Baner NLB Orocena 750 x 90

 

Novi štampani i digitalni broj

AGROBIZNIS MAGAZIN / Oktobar 2020 / Godina XI / Broj 116

ABM 116 3D Page 01 velika

I dok napolju kiša pada obezbeđujući nam optimalne uslove za početak jesenje setve, za koju neki kažu da će biti rekordna, mi smo pripremili novo izdanje Agrobiznis magazina. U ovom trenutku nije poznato ko će voditi resor Ministarstva poljoprivrede, mada su očekivanja da će na tom mestu i dalje ostati Branislav Nedimović, koji za medije nije želeo da se izjašnjava na ovu temu objašnjavajući da o tome tek treba da se donese odluka.
Međutim, kako god izgledala nova Vlada Srbije nakon njenog formiranja potrebno je isplatiti novac za subvencije a najpre onima koji su verovatno najnestrpljiviji.

Naravno, reč je o mladim poljoprivrednicima. Svakako, lepo je čuti i znati da postoje i oni
 koji bi radije kupili najmoderniji traktor nego auto i kojima je uvoz kvalitetnog ovna značajniji da se pohvali na instagramu nego novim mobilnim telefonom. Kako saznajemo Ministarstvo poljoprivrede će nakon formiranja Vlade početi isplatu subvencija i očekuje se da će od pet hiljada i petsto kandidata koji su konkurisali barem dve i po hiljade njih dobiti sredstva već početkom 
meseca. Za one koji su ostali ispod ove brojke planira se da se obezbede sredstva u narednoj godini.

I poslednja vest koja nas je sve obradovala jeste da je prvi kontigent jabuke izvezen u Indiju u kojoj smo mi bili pre dve godine zajedno sa ministrom Nedimovićem. Bili smo tada svedoci koliko imamo šansi na ovom tržištu, ali smo videli i brojne prepreke. Ne treba štedeti reči hvale za državu koja je uspela da ipak obezbedi plasman najznačajnije voćke Srbije na najmnogoljudnije tržište koje je u stalnom razvoju. 

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina. 

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Iz sadržaja broja 116:

4. DOGAĐAJI

PLATFORMA eAGRAR - KLJUČ ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE 

- Razvoj eAgrar platforme olakšaće registraciju za oko 400.000 aktivnih gazdinstava i podnošenje zahteva za nacionalne podsticaje poljoprivrednicima i zato je razvoj ove platforme jedan od glavnih prioriteta na kojima će Savez za hranu i poljoprivredu u NALED-u raditi naredne dve godine. Prvi rezultati u razvoju eAgrara očekuju se već sledeće godine, rekao je na svečanoj sednici ovog radnog tela, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. 

ABM 116 str 04

6. INTERVJU

POGON MEDA NEMA GAZDU ZATO MED IMA NAJBOLJU CENU 

ŠIRI SE TRŽIŠTE ZA SRPSKI MED

Razgovarali smo sa Rodoljubom Živadinovićem, predsednikom SPOS-a, organizacije koja je prva uspela da uz pomoć države i sopstvenim sredstvima obezbedi plasman svojih proizvoda. Slobodno možemo reći da je ovo revolucija, kada su u pitanju naša Udruženja, jer se ovako nešto nije desilo do sada i, znak je da su naši proizvođači shvatili šta znači biti udružen i kako treba da se radi. Najpre smo želeli da saznamo iz prve ruke kakvi su utisci nakon otvaranja pogona?... 

Piše: Goran Đaković 

ABM 116 str 06

8. PČLARSTVO

PRIPREMITE PČELE ZA ZIMU

Najkasnije do početka oktobra pčele treba prihraniti i svim društvima obezbediti neophodnu količinu hrane za prezimljavanje. Društva treba da uđu u zimu sa 14 do 20 kg meda. Ako nema toliko hrane, dopunjuje se šećernim sirupom, čiji je sastav dva dela šećera i jedan deo vode (odnos 2 : 1) ili u odnosu 1 : 1. Društva treba izjednačiti, jača imaju nešto više legla, pa se od njih može oduzeti po koji ram i dodati slabijim društvima. Izjednačavanje društava treba raditi samo ukoliko su sva društva potpuno zdrava... 

