Štampani i digitalni broj

AGROBIZNIS MAGAZIN / Decembar 2018 / Godina IX / Broj 94

ABM 94 3D Page 01 velika

Dragi naši čitaoci, završavamo još jednu kalendarsku godinu i, naravno, nadamo se da je godina za nama svakome donela uspeh, a još više se nadamo uspešnoj narednoj godini. 

Ako je suditi prema budžetu koji je predviđen za poljoprivredu, može se očekivati da ćemo imati značajnije investicije države u naš sektor. Tov junadi postao je glavna tema ovih dana, kako zbog toga što su iz Ministarstva poljoprivrede najavili povećanje subvencija, tako i zbog povećanja kvota za izvoz u Tursku. Ukoliko niste zainteresovani za stočarsku proizvodnju, povrtarstvo i voćarstvo svakako zaslužuju pažnju, naročito jer je sve više investitora u prerađivačke kapacitete. 

Pored brojnih saveta kako da unapredite proizvodnju, nastavljamo i sa našim tekstovima o navodnjavanju i predstavljamo inovaciju u poljoprivrednoj proizvodnji. 

Da bismo osetili kako radi konkurencija treba se sa njom i porediti
i zbog toga vam donosimo iskustva u proizvodnji iz Italije i Holandije. 

Ovom prilikom čestitamo i pobednicima konkursa INTESA FARMER koji su nagrađeni sa ukupno 20.000 evra. Ova tri gazdinstva detaljno ćemo vam predstaviti u narednom izdanju. 

I, za kraj, onako kako to i dolikuje, želimo vam dobro zdravlje i sreću u narednoj godini i da beležite svaki vaš uspeh u kalendaru za 2019. godinu koji vam poklanjamo u saradnji sa NLB bankom, bankom koja je odobrila najviše sredstava kroz subvencionisane kredite namenjene poljoprivredi. 

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Iz sadržaja broja 94:

 

4. AKTUELNO

KOLIKO KOŠTA KAFA U SRBIJI? 


Nedavno je u Beogradu održan skup o kvalitetu sirovina za prehrambenu industriju. Tom prilikom govorilo se i o kafi. Jedan od učesnika skupa bio je Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe, koji je ukazao na činjenicu da postoji veliki broj propisa koji uređuju ovu oblast i izrazio čuđenje kako kafa u Lidlu može biti 120 dinara pakovanje od 200g, te da njegova kompanija ne može da kvalitet koji ima prodaje za manje od 220 dinara. Međutim, ispostavilo se da još jedan brend kafe svima dobro poznat, takođe ide po sličnoj ceni. Ovih dana je u FORTUN-i iz Aranđelovca bilo moguće kupiti za oko 65 dinara 100g brend C kafa, a zatim se pojavila kafa istog brenda po ceni blizu 150 dinara za 200 grama. 

Piše Goran Đaković

5. RATARSTVO

BEZ TOLERANCIJE NA PRIMESE U DUVANU 


U proizvodnji duvana jedan od veoma važnih ciljeva je i pravilno sortiranje i pakovanje duvana. Između ostalog ovaj postupak treba sprovoditi sa posebnom pažnjom kako bi se izbegle neželjene situacije, odnosno kako bi se na vreme uočilo prisustvo stranih primesa. Jer ukoliko dođe do kontaminacije duvana nekim od primesa, nije isključena mogućnost da se ostaci nađu i u finalnom proizvodu, što je svakako neprihvatljivo. 

