Generali baner 750X90px 01

Baner NLB Orocena 750 x 90

 

Novi štampani i digitalni broj

AGROBIZNIS MAGAZIN / jun 2020 / Godina XI / Broj 112

ABM 112 3D Page 01 velika

I ovog proleća jedni su se radovali kiši dok su drugi vedrom i sunčanom danu. Onima koji su posejali ratarske useve odgovarala je kiša dok je voćarima, naročito onima koji imaju jagode i trešnje, trebalo što više sunčanih dana. Kako u životu nije sve savršeno tako nije i u ovom našem poslu. Prilagoditi se mora kao što se mora i raditi. Jagodarima predstoje poslovi oko proizvodnje sadnog materijala i priprema zasada za narednu sezonu dok se ratarima valja spremiti za žetvu. 

Da li smo predosetili ili pukom slučajnošću, samo
 dva dana nakon održavanja naše radionice o značaju osiguranja poljoprivrede, valjevsko selo Lelić je zahvatio grad. Naravno, štete su ogromne. Međutim, suša je ono što nanosi veće štete u poljoprivredi i o njoj govorimo na stranama koje slede. Prema rečima Marka Renovića koji je na dvesta pedeset hektara zasejao ratarske useve, koji trenutno izgledaju više nego dobro, on se pribojava posledica sušne zime i proleća. 

U nadi da ćemo ipak imati rodnu i dobru godinu pozdravljamo vas našim tradicionalnim sloganom

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina. 

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Iz sadržaja broja 112:

 

4. NOVE TEHNOLOGIJE

DRONOVI U ZAŠTITI BILJA I KOD NAS

Na poljoprivrednom imanju u okolini Obrenovca je prvi put primenjena tehnika zaprašivanja useva dronom. Na imanju Poljoprivredne škole u Obrenovcu, usevi kukuruza zaprašivani su pomoću bespilotne letilice, a pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogicević, rekao je da je će resorno ministarstvo u narednom periodu još više podržavati i podsticati ovakvu vrstu rada i tretmana useva... 

Piše: Goran Đaković 

ABM 112 str 4

6. POVRTARSTVO

ISPLATI LI SE OVA POVRTARSKA KULTURA?

KROMPIR - OD NJIVE DO TRPEZE

Isplati li se proizvodnja povrća na otvorenom polju? To se mnogi pitaju, a sada mladi inženjer poljoprivrede, Perica Milićev, daje konkretne odgovore. U ovom izdanju predstavljamo vam rezultate do kojih je došao analizirajući proizvodnju krompira od 2016. do 2018. godine. Njegov mentor za ovaj rad bio je doc. dr Dragan Milić, sa Poljoprivredsnog faulteta u Novom Sadu, gde je i odbranjen ovaj rad... 

Piše: Perica Milićev 

12. AKTUELNO

PREDSEDNIK VUČIĆ POSETIO FABRIKU BUDIMKA

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić posetio je Požegu gde je prisustvovao otvaranju fabrike prehrambene industrije „Budimka d.o.o Požega“. Predsednik Vučić je tokom obilaska ove fabrike, koja je ponovo počela da radi, rekao da je „Budimka“ izuzetan brend i simbol podizanja Srbije. „Budimka je simbol našeg oporavka, simbol dizanja Srbije kao feniksa iz pepela".

Pripremio: Goran Đaković 

ABM 112 str 12

13. AKTUELNO

DO KRAJA GODINE PRVA JEDINSTVENA ONLINE PRODAVNICA TRADICIONALNIH RUKOTVORINA IZ SRBIJE

Do kraja godine sve žene i mladi u Srbiji, koji se bave izradom tradicionalnih rukotvorina, na raspolaganju će imati jedinstvenu online prodavnicu kao novi kanal za plasman svojih proizvoda i brži dolazak do kupaca kako na domaćem tržištu tako i u dijaspori, najavljeno je na radionici za unapređenje digitalnih veština... 