Piše: Svetlana Kovačević

10. PČELARSTVO

KAKO PREPOZNATI I SPREČITI BOLESTI PČELA 

MEŠINASTO LEGLO - OPASNA ZARAZA KOJA SE LAKO ŠIRI 

Jesen je vreme kada se pčele pripremaju za predstojeću zimu, ali i vreme za jesenji pregled košnica, kako bi pčelar utvrdio zdravstveno stanje društva. Stručnjaci kažu da svaki pčelar najbolje poznaje svoje pčele, pa svaka, čak i na prvi pogled bezazlena, sitnica može biti važna u otkrivanju bolesti. A, pravovremeno otkrivanje problema daje mogućnost pčelaru da pomogne društvu i tako spreči ozbiljnije posledice i veće uginuće pčela... 

Piše: Dragana Petrović 

ABM 116 str 10

12. PČELARSTVO

SAŠA SIMANOVIĆ 

PČELARSTVO OTVARA SVA MOGUĆA VRATA


Porodica Simanović iz Beograda se od 2000. godine bavi pčelarstvom i na to su se, kako ističe Saša, odlučili ne samo da bi zaradili novac već i da bi sačuvali porodično gazdinstvo, da ne propadne. Sa mnogim pčelarima sa kojima smo pričali, ruku na srce da nekog ne uvredim, samo im je profit u glavi. Međutim naš sagovornik, ima drugačiji pogled na pčelarenje... 

Piše: Svetlana Kovačević

14. RADIONICA

UZ DUNAV OSIGURANJE DO USPEŠNE PROIZVODNJE


Kompanija “Dunav osiguranje” u saradnji sa “Agropresom” predstavila je na radionici u Trebinju u manastiru Tvrdoš, vinogradarima i vinarima tog kraja usluge osiguranja i informisala ih i o značaju zaštite proizvodnje od brojnih rizika izazvanih klimatskim promenama i štetama koje mogu prouzrokovati. Generalni direktor “Dunav osiguranja” Banja Luka, Bojan Popović, rekao je tom prilikom da na ovom područuju osiguranje useva nije bilo naročito zastupljeno, ali da je u poslednjih pet godina došlo do pomaka. “Intenzivno razvijamo ovu vrstu osiguranja i premija raste iz godine u godinu, ove smo uspeli da ostvarimo premiju od 750.000 KM i očekujemo da će naredne godine biti duplo veća nego sada”, kaže Popović 

Piše: Nemanja Popović 

ABM 116 Page 01

16. VOĆARSTVO

PRESAĐIVANJE STARIJIH VOĆAKA


Sadnja voćaka u određenim zasadima ili pojedinačnim mestima obavlja se radi njihovog višegodišnjeg razvoja i rodnosti. Međutim, postoje slučajevi zbog kojih je potrebno uklanjanje ili premeštanje postavljenih voćki na drugo mesto. Često se takva stabla ili biljke poseku, u ne znanju njihovog vlasnika da je moguće i starije stablo presaditi tako da ono nastavi da donosi rod. Ipak, mora se imati u vidu da mlađa stabla bolje podnose presađivanje, prijem na novom mestu, brže se obnavljju i lakše obnavljaju svoju rodnost... 

Piše: Branko Tanasković 

18. VOĆARSTVO

ZASAD LESKE KOD KRAGUJEVCA


ISPLATIV POSAO ZA STRPLJIVE 

S obzirom na veliku potražnju i visoke cene lešnika, ova voćka se smatra izuzetno rentabilnom za gajenje. Sam sistem gajenja nije komplikovan. Biljka se zadovoljava skromnijim uslovima, ne napadaju je brojne bolesti i štetočine, a što je veoma bitno, većinu proizvodnih operacija je moguće maksimalno mehanizovati…

