Štampani i digitalni broj

AGROBIZNIS MAGAZIN / jul 2020 / Godina XI / Broj 113

ABM 113 3D Page 01 velika 

Žetveni radovi se privode kraju i već sada je jasno da ćemo 
imati dovoljno žita za sopstvene potrebe, ali i za izvoz. Ovo je
možda prethodnih godina bila floskula, ali u godini kada je u
svetu pandemija virusa važno je znati da prehrambena sigurnost države neće biti u pitanju. To se svakako ne može reći za zemlje 
koje uvoze hranu i koje zavise od situacije na svetskim tržištima. Nekada ni novac nije dovoljan da biste mogli da kupite
 određenu robu. Kada se granice zatvore i privreda stane, roba teško prolazi, a ljudi su naviknuti da sve više i obilato uživaju u hrani. 

Ipak, srpski poljoprivrednici više su zabrinuti za cenu proizvoda. Uz dobru cenu jagode i maline očekivalo se da će i višnja slično proći. Međutim, nju je očigledno kriza nešto značajnije ugrozila, tako da je pad cene uticao na neke proizvođače da se odluče da obustave berbu ovog voća. Iz resornog ministarstva
u vreme ovih neprijatnih vesti za višnjare je stigla informacija da
 u narednim godinama treba očekivati bolje dane za višnju jer je za hladnjače „VOĆAR MEROŠINA“ pronađen strateški partner. 

Ni vreme ove godine mnogima nije išlo na ruku. Česte kiše su prekidale berbu jagode, a poplave su smanjile rod maline bar 30%. Nakon više godina cena crvenog zlata je donekle zadovoljila proizvođače, međutim, majske gradonosne nepogode i sada poplave nisu dale srpskom seljaku da se ovajdi. Da li će i koliko rane izvidati država znaćemo nakon procene komisije na terenu. Kako javlja naša koleginica Sonja Cvetković prve procene govore da je šteta uzrokovana poplavama, koje su nedavno zahvatile kraljevačko područje, vredna 1.245.000.000 dinara. U oblasti stanovanja iznose 40, infrastrukture 210, poljoprivrede 150, privrede 260, objektima javne namene 75 i vodotokovima 510 miliona dinara. Od 2010. godine ovo je peti put da meštane Kraljeva i njenih sela ugroze poplave! 

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina. 

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Iz sadržaja broja 113:

 

4. AKTUELNO

KAKVO NAM JE ŽITO I GDE ĆE IĆI SRPSKE VIŠNJE? 

INVESTICIJA U VOĆAR MEROŠINU POBOLJŠAVA NAREDNU SEZONU 

Gostujući na TV Happy, ministar Branislav Nedimović, izjavio je da će u predstojećim danima biti zanimljivo kada se bude formirao parlament. Na pitanje voditelja Uroša Davidovića, da li će biti kontinuiteta i da li će on i dalje biti ministar, zagonetno je rekao da hoće. Podsetimo: predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić je na nedavno održanim izborima upravo Branislava Nedimovića postavio ne mesto broj 1, što je podstaklo „govorkanja“ da će sa mesta ministra otići na mesto predsednika Vlade Srbije. Tome je doprineo i sam predsednik, rekavši da očekuje da na mestu premijera bude odgovoran, prodoran i vredan čovek, što svakako liči na aktuelnog ministra poljoprivrede... 

Piše: Goran Đaković

ABM 113 str 04

6. AKTUELNO

PROIZVODNJA VIŠNJE U SRBIJI: OD VELIKE ŠANSE DO LOŠE CENE 

Kompanija Desing je, uz podršku US- AID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, organizovala događaj povodom početka rada Centra za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje. Glavne aktivnosti Centra su usmerene na razvoj i promociju visoko kvalitetnih i zdravih prerađevina od ovog voća i promociju srpskog brenda „Oblačinska višnja“ na domaćem i međunarodnim tržištima, što će dovesti do povećanja vrednosti proizvoda, a time i prodaje i izvoza… 

Piše: Goran Đaković

8. DOGAĐAJI

PRVI VINTIDŽ FEST NA KALENIĆ PIJACI


Miris sveže samlevene kafe servirane u fildžanu opojno je mirisao u delu Kalenić pijace na kojem se održavao prvi Vintidž fest. Sjaj starog nakita, tople boje mekanih marama i tkanina nekadašnjeg vremena, nezaboravne ploče kao dokaz pređašnjih muzičkih epoha i ostali veliki broj starih predmeta kao svedočanstva mamile su sa tezgi ljubitelje prošlosti koji su posetili pijacu Kalenić… 