Piše Dušan Jankov 

6. DOGAĐAJI

ODRŽAN VELIKI SKUP ZADRUGARA I NOVINARA U SAVA CENTRU 


INFORMACIJE I ZADUGARSTVO KLJUČ RAZVOJA POLJOPRIVREDE 

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS, uz podršku Zadružnog saveza Srbije, prigodnom svečanošću upriličenoj u Centru Sava, uz prisustvo brojnih članova i prijatelja, obeležilo je 14. godina postojanja i aktivnog rada. Tom prilikom prisutni su mogli da se upoznaju sa dostignućima AGROPRESS-a u prethodnom periodu i projektom „500 zadruga u 500 sela“. Na skupu je bilo prisutno 300 zadugara, novinara, profesora među kojima su bili dr Zoran Keserović, dr Vlade Zarić, dr Brana Radenković, dr Natalija Bogdanov i brojni drugi stručnjaci. U ime ministra Krkobabića, govorio je dr Siniša Perić. Sponzori proslave i nagrada su bili kompanije JTI i NLB Banka. 

Piše Nemanja Popović 

8. INOVACIJE

DIGITALIZACIJOM OSVETLILI NJIVE


LAKO DOSTUPNI PODACI O DRŽAVNOM POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU 

Digitalizacijom u poljoprivredi svaka parcela postaje vidljiva, što državi daje mogućnost boljeg upravljanja poljoprivrednim površinama, ali i mogućnost kontrole trošenja podsticaja, rekao je za Radio Novi Sad ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je istakao da je, zahvaljujući novoj platformi, u Vojvodini otkriveno 6.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta koje do sada uopšte nije bilo evidentirano u sistemu.

Piše Nemanja Popović 

10. RADIONICA


POLJOPRIVREDNICI U SVRLJIGU
 PLAĆAJU SAMO 20 ODSTO PREMIJE ZA OSIGURANJE

Glavna filijala Niš Kоmpаniјe „Dunаv оsigurаnjе“, u sаrаdnji sa Udružеnjеm nоvinаrа za poljoprivredu „Аgropress“, u оkviru prојеktа „Žene u agrobiznisu“, u Opštini Svrljig realizovana je еdukаtivna rаdiоnica kојa sе tеmаtski bаvi оsigurаnjеm pоlјоprivrеdnе prоizvоdnjе i osiguranjem imovine gazdinstva. Ova filijala „Dunav osiguranja“ Niš pokriva područje Niškog i Topličkog okruga, tačnije opština Niš, Svrljig, Aleksinac, Ražanj, Sokobanja, Gadžin Han, Merošina, Doljevac, Prokuplje, Žitorađa, Kuršumlija i Blace. 

Piše Nemanja Popović

12. STOČARSTVO

DOBROBIT ŽIVOTINJA I EDUKACIJA ODGAJIVAČA


Na dobrobit životinja utiče veliki broj činilaca. Svi ovi činioci mogu se svrstati u tri grupe. U prvoj grupi su genetski činioci. U drugoj grupi su smeštajni i ambijentalni činioci. U trećoj grupi su činioci koji se odnose na odnos odgajivača, vlasnika, negovatelja, staralaca, veterinara, naučnika i svih drugih koji iskorišćavaju životinje. Ovi činioci su međusobno povezani jakim i neraskidivim vezama. Način na koji se čovek odnosi prema životinjama uglavnom je uslovljen načinom na koji o životinjama razmišljaju njihovi korisnici i odgajivači ili vlasnici. 

Piše Msc Dragomir Vujičić 

14. PČELARSTVO

PRIHRANJIVANJE PČELA BELANČEVINAMA

Često se dešava da košnice odnosno pčele u njima nemaju dovoljno hrane koja sadrži belančevine kao što je to slučaj sa cvetnim prahom. Poznato je da u proleće ili biljke cvetaju kada su vremenski uslovi nepovoljni za pčele ili da nisu počele sa cvetanjem. Tada zalihe perge brzo nestaju. Ovo se često dešava u regionima gde se nalazi više poljoprivrednih useva nego samoniklog bilja. Usled nedostatka polena i perge dolazi do usporavanja rasta zajednice. Za prevazilaženje ovakvih problema pčele možemo odvoziti u mesta gde cvetaju rane medonosne biljke. Ovakve biljke su na primer livadske medonoše, šumsko žbunje, iva i druge vrste. 

