Novi štampani i digitalni broj

AGROBIZNIS MAGAZIN / jul 2018 / Godina IX / Broj 89

ABM 89 3D Page 01 velika

Svaka godina, pa i tako i 2018, ima svoje specifičnosti koje se mogu odraziti i pozitivno i negativno na proizvodnju. Zahvaljujući obilnim padavinama kukuruz izuzetno dobro napreduje kao i druge ratarske kulture, ali su veliki problem za žeteoce koji nikako ne uspevaju da požnju useve pšenice čiji kvalitet, iz dana u dan, opada. 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ohrabruje poljoprivrednike da za poljoprivredu stižu sredstva iz EU, pa je tako podelio informaciju da je prvih deset projekata odobreno. 

Kada je reč o voćarskoj proizvodnji situacija je značajno različita, bilo da je reč o vrsti voćaka ili regionu u kom
 se proizvodi. Sve u svemu, po starom dobrom običaju, svi kukaju, a i dalje rade po starom. 

U ovom broju prenosimo vam iskustva proizvođača iz Republike Srpske, vodimo vas kod uglednih domaćina, prenosimo njihova iskustva i dajemo korisne savete kako
da unapredite proizvodnju mleka, orežete lozu na okućnici, a predstavljamo i finaliste NLB BANKE na konkursu za projekte organske poljoprivrede. Ukoliko se niste prijavili na ovaj, ne propustite konkurs BANCA INTESA koji je u toku. 

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Iz sadržaja broja 89:

 

4. STANJE U POLJOPRIVREDI


KAKAV ĆE BITI ROD?

Zbog obilnih i čestih padavina produžena je žetva ovogodišnjeg roda pšenice. Vlaga utiče i na kvalitet hlebnog zrna, pa ratari gledaju u nebo nadajaći se lepom danu kako bi konačno požnjeli preostalo žito i pšenicu smestili u silose. 

Piše Dragana Petrović

6. RADIONICA - ŽENE U AGOBIZNISU

KOMPANIJA DUNAV OSIGURAVA VIŠE OD 3.000 HEKTARA 

Kompanija „Dunav osiguranje“ organizovala je u Bijeljini edukativnu radionicu „Žene u agrobiznisu“ na kojoj je bilo reči o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje, a predstavljene su i brojne pogodnosti osiguranja. 

Piše Goran Đaković

8. INTERVJU MR PILJO DAKIĆ:

OPREZNO I DALJE SA PRIMENOM LEKOVA ZA BILJKE 

Razgovarali smo sa mr Piljom Dakićem koji je proveo više od pola veka sa problemima kod biljaka iz oblasti fitomedicine kao i sa rešavanjem istih, primenom pesticida (lekova za biljke). Posle poljoprivredne škole koju je završio u Banja Luci, pa preko Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, kao i magistrature, stekao je dovoljno znanja da se uspešno bori protiv štetnih bioloških agenasa na biljkama. 

Piše Goran Đaković

10. ORGANSKA PROIZVODNJA


FINALISTI SEDMOG 
NLB ORGANIC KONKURSA 

U finale NLB Organic konkursa za najbolje projekte iz oblasti organske proizvodnje, koji NLB Banka organizuje sedmi put, od 61 pristiglog projekta, u trku za milion i po dinara ušlo je njih sedam. Ko su, dakle, finalisti ovog konkursa? 

ABM 89 Page 01 velika 500

12. PČELARSTVO

Otpočela izgradnja Pogona 

SIGURNA CENA I PLASMAN MEDA


Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) u saradnji sa opštinom Rača, uz svestranu podršku Vlade Republike Srbije i NALED-a, počinje da gradi sopstveni Pogon za prikupljanje i plasman meda „Naš med“ u Rači. 

Piše Svetlana Kovačević

14. DOGAĐAJI

MINISTAR POLJOPRIVREDE BRANISLAV NEDIMOVIĆ OTVORIO FABRIKU SLADOLEDA 

Fabrika sladoleda „Froneri Adriatic“ otvorena je u Staroj Pazovi. U fabriku je uloženo 20 miliona evra i zapošljava 400 ljudi. Fabriku su otvorili ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević, predsednik opštine Stara Pazova Đorđe Radinović i direktor fabrike „Froneri Adriatic“ Ibrahim Nadžafi. Svi oni saglasni su da je ta fabrika simbol napretka srpske prehrambene industrije. 

16. ISTRAŽIVANJE: ŠTA JEDEMO

KAKVU HRANU JEDEMO?


Nije tajna da kvalitet hrane u Srbiji nije baš na zadovoljavajućem nivou, iako naša zemlja ima poljoprivredni kapacitet za proizvodnju vrhunskih proizvoda. Najkvalitetnije voće i povrće najčešće se izvozi, dok na srpskim pijacama i u marketima ostaje ono što nije prošlo rigorozne kontrole za inostranstvo. S druge strane u Srbiju se uvozi hrana u čiji kvalitet potrošači često sumnjaju. 