Pripremio: Goran Đaković

14. VOĆARSTVO

TREŠNJE DOBRE UPRKOS POZNOM MRAZU I KIŠOVITOM VREMENU 

U voćnjaku Agrodunava u Karavukovu branje trešanja je u punom jeku. Mada ova godina nije naklonjena voćarima, zbog kasnih mrazeva i sadašnjeg kišnog perioda, u Karavukovu su zadovoljni. Rezultat od 17 tona po hektaru postignut 2016. godine, na oglednom polju trešnje, teško je ponoviti, ali ovogodišnji rod takođe je dobar i u Agrodunavu koji ima 10 hektara trešnje u punom rodu i mladi zasad na još 10 hektara su prezadovoljni, jer trešnju je bilo teško sačuvati... 

Izvor: RTV 

16. NOVI PROPISI

REFORMA KOMASACIJE UVELA PRECIZNE MEHANIZME KONTROLE

Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je da je usvojen Pravilnik o sadržini tehničke dokumentacije za izvođenje geodetsko-tehničkih radova u komasaciji, kojim su uvedene precizni mehanizmi kontrole tog postupka. Ovaj pravilnik predstavlja deo reformi koje imaju za cilj da urede postupak komasacije, odnosno reformi koje Uprava za poljoprivredno zemljište i RGZ, uz podršku Ministarstva poljoprivrede sprovode kako bi se u normativnom smislu uredili svi aspekti komasacije i, na taj način, prevazišli višedecenijski problemi proistekli usled neuređenosti ovog postupka…

Pripremio: Goran Đaković 

ABM 111 Page 01 velika

18. RADIONICA

OSIGURANJE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE IMA SMISLA

U Leliću kod Valjeva AGROPRESS uz podršku DUNAV OSIGURANJA, održao je stručnu radionicu o značaju voćarstva, organske poljoprivbrede i osiguranja poljoprivredne proizvodnje tokom koje su iskustva razmenili poljoprivrednici koji imaju i oni koji nemaju osiguranje. Poljoprivrednik iz Pepeljevca kod Lajkovca, Vladimir Mitrović, koji ima ratarsku proizvodnju na 120 hektara, a gaji goveda i svinje dve godine je osiguranik. Evo šta on kaže o svom iskustvu… 

Izvor: TANJUG 

20. PČELARSTVO

PREPOZNAJTE BOLESTI PČELA 

NOZEMOZA GLJIVIČNO OBOLJENJE ODRASLIH PČELA


Pčele su jedan od najkorisnijih insekata na planeti i, verovali ili ne, i najpametnijih. Iako je njihov mozak veličine zrna susama, sposobne su za brojne kompleksne radnje. Međutim, i one su podložne brojnim bolestima, njihova legla napadaju gljivice, bakterije, paraziti i virusi. Da bi pčelar moga bolje da zaštiti svoje košnice neophodno je da se upozna sa bolestima medonosnih pčela i tako sačuva zdravlje svojih pčelinjih društava. A zdrave pčele imaju povećan prinos meda, polena, mleča i propolisa... 

Autor: Dragana Petrović 

ABM 112 str 20

22. RATARSTVO

SUŠA JE OPASNIJA OD GRADA I POPLAVA

Na teritoriji staropazovačkog atara u toku prethodnog perioda napadalo je u proseku 30 litara kiše po metru kvadratnom i to je upola manje od stogodišnjeg proseka, jer u maju mogu biti padavine i do 80 litara....

Izvor: RTV, RTS, AGROPRESS 

24. VOĆARSTVO

VAĐENJE I ČUVANJE SADNOG MATERIJALA JAGODE

Živići jagode koji se stavljaju u promet mogu da se vade kao sadni materijal koji je još uvek u fazi rasta i razvoja, takozvane zelene sadnice, kao frigo sadnice, ili sadnice u raznim fazama formiranja cvetnih pupoljaka, tj. različitim stepenima vernalizacije.... 