Piše: Svetlana Kovačević

20. DOGAĐAJI

SELJAK ORE I KAD JE KORONA


ODRŽANA PRVA BRAZDA PO OSMI PUT U NOVOM SELU KOD VRNJAČKE BANJE 

Novo Selo kod Vrnjačke Banje bilo je i ove godine, nakon jednomesečnog odlaganja, domaćin takmičenja orača, u organizaciji Udruženja građana "Novoselac", a u okviru dvodnevne smotre pod nazivom "Lepote života na selu". Krajem septembra uz malo znanja, malo druženja i prilično veštine, dvadesetak takmičara izvozalo je zadatu dužnicu. "Prva brazda" ima i niz zanimljivih pratećih programa: učesnike iz bivših jugoslovenskih republika, vola na ražnju i degustacije lokalnih proizvoda. Završnica uz prvu brazdu i najveštije orače, moćne mašine uglavnom starije od naših takmičara, ali kako kažu dobro služe... 

Piše: Sonja Cvetković 

22. ZAŠTITA BILJA

STRUČNO POTVRĐENO KOJI PREPARATI DELUJU NA JABUKIN SMOTAVAC 

POBEDITE VELIKU ŠTETOČINU UZ SAVETE MLADOG STRUČNJAKA


Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu nedavno je poljoprivredni inženjer Novica Đorđević odbranio master rad u kojem se bavio istraživanjima koji preparati, odnosno aktivne materije deluju na Jabukov smotavac (Cydia pomonella Linnaeus) koji je ekonomski značajna štetočina u zasadima jabuke, ali i dunje, kruške, oraha, a ređe napada kajsiju. Za Agrobiznis magazin Đorđević je objasnio da ovaj insekt nanosi štete koje prouzrokuju gusenice hraneći se plodovima jabuke. Mladi, tek formirani plodovi, opadaju dok kasnije ovi plodovi postaju neupotrebljivi, tako da su štete veće, ako su plodovi oštećeni pred zrenje. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost, otežana je njihova berba i podložni su truljenju, objašnjava mladi stručnjak… 

Piše: Goran Đaković 

24. ZAŠTITA BILJA

KRITIČNO VREME SUZBIJANJA KOROVA U USEVU SOJE TOLERANTNE NA DIKAMBU I GLIFOSAT 

Ogled je izveden u Konkordu, Nebraska, SAD. Projekat treba da nam ukaže na važnost primene i odabira pravog zemljišnog (PRE-EM), herbicida kao osnove hemijske zaštite od korova... 

Piše: Darko Jovanović

26. VINSKI PODRUM

DRENČA - MESTO SRPSKE ISTORIJE I KVALITETNIH VINA 

VINARIJA SMILJKOVIĆ - TRADICIJA KOJA TRAJE GENERACIJAMA

Porodične vinarije sve su popularnije, ne samo u inostranstvu već i kod nas. Dok su se neki opredelili za velike količine i proizvodnju koja u mnogome liči na industrijsku, neke manje vinarije donele su odluku da upravo to bude njihova prednost. Male serije vina, karaktersitičnih za njihov region, ili vinogorje i, uz to ponuda poput vinskog turizma. Upravo je ovo koncept koji zagovara Vladimir Smiljković, mladi vinar iz sela Drenča, kod Aleksandrovca. On je prepoznao i potencijal rodnog mesta njegovih predaka za razvoj seoskog i vinskog, ali i verskog turizma, jer se na samo 500 metara od njegove vinarije nalazi stari manastir Drenča, u kojem su se upravo vinom i hlebom pričešćivali kosovski junacu uoči čuvenog boja 1389. godine... 

Piše: Goran Đaković 

ABM 116 str 27

28. TRŽIŠTE

IMA LI PARA ZA SPREMANJE ZIMNICE


Jesen u našem sokaku najlepše su opisali pesnici, slikari i muzičari. Taj kolorit boja običan svet nema kad da primeti. Septembar i oktobar su, kažu, najlepši meseci, jer sve miriše na plodove, lišće dobija koloritni pejzaž. Miholjsko leto dozvoli da obavimo sve one poslove koje nismo, pokupimo letinu, očistimo dvoriše zazimimo pčele, spremimo zimnicu. Ovo poslednje, čini se jesenas, biće najteže, jer su cene paprika, osnovne namirnice zimnice, prilično visoke. Ko će sve zbog nedostatka robe i planetarne korone "ekonomski stradati" - tema je ove priče… 