Piše Goran Đaković

16. VOĆARSTVO

KAKO SE ČUVA PLOD ORAHA

Kada rod dođe, većina nije upućena kako se zapravo postupa sa plodovima oraha, a to ne znaju čak ni oni koji već poseduju bar nekoliko stabala. Naime, prema istraživanjima najbolje se prodaje orah svetle ljuske ili onaj koji je očišćen. Bilo da se radi o jednom ili drugom načinu prodaje oraha, treba znati da je od velike važnosti kako ćemo orah čuvati do prodaje.

Piše Goran Đaković


ABM 94 Page 01 velika

18. NAVODNJAVANJE

ODABIR PUMPE ZA NAVODNJAVANJE


Kada smo izvršili dimenzionisanje cevo- voda i obračun norme zalivanja, potrebne količine vode pristupamo izboru pumpe za vodu. Kako se to radi?

Piše Ninoslav Stevanović 

20. MELIORACIJA ZEMLJIŠTA

OD LEDINE DO USEVA


U Srbiji je neretko zemljište zatravljeno u dužem vremenskom periodu. Ovakvu njivu zovemo ledinom bez obzira na tip zemljišta. Bilo da se radi o pašnjaku, utrini, livadi ili zaležaju pre bilo kakve obrade potrebno je da takvu površinu očistimo i uništimo biljni pokrivač. Profesor doktor Dušan Kovačević u svojoj knjizi „Opšte ratarstvo“ objašnjava da su prirodne ledine jako vezane, žilave i čvrste a do toga dolazi zbog velike isprepletanosti korena i zemljišta. Međutim, ovakve ledine u površinskom sloju obiluju humusom. Kada ovakvo zemljište podvrgnemo zasnivanju oranice onda se ono oblikuje većom plodnošću. 

Piše Snežana Birčanin 

22. DOGAĐAJI

STOPANJA - TRINAESTI SAJAM POLJOPRIVREDE


Stopanja kod Trstenika bila je domaćin na 13. međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Na ovom događaju prisutnima se obratio predsednik Opštine Trstenik Aleksandar Ćirić koji je istakao da je Trstenik opština voćarstva, vinogradarstva, kalemarstva i poljoprivrednih gazdinstava. On modernu poljoprivrednu proizvodnju vidi u ukrupnjavanju zemljišta i upotrebi savremene tehnologije. 

Piše Goran Đaković  

24. ZAŠTITA BILJA

HEMIJSKO SUZBIJANJE ŠTETNIH GLODARA


Kako dani zahladne pojavljuju se problemi sa grupom štetočina - glodarima, odnosno miševima, pacovima, skoči miševima, poljskim voluharicama. Tokom zimskog perioda, kada u prirodi ima manje hrane, glodari se u poljima hrane semenom posejanih kultura. Veoma je bitno da se suzbijanje ovih štetočina obavi pravovremeno. 

Piše Ninoslav Stevanović 

26. PRAVILNICI

KVALITET ODREĐUJE OTKUPNU CENU MLEKA

Od prvog januara iduće godine stupa na snagu nova odredba Pravilnika o kvalitetu sirovog mleka. Tako ubuduće otkupljivači ovu sirovinu stočarima neće isplaćivati po procentu mlečne masti, kao što je to do sada bilo, već će se vrednovati broj prisutnih somatskih ćelija i mikroorganizama u mleku. Novim Pravilnikom broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja. 

Piše Goran Đaković

28. REPUBLIKA SRPSKA


PROTIVGRADNA ZAŠTITA U REPUBLICI SRPSKOJ


Zaštita useva i voćnjaka u Republici Srpskoj od iduće godine biće znatno olakšana zahvaljujući novoj aplikaciji uz pomoć koje će domaći proizvođači uz samo jedan klik na telefonu imati sve informacije o vremenskim uslovima i pojavi bolesti i štetočina, a to će im omogućiti da blagovremeno deluju. Novu aplikaciju razvili su stručnjaci iz Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, a ratari je mogu besplatno preuzeti na "Gugl pleju". 