Autor: dr Dragan M. Galić 

26. ORGANSKA PROIZVODNJA

NASTAVLJA SE TREND IZVOZA ORGANSKIH PROIZVODA IZ SRBIJE

VREDNOST IZVOZA ORGANSKIH PROIZVODA DOSTIGLA SKORO 30 MILIONA EVRA U 2019. GODINI 

Najveći deo proizvedenih sertifikovanih organskih proizvoda u Srbiji se izvozi. Podaci o vrednosti izvoza konstantno rastu iz godine u godinu, a oni prate i povećanje površina pod organskom proizvodnjom, kao i porast broja organskih proizvođača... 

28. LEPOTE SRBIJE

NETAKNUTA PRIRODA – VODOPADI NADOMAK VUČJA

Ukoliko vas put nanese na sam jug Srbije, u Vučje, imaćete priliku da vidite prave prirodne lepote, skrivene iza planina i velikih kamenih gromada. Vučje, nekad jako i razvijeno, sa poznatim privrednim gigantima poput firme “Porečje Vučje“, koja je sada u stečaju, danas simbolizuje mesto u kome je vreme stalo, bar za tridesetak godina unazad. Fabrike su stale, međutim, poljoprivreda nije! Voćarstvo, kao jedan od primata u poljoprivrednoj proizvodnji ovog kraja i dalje prednjači kvalitetom, sortimentom i raznovrsnošću. Kruška, šljiva, jagoda, malina, samo su neke od voćnih vrsta koje se gaje na ovim prostorima… 

Autor: Miloš Stojanović 

29. POVRTARSTVO

ZAŠTITA PAPRIKE OD TRIPSA I LISNIH VAŠI

U povrtarskoj proizvodnji, a pogotovo na jugu Srbije, paprika se pokazala u praksi kao ekonomski isplativa i vrlo zahvalna kultura za gajenje. Uz pravilan pristup i blagovremene preventivne hemijske tretmane, berba se može produžiti i do kraja oktobra uz povoljne vremenske uslove. Tu pronalazimo ekonomski aspekt ove proizvodnje... 

Pripremio: Miloš Stojanović

ABM 112 str 29

30. EKOLOGIJA

PANDEMIJA NAGLASILA ZNAČAJ BORBE ZA ZDRAVIJU ŽIVOTNU SREDINU 

Kriza zbog virusa COVID-19 dodatno je naglasila značaj koji bi prihvatanje vrednosti Evropskog zelenog dogovora imalo za EU, Srbiju i Zapadni Balkan, navedeno je u saopštenju EU info centra. U okviru Evropskog zelenog dogovora čiji je cilj da Evropa postane prvi klimatski neutralni kontinent do 2050, biće predložene mere u oblasti klime, energetike, cirkularne ekonomije, građevinarstva, mobilnosti, poljoprivrede, održivih lanaca ishrane, biodiverziteta i neutralizacije zagađenja. Angažman Srbije u postizanju ovih ciljeva, kako se ocenjuje, mogao bi da pomogne ekonomiji i da otvori nova radna mesta. Evropski zeleni dogovor (EU Green Deal) najavljen je kao unapređenje privrede ka održivoj ekonomiji. Fond za te aktivnosti trebalo bi skoristiti i za saniranje posledica pandemije izazvane virusom COVID-19, saopštili su iz centra. 

Izvor: TANJUG 

32. HERBARIJUM

PIREVINA - KOROV KOJI LEČI MNOGE BOLESTI


Pirevina je srodnik pšenice na koju liči na prvi pogled, ali za razliku od svog daljeg rođaka ima izuzetno jak koren i kad se zapati može da napravi ozbiljne probleme u usevima. Nije izbirljiva kad je u pitanju zemljište, pa raste na neobrađenim površinama, njivama, vlažnim poljima, međama gde pušta gotovo neuništiv koren. Stabljika, koja izgledom podseća na pšenicu, može da izraste i do metar i po u visinu. Raste sa tankih, horizontalnih ri- zoma koji su otporni na mraz, sušu čak i poplavu… 

Autor: Dragana Petrović 

34. VOĆARSTVO

PANTELIĆ HLADNJAČA - KOOPERATIVA JAGODE - MAJ 2020.