Piše: Sonja Cvetković 

30. STOČARSTVO

OVČARI SE UDRUŽILI


Početkom avgusta održana je osnivačka skupština Udruženja odgajivača ovaca Srbije. Za prvog predsednika izabran je Marko Janković, mladi ovčar iz Donje Sabante, koji je zahvaljujući radu u Švedskoj i tamošnjim iskustvima voljan da radi na unapređenju položaja ovčarstva u Srbiji. On je inače i član švedskog Udruženja ovčara, a za naš časopis je istakao da bi srpsko ovčarstvo, u poređenju sa švedskim, moralo da bude na mnogo višem nivou imajući u vidu pre svega klimatske uslove... 

U prilogu: Pristupnica "Udruženju odgajivača ovaca Srbije"

Piše: Goran Đaković 

33. RATARSTVO

UZGAJIVAČI DUVANA ZADOVOLJNI PRINOSOM

Direktor Uprave za duvan, Slobodan Erdeljan i direktor Uprave za zaštitu bilja, Nebojša Milosavljević, zajedno sa svjim saradnicima, obišli su njive i sušare proizvođača duvana u selu Hrtkovci, koji već dugi niz godina uspešno sarađuju sa kompanijom Japan Tobacco International (JTI), jedinom inostranom kompanijom koja uzgaja i otkupljuje domaći duvan. Tokom obilaska, posetioci su imali prilike da saznaju više o savremenim agrotehničkim merama, zahvaljujući kojima kompanija ostvaruje visoke prinose i na taj način doprinosi spoljotrgovinskom bilansu zemlje. Od celokupnog duvana koji JTI proizvede i otkupi u Srbiji, čak 97% izvozi se u zemlje Evropske unije. 

Piše: Snežana Birčanin 

34. TRADICIJA

SRPSKI NAROD KONAČNO SE ODUŽIO VELIKOM ŽUPANU 

SPOMENIK STEFANU NEMANJI U SRCU BEOGRADA


Posle 800 godina Stefan Nemanja konačno će dobiti veličanstven spomenik visok 23 metra u srcu Beograda na Savskom trgu. Uprkos brojnim polemikama u javnosti, on je više nego zaslužio da se njegovo ime i delo pamti, a spomenik je najmanje čime srpski narod može da se oduži velikom županu, koji je dao nemerljivi doprinos Srbiji i srpskom narodu, i bez koga mi danas ne bismo bili tu gde jesmo. 

Piše: Dragana Petrović 

35. TRADICIJA

UOČI KRSTOVDANA OBRANO ČUDOTVORNO GROŽĐE NA HILANDARU 

Svoje poslednje ovozemaljske dane Stefan Nemanja proveo je sa na Svetoj Gori kao monah Simeon. Zajedno sa sinom Savom obnavljao je manastir Hilandar koji je četvrti po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira, broji oko 50 monaha koji i danas žive po tipiku koji je odredio Sveti Sava. 

Jedno od najvećih čuda Hilandara je loza Svetog Simeona koja je najstarija loza na svetu i koja rađa punih 800 godina. Hilandarsko predanje o toj lozi kaže da je sedme godina nakon smrti Svetog Simeona njegov sin Sava došao da prenese očeve mošti u Studenicu zbog čega su hilandarski monasi neutešno plakali. Tada se Sveti Simeon javio u snu igumanu Metodiju i rekao mu da je potrebno da njegove mošti budu prenete na rodnu grudu, ali da će, za utehu, hilandarskom bratstvu, iz praznog groba njegova iznići loza, i dok ona bude rađala, dotle će i blagoslov njegov na Hilandaru da počiva. Tako je i bilo… 

36. ETNO TURIZAM

ŽIVOT NA RUDNU, BAJKA ILI BASNA?

Osim po poznatom rudnjanskom krompiru, malinama, kajmaku i siru, medu i domaćoj rakiji, selo Rudno prepoznatljivo je i po razvoju seoskog turizma u kraljevačkom kraju. U nekoliko dobro opremljenih pansiona sve više turista provodi odmor. Krajem avgusta boravili smo na ovoj visoravni, tako da ćemo ovu priče podeliti sa vama… 

Piše: Sonja Cvetković 

38. ISTRAŽIVANJA

KONDICIONIRANJE KRUŠKE

KAKVU KRUŠKU ŽELI PROSEČAN KUPAC I ŠTA MU TREBA PONUDITI?