Piše: Goran Đaković

9. POVRTARSTVO

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE LUBENICE 

Lubenica je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Cucurbitaceae. Razvija snažni korenov sistem koji se najvećim delom razvija u zoni do 40 cm zemljišta, a glavni koren dopire u dužinu od 2-3 m. Stablo je razgranato, snažno, na njemu se nalaze puzeće vreže, a u zavisnosti od sorti mogu narasti 3-4 m. Cvetovi su razmešteni pojedinačno i izrazito su žute boje. Otvaraju se u jutarnjim satima i cvetaju samo jedan dan… 

Piše: Perica Milićev

ABM 113 str 09

14. AKTUELNO

КOMPANIJA NECTAR PRVA PRIJAVILA PROIZVODE ZA ŽIG „ČUVARKUĆA“


Domaća kompanija „Nectar“ iz Bačke Palanke prva je prijavila svoje sokove „ariljsku malinu“ i „oblačinsku višnju” za dobijanje žiga „čuvarkuća“ Privredne komore Srbije. Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije prilikom posete „Nectaru“, zajedno sa direktorom te kompanije Mihailom Jankovićem, pozvao je ostale privrednike, koji proizvode kvalitetne proizvode od domaćih sirovina, da učestvuju u projektu „Stvarano u Srbiji“… 

Izvor: www.stvaranousrbiji.rs. 

ABM 113 Page 01 velika

16. VOĆARSTVO

ZNANJE PRETOČENO U PRAKSU, KROZ UČENJE, RAD I TRUD!

MILICA STOJANOVIĆ 

U prethodnim brojevima imali ste prilike da čitate pregršt lepih, interesantnih, zanimljivih i sadržajnih priča o mladim i ambicioznim ljudima čija su interesovanja i uverenja vezana direktno za agrar. U ovom broju imaćete prilike da pročitate jedinstvenu priču o Milici Stojanović, inženjeru zaštite bilja, koja živi u Leskovcu i radi u svojoj struci na terenu južne Srbije… 

Piše: Miloš Stojanović 

18. PČELARSTVO

TINA BEEMAD – INSPIRATIVNA I KREATIVNA PRIČA


U ovom svetu tehnologije i ubrzanog razvoja postali smo gluvi i slepi za neobične inspirativne ljude i priče. Izdvojimo se momenat od profita, interesa i posvetimo pažnju ljudima čija energija, kreativnost i domišljatost tera da se zapitamo ko smo i dokle smo stigli. Stigli smo daleko, daleko, toliko daleko da se moramo vratiti na početak... 

Piše: Miloš Stojanović

20. VOĆARSTVO

ŠTA TREBA ZNATI O PROTIVGRADNIM MREŽAMA


Protivgradne mreže su najbolja zaštita voćnjaka od leda, a uloga im je i da pri visokim temperaturama smanjuju zaštitu od ožegotina. Investicija nije mala (vrednost jednogodišnjeg prinosa u punoj berbi) ali treba znati da oštećenja od grada, pored toga što oštećuju biljku, nanose štetu na prinosu i za narednu godinu za oko 50%. Najbolje je mrežu postaviti pre sadnje da bi se sprečilo oštećenje mladih biljaka… 

Izvor: https://poljomarket.rs/ 

ABM 113 str 20

24. PČELARSTVO

VITANOVAC

PČELARSTVOM DO PENZIJE


Jun mesec nije obećavao berićetnu godinu, jer smo nakon tople zime i sušnog proleća pred vratima leta, uplivali u gotovo svakodnevne padavine. Na porodičnom imanju Seničića u Vitanovcu, pokušavamo da sa domaćinima okusimo prvi bagrmov med. Kiša ne da. Strpljivo smo čekaLi da stane i saznajemo motive pčelarenja koje kod naših domaćina iz hobija do profesije traje već četiri decenije… 

Autor: Sonja Cvetković 

26. PČELARSTVO

KAKO PREPOZNATI I SPREČITI TROVANJE PČELA?


Nema dana a da se neko od pčelara ne požali na pomor pčela. Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) godišnje se prijavi između 2.000 i 3.000 košnica koje su uništene ili oštećene zbog trovanja pčela. Pčelari najčešće krive voćare zbog upotrebe insekticida prilikom prskanja voća i apeluju da se voće prska isključivo u kasnim večernjim satima kada se pčele vrate u košnice. Kao jedan od načina da se pčele zaštite od trovanja je obuka voćara o upotrebi insekticida i saradnja sa komšijama pčelarima. Na taj način svi bi bili na dobitku - pčelari koji bi zaštitili svoje košnice i voćari koji bi imali mnogo veći prinos zahvaljujući pčelama koje su nezamenljive u oprašivanju voća… 

Autor: Dragana Petrović 

ABM 113 str 26

28. PČELARSTVO

SVEČANO OTVOREN POGON SPOS-A „NAŠ MED“ DOO

Sredinom juna je otvoren Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo u Rači. Pogon je otvorila predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, ministarkom bez portfelja zaduženom za demografiju i populacionu politiku Slavicom Đukić Dejanović, predsednikom opštine Rača Nenadom Savkovićem, izvršnom direktorkom NALED-a Violetom Jovanović, kao i predsednikom Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljubom Živadinovićem. Pogon je model i svim drugim poljoprivrednim proizvođačima kako udruživanje olakšava proizvodnju i opstanak na tržištu, time što sebi obezbeđuju lakši plasman robe, bez posrednika - saopšteno je iz SPOS-a. 