Srpski voćari decenijama važe za izuzetne proizvođače. Nekada rod beleži rekord a nekada i podbaci, što ne zavisi uvek od samih poljoprivrednika. Na terenu sve češće uviđamo da kvalitet srpskom voću ne manjka. Ipak, tržište biva specifično, te se dešava da izvoznici, od države do države, imaju potpuno različite zahteve po pitanju potražnje sočnih plodova. U jednom se slažu svi: da nam ni najbolji ni najeftiniji proizvod ne znače ništa ako nemamo siguran otkup. Braća Pantelić iz Ratine kod Kraljeva zasnovali su svoje plantaže jagode, sagradili hladnjaču, i "vezali" svoje kooperante ugovorima. Kako smo saznali, svima je u ovoj priči dobro jer ih vezuje interes… 

Autor: Sonja Cvetković 

38. VOĆARSTVO

JAGODE U TREŠNJARU 

TRANZICIJA IH DOVELA DO UZGOJA JAGODA


Srbija važi za zemlju poljoprivrede. Ipak, ako realno sagledamo stvari, nekada se istom poljoprivredom bavilo znatno više stanovnika. I dok smo sedamdesetih "naterali" seljake da velikom industrijalizacijom postanu "građani", devedesetih su ti isti stanovnici kaldrme tranzicijom morali ponovo na selo. Naravno, dobro je da su neki imali gde da se vrate. Tih devedesetih čak ni oni koji nisu imali svoje selo, nisu imali nikakvih tačaka sa zemljom osim da po njoj hodaju, postaju poljoprivredni proizvođači. Sa svoje dve tek prohodale devojčice takvu sudbinu imali su upravo Slavica i Milinko Starčević… 

Autor: Sonja Cvetković

ABM 112 str 38

42. ŽIVOTNA SREDINA

VRAĆAJU SE ORLOVI KRSTAŠI

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, uoči Svetskog dana biodiverziteta, saopštilo je izuzetnu vest. Ovog proleća nacionalna populacija najugroženije ptice, orla krstaša, bogatija je za čak dva nova gnezdeća para! Javnosti u Srbiji poznato je da na krajnjem severu vojvođanskog Banata obitava poslednji par orlova krstaša, ptice koja krasi nacionalne simbole. Gubitak staništa, ubijanje i trovanje doveli su krstaše na prag izumiranja u Srbiji. Suočeni sa zabrinjavajućom situacijom ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u proleće 2017. godine, započeli su program čuvanja gnezda... 

ABM 112 str 42

44. ZADRUGARSTVO

ZADRUŽNI SAVEZ SRBIJE 

ODGOVORNOST I SOLIDARNOST


Zadružni savez Srbije ove godine obeležava jubilej - 125 godina od osnivanja. Tokom vanrednog stanja zadružni principi bili su dragoceni. U strukturi zadruga u Srbiji dominiraju one poljoprivredne i prerađivačke, a protekle tri godine formirano je 707 novih zemljoradničkih zadruga. Razvoj preduzetništva postao je generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva najveća podrška opstanku seoskih sredina... 

Autor: Jasmina Mijajlović 

46. ZADRUGARSTVO

U SRBIJI NE POSTOJI NIJEDNA SPECIJALIZOVANA SIRARA


U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Ministar Milan Krkobabić naglašava da je proizvodnja sireva velika razvojna šansa, ali samo ako se proizvođači udruže u zadruge... 

Izvor: www.rts.rs 

ABM 112 str 46

48. HORTIKULTURA

SURFINIJA

CVETA OD MAJA DO JESENI


Većina ljubitelja cveća već ima svoju omiljenu vrstu koju sadi godinama i kojoj ostaje veran iz nekog razloga. Razlozi mogu biti različiti; ili su zadovoljni sa tom biljkom zbog njenog cvetanja ili su zadovoljni što ta biljka nije preterano zahtevna. Mnogi ljubitelji cveća na svojim terasama imaju surfiniju... 