Kondicionirane kruške, Pear Bureau Northvest opisuje kao kruške koje su dovedene u stanje "tek što sazreva". Kondicioniranje se odnosi na primenu etilena, prirodnog biljnog hormona koji proizvodi voće tokom sazrevanja. Da bi započeo ovaj postupak za kruške, roba se stavi u prostoriju za zrenje, zagreje na sobnoj temperaturu i tretira etilenom. Jednom kada se postigne željena čvrstoća, temperatura se brzo spušta na 0 °C… 

Piše: Goran Đaković 

ABM 116 str 38

40. ORGANSKA PROIZVODNJA

MARKO ORLOVIĆ IZ BAPSKOG POLJA


SVE PRIRODNO
 OD SEMENA DO PLODA 

Organska poljoprivreda sprovodi se u 120 zemalja, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara. U Srbiji je svega nekoliko hiljada hektara pod sertifikovanom proizvodnjom. Kako je ova hrana sve traženija na svetskoj pijaci, valja razmisljati o podsticaju malih gazdinstava na ovu priču. Jedini registrovani proizvođač organske hrane na teritoriji Kraljeva, nalazi se u Bapskom polju a sasvim slučajno je zakoračio u svet poljoprivrede. Evo njegove priče…

Piše: Sonja Cvetković

42. ZADRUGARSKE STRANE

SOCIJALNO ZADRUGARSTVO 
- KRUPNIM KORACIMA NAPRED 

Završena je "Analiza tranformacijskog potencijala i efekata četvorogodišnje primene čl.11 Zakona o zadrugama RS na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji“. Istraživanje putem online anketa i fokus grupa realizovalo je proteklih meseci Udruženje za lokalni razvoj Kamenica, u partnerstvu sa Zadružnim savezom Srbije, i saradnicima iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. Podršku u procesu istraživanja dala je i Koalicija za razvoj soldarne ekonomije. U nastavku vam predstavljamo neke od prvih zapažanja u okviru Analize... 

Piše: Nikola Mihailović

44. HERBARIJUM

RUSOMAČA  

PASTIRSKA TORBICA KOROV PUN LEKOVITIH SVOJSTAVA 

Rusomača ili pastirska torbica (lat. Capsella bursa-pastoris) je korovska biljka iz porodice kupusnjača. Potiče iz istočne Evrope, a rasprostranjena je u umerenim klimatskim pojasevima širom sveta. Najčešće se pojavljuje na livadama, neobrađenim zemljištima, uz puteve, ali i u povrtnjacima. Na oranicama se najčešće zapati kao korov u pšenici i kukuruzu. U narodu je poznata i pod imenima hoću-neću, divlja repica, torbičica, kesica, devojačka trava... 

Piše: Dragana Petrović 

46. HORTIKULTURA

MANDEVILA

BRAZILSKA LEPOTICA KOJA SE ODOMAĆILA KOD NAS 

Mandevila (lat. Mandevilla) je cvetna letnja penjačica koja će vas ostaviti bez daha, raskošnim bojama cvetova, od bele preko nežno ružičaste, žute do tamno crvene. Ime je dobila po čuvenom engleskom diplomati Henriju Mandevilu, koji je u 19. veku, pored ovog cveta, doneo mnoge egzotične biljne vrste iz Brazila u Evropu. Poznata je i pod imenom dipladenija ili brazilski jasmin. Idealna je za terasu kada iz žardinjera pada kao cvetni slap koji se može peti uz rukohvate i gelendere, a pravi je izbor za osunčane terase, jer odlično podnosi jako, letnje sunce... 

Piše: Dragana Petrović

ABM 116 str 46

48. HRANA I LEK

ZAŠTO JE ĆURETINA PROTERANA SA NAŠIH TRPEZA? 