Autor: Goran Đaković 

ABM 113 str 29

32. STOČASRTVO

ISHRANA TELADI
 - JEDNA OD NAJBITNIJIH FAZA U ŽIVOTU 

Kao i kod ljudi, i kod životinja je potrebno obratiti pažnju na izvesne detalje kako bi se tek rođeni organizam razvijao i formirao u tehnološki željenom pravcu i kako bi se obezbedili optimalni uslovi za maksimalni rast i razviće. Često zanemarivanje ovih tehnoloških operacija može dovesti do velikih problema u rastu i razvoju , a neretko i do letalnog ishoda... 

Autor: Goran Đaković 

35. STOČARSTVO

VOĐENJE MATIČNE EVIDENCIJE U OVČARSTVU


NAJČEŠĆE GREŠKE KOJE PRAVE ODGAJIVAČI 

Gostujući u agroemisiji "Bolja Zemlja", prof. dr Cvijan Mekić, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, načeo je jednu vrlo zanimljivu temu, koju bi trebalo sagledati iz više uglova. Razlog tome treba tražiti, pre svega, u lancu ingerencija i odgovornosti koji svaka od strana nosi…

Autor: Vladimir D. Radenković 

ABM 113 str 35

38. VOĆARSTVO

PODSTICAJI ZA VOĆARSTVO U 2020. GODINI


Površina koja je najmanja za upis u Registar je 0,5 ha dok za proizvodnju u plastenicima, staklenicima, proizvodnja ribe (ribnjaci), proizvodnja puževa može biti I manja površina od 0,5 ha. Važno je napomenuti da registrovana poljoprivredna gazdinstva (RPG), koja se bave preradom ne moraju u biljnoj strukturi imati prijavljene površine pod biljnom kulturom… 

Izvor: PSS 

40. AKTUENO

KRALJEVAČKIM SELIMA VODA OPET NANELA ŠTETE

Meštani kraljevačkih sela tek su se oporavili od prošlogodišnjih junskih poplava da bi ovog 23. juna opomena ponovo stigla sa neba, kako bi svoje zle ćudi sprovela na zemlji. Vodena stihija bujičnih potoka u planinskim krajevima, nosila je sve pred sobom useve, životinje, nažalost i dva ljudska života, bračni par Bogojević iz Studeničkog kraja... 

Autor: Sonja Cvetković 

43. AKTUELNO

NOVI NAČIN ZAŠTITE OD PANDEMIJE NA PIJACAMA U BEOGRADU 

JKP „Gradske pijace“, kao društveno odgovorno preduzeće, i dalje preduzima sve neophodne mere u cilju sprečavanja daljeg širenja virusa korona. Kao novina na tezgama beogradskih pijaca postavljene su posebne pregrade od pleksiglasa kako bi se sprečio direktan kontakt kupaca sa namirnicama i lakše održavalo propisano rastojanje između kupaca i prodavaca. U cilju nesmetanog snabdevanja građana JKP „Gradske pijace“ pridržavaju se svih dosadašnjih uključujući i najnovije mere koje je donela Vlada Republike Srbije, a koje se odnose na maksimalan broj ljudi koji mogu boraviti u zatvorenim prostorima... 

Autor: Goran Đaković

ABM 113 str 43

44. VOĆARSTVO

POPONAC PUZEĆI KOROV NAPADA KUKURUZ I MALINJAKE

Poponac (lat. convolvulus arvensis) je višegodišnja zeljasta biljka koja spada u širokolisni korov. Stablo je puzeće i obmotava se u smeru suprotnom od kazaljki na satu oko kukuruza, pa vrlo brzo može da izraste i do dva metra u visinu. Postoji nekoliko vrsta ovog korova, ali se kod nas najčešće javljaju dva - njivski, koji najviše raste u kukuruzu, i poljski koji raste na livadama, duž puteva i pored potoka. Ukoliko nema za šta da se uhvati i obavije može da raste i puzeći po zemlji... 