Piše Goran Đaković

30. RATARSTVO

INDUSTRIJSKA KONOPLJA - STANJE I MOGUĆNOSTI 

Industrijska konoplja je jedna od najstarijih poznatih biljaka koje je čovek gajio. Ali ovo je i biljka sa bogatom istorijom na ovim prostorima. Nekada je bivša Jugoslavija proizvodila 25 odsto evropske proizvodnje industrijske konoplje i berza u Odžacima je diktirala cenu konoplje i proizvoda od konoplje u Evropi. Nekada se u bivšoj Jugoslaviji gajila na 50.000 ha, a od toga je 80 odsto bilo u Vojvodini. Osnivanjem Udruženja KONOPLJA, a potom i Poljoprivredne zadruge interesovanje za gajenje ove biljke je poraslo, a rast površina je očigledan, 2015. godine 60 ha, a 2016. godine 250 ha, i 2017. 380 ha. 

Piše dr Maja Timotijević 

32. AKTUELNO

ITALIJA I SRBIJA - SARADNJA I MOGUĆNOSTI RAZVOJA


KAKO DO DUPLO VEĆE CENE SIROVOG MLEKA 

Nedavno smo na poziv Grada Valjeva posetili Italiju gde su putovali i poljoprivrednici ovog kraja. Njih više od 40 imalo je prilike da se uveri u ono što želimo da vam ovom prilikom i objasnimo. Poljoprivrednici u Italiji za litar mleka dobijaju prosečno 0,41 evra za litar mleka. Međutim neki od njih dobijaju značajno više, odnosno zarađuju više. Uprkos njihovoj većoj razvijenosti mi njima izvozimo više, ali oni zarađuju više! Kako? 

Piše Goran Đaković

34. KAKO TO DRUGI RADE

PARMEZAN - OMILJENI SIR NAPOLEONA I NIKOLE TESLE 

Parmiđano ređano (italijanski: Parmigiano Reggiano) ili poznatiji kao parmezan, italijanska je vrsta tvrdog granularnog sira. Potiče iz okoline grada Parme, po kome je dobio ime koje je zakonom zaštićeno i može da ga nosi samo sir proizvoden u provincijama Parma, Ređo Emilija, Modena, Bolonja i Mantova. 

Piše Goran Đaković

36. HORTIKULTURA

LALE - SIMBOL BOGATSTVA I PRESTIŽA

OD TURSKIH DVOROVA DO HOLANDSKOG BIZNISA 

Ako je ruža kraljica cveća, onda je lala najintrigantniji cvet u istoriji zbog koga su izbijali sukobi, padale glave i gubila se pamet. 

Piše Goran Đaković

38. designLab

DIZAJN IZ SRBIJE (VIII)

Uspešan dizajn iz Srbije. I dalje.

Piše Dejan Vukelić  

40. VOĆARSTVO 

NOVE SORTE JABUKA IZ NAJSAVREMENIJIH VOĆNJAKA 

JABUKA CRVENOG MESA 

Kompanija Delta Agrar 2007. godine, na imanju A.D. „Podunavlje“ u Čelarevu, započela je podizanje jednog od najsavremenijih zasada jabuke u jugoistočnoj Evropi. Voćnjak danas ima površinu od 500 ha i nalazi se u bačkopalanačkom rejonu koji ima povoljne uslove koji omogućavaju postizanje visokih i stabilnih prinosa jabuke. Voćarska proizvodnja proširena je i na istočnu Srbiju sa novih 100 ha u Zaječaru, a plan Delta Agrara je da godišnje širi zasade za 100 ha. 