Autor: Svetlana Kovačević 

50. HORTIKULTURA

KADIFICA - DEKORACIJA ZA BAŠTE, TERASE I VAZE 

LEKOVITI CVET I UKRAS U BAŠTI


Kadifica (lat. Tagetes) je jednogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici suncokreta. Vodi poreklo iz srednje Amerike ali se uzgaja širom sveta. Ne zahteva posebnu negu pa spada u red omiljenog cveća koje se sadi u našim baštama ili u saksijama za terase, a može da se koristi i kao rezano cveće. Cveta u zlatnoj, narandžastoj i beloj boji sa bordo detaljima, pa će oplemeniti svaki prostor u kome se nađe. Njeni raskošni cvetovi mogu da potraju do kasne jeseni i prvih mrazeva, što je još jedan razlog više da zasadite kadificu i tokom celog leta uživate u lepoti ovog cveta. 

Autor: Dragana Petrović 

52. HRANA I LEK

RIBIZLA - MOĆNA BOBICA PUNA VITAMINA


Ribizla (lat. Ribes) spada u rod bobičastog voća i, verovali ili ne, postoji oko 150 poznatih vrsta. Nekada je rasla kao divlji žbun širom Evrope, Azije i severne Amerike. U istoriji je ostalo zabeleženo da su još u 11. veku crvenu ribizlu koristili kao dragoceni ukras dvorišta i gradskih vrtova, ali i kao cenjenu namirnicu od koje su se pripremala jela i prirodni lekovi. Kao kultivisana biljka prvi put je odgajena u 17. veku u Belgiji i na severu Francuske. Danas se ribizle uglavnom koriste za pripremu sokova, pekmeza, džemova, kao dodatak salati, a pravi se i vino od ribizle... 

Autor: Dragana Petrović 

54. TRADICIJA

SLAVE I PRESLAVE


RAZLIKE I SLIČNOSTI 

Krsna slava, odnosno slavljenje sveca zaštitnika porodice jedinstven je religijski običaj koji postoji samo kod Srba. Veruje se da je slava dan kad je predak, rodonačelnik loze primio hrišćanstvo. Prenosi se sa oca na sina, i nasleđuje po muškoj liniji. Izuzetno, slavu može da nastavi i žensko čeljade ukoliko ne pos- toji muški naslednik. Pored slave, Srbi obeležavaju i preslave, koje se u narodu zovu još i poslužice, prislave ili prislužbe. Ali, šta je slava a šta preslava?....

Autor: Dragana Petrović

ABM 112 str 54

56. KUĆNI LJUBIMCI

KAKO DA NAUČIMO PSA DA SEDNE

Svaki lepo vaspitani pas bi trebalo da zna da na naš znak sedne. Cilj ove vežbe je da na glasovni znak SEDI pas istog trenutka sedne. Naravno, osim glasovne komande, kod ove vežbe se koristi i vizuelni znak a to je vodoravno ispružena desna ruka ispred grudi prema psu... 

Piše: Dušan Marinović 

ABM 112 str 56 

57. GLJIVE NAŠIH KRAJEVA  

GLATKONOŠKA

U narodu je glatkonoška (Boletus Queletii) slabo poznata vrsta gljiva. Najčešće je narod smatra za ludaru što ona svakako nije niti na nju liči. Gljiva je vrlo ukusna ali je neophodno voditi računa da je sirova otrovna (može izazvati stomačne tegobe) te da ju je neophodno, pre kozumacije, termički obraditi... 

Piše: Vladimir Janjić

58. KUVAMO S LJUBAVLJU  

BRZA ŠTRUDLA

Evo šta je potrebno od sastojaka da biste napravili ovu ukusnu štrudlu…

Piše: Svetlana Kovačević

......

Agrobiznis magazin (16.6.2020)