ĆUREĆE MESO ZDRAVIJE OD PILETINE

Početkom XX veka cena ćurećeg mesa iz Jagodine određivala je cenu ćuretine na Londonskoj berzi. Jagodina je nekada bila centar proizvodnje ove živine sa čuvenom rasom jagodinska ćurka. Godišnja proizvodnja i tov dostizao je 700.000 komada, najkvalitetnijih ćuraka. Zbog toga je ćuran postao simbol grada i zaslužno dobio mesto na grbu Jagodine. Danas, od ćuraka u ovom gradu nije ostalo ni traga, a karakteristično ćurlikanje ovih ptica, sve manje se čuje u seoskim domaćinstvima. Ali, evo priče o toj najkrupnijoj živini iz roda koka… 

Piše: Dragana Petrović

50. TRADICIJA

U POSETI MANASTIRU U KOME SE ZAMONAŠIO SVETI VASILIJE OSTROŠKI 

TVRDOŠ DUHOVNI BISER HERCEGOVINE


Na obali reke Trebišnjice, pet kilometara nizvodno od Trebinja, nalazi se manastir Tvrdoš. Najstariji živi manastir u Hercegovini danas je sedište zahumsko-hercegovačke i primorske eparhije Srpske pravoslavne crkve. Sa oko 250.000 ljudi koji ga godišnje posete, ubraja se u jedan od najposećenijih manastira Srpske Pravoslavne Crkve, odmah posle Ostroga. Podignut je na temeljima crkve iz IV veka, sedam puta je rušen, pa ponovo podizan iz pepela i obnavljan. Za ovo sveto mesto, po predanju, vezuju se apostoli, utemeljivači hrišćanstva, sveci, brojni kraljevi koji su ga obnavljali u slavu Boga i za buduća pokoljenja... 

Piše: Dragana Petrović

ABM 116 str 50

52. HRANA I LEK

MUŠMULA

MAGIČNO VOĆE KOJE LEČI MNOGE BOLESTI


Mušmula (lat. Mespilus germanica) je žbunasta biljka iz roda ruže. To je poslednje voće u sezoni i bere se od sredine oktobra do decembarskih mrazeva. Ova danas nepravedno zapostavljena voćka izuzetno je cenjena zbog svojih lekovitih svojstava. Nekada nije postojao voćnjak u Srbiji bez bar nekoliko stabala mušmula, a danas se retko gaji uprkos dobroj ceni na pijacama. Mušmula se najčešće jede u sirovom stanju, veoma je zahvalna za preradu jer od samo jednog kilograma ovog voća može da se dobije čak 600 grama džema. Vinari tvrde da odlično ide sa svim vrstama vina, a gastronomi preporučuju mušmule pečene na puteru i sa karanfilićem uz jela od divljači. 

Piše: Dragana Petrović

54. KUĆNI LJUBIMCI

KAKO DA PAS OSTANE DA LEŽI I KAD SE UDALJIMO OD NJEGA

Pošto smo potpuno savladali i utvrdili vežbu zaleganja psa sada možemo da pređemo na njeno usavršavanje. Međutim, to ne znači da pas treba da leži na zemlji satima! Reč je o najviše desetak minuta tokom kojih on mora da posluša našu naredbu i da ostane na svom mestu. Kao i druge vežbe poslušnosti i ova zahteva postupnost…

Piše: Dušan Marinović 

55. NOVO SPECIJALNO DIGITALNO IZDANJE AGROBIZNIS MAGAZINA

PSI KAO KUĆNI LJUBIMCI

ABM 116 str 55

57. GLJIVE NAŠIH KRAJEVA  

SUMPORAČA


Postoje priče kako među gljivama koje rastu na drveću ili panjevima nema otrovnica. Međutim, sumporača (Hypholoma Fasciculare) je primer koji opovrgava tu teoriju. Na sreću, reč je o nejestivoj vrsti te je njena otrovnost više akademskog značaja... 

Piše Vladimir Janjić

58. KUVAMO S LJUBAVLJU 

MEDENJACI

Evo proverenog recepta kako da napravimo ovu svima nama dobro poznat poslasticu.

Piše: Svetlana Kovačević 

.......

Agrobiznis magazin (15.10.2020)