizovali su tematsku radionicu pod nazivom "Poslovanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji“. Brojnim poljoprivrednicima, studentima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i velikom broju novinara obratili su se mr Slobodan Cvetković, generalni direktor Novosadskog sajma, prof. dr Zoran Rajić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Goran Đaković, urednik agrobiznis magazina, i Goran Mačkić, direktor Regiona prodaje "Sever" Kompanije „Dunav osiguranje“.

Piše Svetlana Kovačević 

42. NA OBRONCIMA HOMOLJA

VRAĆAMO SE PRIRODI

Piše Sanja Maksimović, Foto Zoran Cvetković

44. KAKO SE PRAVI

PRSTI GLAVNI ALAT

Džemal Memešahović po struci je građevinski tehničar ali je, zbog nedostatka posla, počeo da se bavi stolarstvom. Nakit je počeo da izrađuje pre četiri godine dok je, kako kaže, bio u pauzi između dva zaposlenja.

46. LEKOVITO BILJE

ZOVA ČISTI ORGANIZAM I JAČA IMUNITET

Zova (Sambucus
nigra L.) je grm ili manje
drvo, visoko do 5 m sa uzdužno
ispucalom sivosmeđom korom.
Rano olista. Grane su ispunjene belom srži. Listovi su naspramni i neparno perasti. Cvetovi su sitni, mlečnobeli, jakog mirisa, udruženi u krupne račvaste cvasti slične štitu. Plodovi su sitni zeljasti, a kad sazru tamnoljubičaste
bobice sa crvenomodrim sokom.

Piše Damir Beatović

48. ZAČINSKO BILJE

SEMENKE ZA VITALNOST

Susam (Sesamum indicum) je jedna od najstarijih biljaka na svetu koja se uzgaja zbog svog semena. Potiče iz tropske Azije i južne Afrike. Jednogodišnja je biljka koja za tri do pet meseci dostigne visinu do dva metra.

Piše Danijel Munćan 

51. HORTIKULTURA

DELFINIJUM PREKRASNA PLAVA BILJKA

Veoma lepo izgleda kad se posadi u rubne gredice i iza nižih biljaka

Piše Danijel Munćan 

52. DOKTOR U KUĆI

ZDRAVLJE ČUVAJU HRANLJIVE NAMIRNICE

Najveća zabluda potrošača na našem tržištu je, nažalost, vezana za najkonzumiraniju namirnicu – hleb.

Piše Ana Todorović, nutricionista

53. KUĆNI LJUBIMCI

KAKO PAS VODI STADO

Imitiranjem rada i fingiranjem celog čopora današnji ovčarski psi i uspevaju da tako uspešno i bez greške vode svoje stado.

Piše Dušan Marinović

56. TRADICIJA: ZAVIČAJNI MUZEJ U LESKOVCU KOLUBARSKOM

OŽIVLJAVA ŽIVOT PREDAKA

Leskovac, lepo selo pitome šumadijske Kolubare, pomalo skrajnut od magistralnog puta, nekako preživljava sudbinu srpskih sela. Mladi, školovani odlaze, retko se vraćaju, među njima su diplomirani inženjeri koji su se, u potrazi za dobrom zaradom, rasuli širom sveta. Darko Stojanović, diplomirani inženjer mašinstva, zadovoljan je zaposlenjem u kombinatu Kolubara. Želi da završi započete doktorske studije, ali se istovremeno pasionirano bavi zaštitom tradicionalnih vrednosti: zaljubljenik je u stare mašine i druge predmete koje su koristile generacije predaka, a sada su deo istorije života srpskog sela.

Piše Svetlana Kovačević 

58. KUVAMO S LJUBAVLJU

HUMUS

Sastojci i priprema

Piše Danijel Munćan 

.......

email ikona mala

Štampano izdanje: 180 RSD

Digitalno izdanje: 145 RSD