Autor: Dragana Petrović 

46. DOGAĐAJI

SMOTRA RUČNOG RADA


U konkurenciji više od sto ručnih radova od najfinije necane čipke i nadaleko čuvenog zmijanjskog veza sa UNESCO liste, u okviru izložbe „Sto žena - sto minijatura“, koju je po sedmi put organizovala Etno mreža, nagrađene su pobednice i najbolje čuvarke tradicije u 2020: Slavica Vasović iz Sombora, Sonja Jovićević iz Beograda, Evica Đurić iz Velikog Gradišta, Danijela Jerinkić iz Kikinde i Mima Došenović iz Inđije. 

Autor: Goran Đaković

ABM 113 str 46

48. KAKO SE PRAVI

DOMAĆE KOSMAJSKE PITE IZ MLADENOVCA O KOJIMA SE PRIČA

KVALITET I UKUS BEZ PREMCA 

Zbog dobrog ukusa i kombinovanja slanih i slatkih nadeva pita je već vekovima jedno od najomiljenijih jela u Srbiji. Sama reč pita vodi poreklo od tursko-grčke reči i predstavlja jelo od manje ili više istanjenog testa u koje se mota nadev. Razne vrste pita prave se širom sveta, a prvi poznati zabeleženi recept za pileću pitu potiče iz Mesopotamije. Pronađen je na sumerskim glinenim pločicama i smatra se da je nastao oko 2000. godine pre nove ere. Na Balkan i u Srbiju pite su doneli turski osvajači, a jelo se uz manje ili više modifikacija zadržalo do danas... 

Autor: Dragana Petrović 

50. HORTIKULTURA

PERUANSKI LJILJAN UKRAS SVAKOG VRTA 

EGZOTIČNA LEPOTICA U BAŠTI I VAZI 

Peruanski ljiljan ili alstromerija (lat. Alstroemeria aurea) poreklom je iz južne Amerike gde ima oko 60 vrsta ovog prelepog cveća. U pitanju je višegodišnja ukrasna biljka koja ne zahteva posebne uslove za negu. Sadi se u baštama ali kako ne voli vetar treba birati mesta koja su zaštićena od vetra, na sunčanoj strani, ili u blagoj senci. Egzotični, nežni cvetovi peruanskog ljiljana često se koriste kao dodatak buketima i u vazi mogu potrajati i više od dve nedelje... 

Autor: Dragana Petrović

ABM 113 str 50

52. HRANA I LEK

KUPINA - MOĆNA BOBICA PUNA ZDRAVLJA


Kupina je višegodišnja biljka iz porodice ruža. U mnogim zemljama dugo smatrala za korov, posebno zbog oštrih bodlji na granama i lišću, pa berba ovog voća nije ni malo laka. U narodnoj medicini kupina se koristi kao lek, a osim ploda lekovit je koren i lišće. Zanimljivo je da, za razliku od drugog voća, na grmu kupine istovremeno na metli postoji plod u svim fazama razvoja - od cveta do zelenog i potpuno zrelog ploda. 

Autor: Dragana Petrović

ABM 113 str 52

54. ZADRUGARSTVO

ZADRUŽNI SISTEM SRBIJE IZ DANA U DAN JE SVE JAČI


Ministar zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić, uputio je čestitku zadrugama i zadrugarima povodom 4. jula, Međunarodnog dana zadruga, i poručio da, dok je njih, „Srbija ne treba da brine“. „Verujte u zadružni sistem jer zadruge, uz poštovanje principa neutralnosti prema kome su ravnopravni svi bez razlike na nacionalnost, pol, boju kože i veroispovest, imaju odgovore na sve aktuelne ekonomske i bezbednosne izazove“, rekao je Krkobabić. 

Autor: Goran Đaković 

56. KUĆNI LJUBIMCI

KAKO NAUČITI PSA DA OSTANE NA MESTU


Cilj ove vežbe je da psa naučimo da na naš znak trenutno stane i ostane u tom stavu sve dok ga ne odvedemo ili ne pozovemo. Znači, ovog puta pas ne treba da sedne već da - stoji i čeka... 

Piše: Dušan Marinović 

57. GLJIVE NAŠIH KRAJEVA


LJUTICA, PAPRENJAČA, MLEČNICA, BELA 

Ovim tekstom načinjemo porodicu mlečnica (Lactarius). Osnovna karakteristika porodice je prisustvo mleka - soka mlečno bele ili neke druge boje. Mlečnice su bliske krasnicama (Russule) a opšti opis i jednih i drugih je veoma sličan, s tim da je kod mlečnica prisutan već opisani sok - mleko. 

Piše: Vladimir Janjić

ABM 113 str 57

58. KUVAMO S LJUBAVLJU 

POSNA LENJA PITA SA ARONIJOM 

Evo recepta kako da napravimo ovu ukusnu lenju pitu…

Piše: Svetlana Kovačević  

......

Agrobiznis magazin (19.7.2020)