Piše Nemanja Popović

42. SAJAM ETNO HRANE


VIŠE KVALITENIH PRERAĐEVINA ZA DOMAĆE I STRANO TRŽIŠTE 

Od 21. do 24. novembra u hali 3 Beogradskog sajma održan je 13. Sajam etno hrane i pića pod imenom „Utemeljenje robne marke etno proizvoda“. Reč je o najvećoj i najstarijjoj regionalnoj smotri autentičnih prehrambenih proizvoda i pića koje se mahom prave na tradicionalan način. 

Piše Dragana Petrović

50. NAVODNJAVANJE

BUNARSKA VODA ILI KIŠNICA? 

Više puta smo se pitali da li je naša voda za zalivanje bolja od kišnice ili je pak kišnica bolja od bunarske vode. 

Piše Ninoslav Stevanović

52. IZ SVETA

CELO SELO JEDNA BAŠTA

Imajući u vidu da je većini nas poznato da je Holandija svetska sila u proizvodnji hrane i cveća, svako od nas se, bar jednom, zapitao kako može da izgleda život na selu u ovoj zemlji? Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja, četiri novinara je u okviru projekta koji sprovodi Agropress, posetilo Holandiju i, iz prve ruke, vam prenosi utiske. Kao što se moglo pretpostaviti, prvo selo koje smo posetili, zove se Gardenren i, u svakom smislu, ovo selo ima puno pravo da nosi ovo ime. Svaki metar kvadratni u svakom dvorištu, uređen je tako kao da ovo selo uređuju nabolje pejzažne arhitekte. 

Piše Goran Đaković 

54. DOGAĐAJI

„UKUSI ITALIJE“ 
U BEOGRADU, SUBOTICI, NIŠU, NOVOM SADU… 

Više od 1.300 događaja u 110 zemalja sveta obeležilo je III Nedelju italijanske kuhinje u svetu, a brojni događaji u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Subotici doneli su ukuse “Mediteranske ishrane” koja je ponovo osvojila građane Srbije od 19. do 25. novembra. Povodom ovog događaja ambasador Italije, Karlo Lo Kašo je istakao: „Cilj događaja nije samo da se uživa u dobroj hrani, već da se ujedine i privreda i kultura i tradicija i da se pokaže šta to mediteransku kuhinju čini najzdravijom na svetu“. 

55. GRAFIČKE TEHNIKE 

DIGITALNA ŠTAMPA 

U današnjim uslovima, kada su brzina i cena proizvoda presudne, digitalna štampa predstavlja jednu od veoma prihvatljivih i traženih usluga. Malim poljoprivrednim proizvođačima neretko su potrebne usluge štampe, bilo da su u pitanju nalepnice za proizvode, lifleti, flajeri, brošure, vizit karte, kao i mnogi drugi proizvodi za reklamne i promotivne svrhe. 

Piše Ivan Ilić

56. KUĆNI LJUBIMCI

TREBA LI PAS DA BUDE SVE VREME U DVORIŠTU? 

Ukoliko ima odgovarajuću ishranu, uvek dovoljno sveže vode i dobar smeštaj (kućicu) pas može da bude sve vreme napolju. Ali zbog toga on neće biti srećan... 

Piše Dušan Marinović

57. GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

BUKOVAČA 

Bukovača (Pleurotus Ostreatus) je vrsta gljiva dobro poznata sa tezgi i iz prodavnica. Raste na panjevima ali i na živom drveću belogorice (topola, vrba, brest, razne vrste voća, čak bukva najređe). Najčešće raste zimi, od novembra do marta, mada postoje varijeteti (i to najčešće oni koji rastu na bukvi) koji rastu u proleće ili leti. Bukovača je veoma zahvalna i raznovrsna vrsta i može se upotrebljavati na različite načine. 

Piše Vladimir Janjić

58. KUVAMO S LJUBAVLJU

ŠERENE KIFLE

Šta nam je potrebno od sastojaka i kako napraviti ove ukusne kiflice?

Piše Svetlana Kovačević

........

Agrobiznis magazin (17.12.2018)