Piše Dragana Petrović

18. ISTRAŽIVANJE: ŠTA JEDEMO

SIREVI NA NAŠIM TRPEZAMA

KOJE SIREVE JEDEMO 

Istorija sira duga je oko 7.000 godina, a zasluga za njegov nastanak pripisan je arapskim nomadima koji su primetili da se mleko koje se dugo nosi u mešini, usled visokih temeperatura, podeli na tečnost (surutku) i zgrušane grudvice (sir). Živo- tinjska mešina sadržala je, naime, enzim remin koji je odgovoran za koagulaciju mleka. 

Piše Dragana Petrović

20. ISTRAŽIVANJE: ŠTA JEDEMO

SPELTA I SVE ŠTO NISTE ZNALI O NJOJ


Spelta je jedna od najstarijih žitarica na svetu. Prvi pisani zapisi o njoj stari su više od 7.000 godina. U to vreme, ova kultura se uzgajala na tlu današnjeg Irana, odnosno nekadašnje Mesopotamije i bila je glavni sastojak hleba mnogih drevnih naroda. Sa razvojem civilizacije, spelta se sve više gajila širom sveta. Danas, potreba ljudi da žive u skladu sa prirodom speltu vraća na oranice, naročito na imanjima mladih porodica koje cene zdravu i biološki vrednu hranu. 

Piše Ivana Lilić

22. ZAŠTITA BILJA

PREPORUKA ZA ZAŠTITU ORGANSKE PROIZVODNJE 

U organskoj proizvodnji nije lako proizvesti ekonomičnu proizvodnju. Štetni biološki agensi (patogeni, štetočine i korovske biljke) svojim prisustvom smanjuju prinos i kvalitet proizvoda u bilo kojoj oblasti biljne proizvodnje. U organskoj proizvodnji nije dozvoljena primena velikog broja preparata - lekova za biljke (pesticida), zato se prioritet daje PREVENTIVNIM MERAMA sa kojim se sprečava pojava bioloških agenasa, a ne lečenju (primeni preparata - pesticida). 

Piše mr Piljo Dakić

24. MLADI U POLJOPRIVREDI 

UZ SUBVENCIJE ZA MLADE POLJOPRIVREDNIKE SNOVI MOGU DA POSTANU STVARNOST 

Zahvaljujući podsticajima Ministarstva poljoprivrede od prošle godine, mnogi mladi ljudi uspeli su da ostvare svoje snove, modernizuju i unaprede proizvodnju na imanjima. Kako bismo vas podstakli da i ove godine ne propustite priliku da iskoristite subvencije države i u ovom broju izdvajamo nekoliko mladih poljoprivrednika koji mogu da budu odličan primer svojim vršnjacima. 

Piše Ivana Lilić

26. RATARSTVO

KIŠA UTICALA NA ULJANU REPICU, ŠTA KAŽU STRUČNJACI? 


Žetva uljane repice počela je ove godine neuobičajeno rano, ali ratare u poslu stalno prekida kiša. Odraziće se to na prinos jer su usevi polegli, a mahune ispucale... 

Piše Miloš Nikoletić

27. STOČARSTVO

ŠTA NAM POKAZUJE BROJ SOMATSKIH ĆELIJA U MLEKU 


Broj somatskih ćelija u mleku je stalni predmet rasprava u industriji mleka. Veoma je bitno da proizvođači mleka razumeju značaj ovog parametra i njegovu povezanost sa zdravljem životinja, kvalitetom i količinom dobijenog mleka. 

Piše Branislav Radovanović 

28. PITANJA ČITALACA

VI PITATE MAGAZIN AGROBIZNIS ODGOVARA 

Biti poljoprivrednik u Srbiji nikada nije bilo lako, nije ni danas uprkos primeni savremene mehanizacije i mnogim olakšicama bez obzira koja je grana poljoprivrede u pitanju. Nije lako biti u toku sa svetskim trendovima, pa se poljoprivrednici sreću sa brojnim pitanjima na koje nije lako naći odgovor. Zato smo u redakciji Agrobiznisa pokrenuli serijal tekstova u kojima će poljoprivrednici moći da pronađu odgovore na mnoga pitanja koja ih intersuju. 

30. VINOGRADARSTVO

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE VINA

Na kvalitet grožđa i prerađevine od grožđa utiču brojni faktori. Sorta, lozna podloga, zemljišni uslovi, sistem gajenja, primenjene agro-tehničke mere, zdravstveno stanje grožđa, stepen zrelosti... Kriterijumi za kvalitet grožđa razlikuju se kada su u pitanju stone i vinske sorte. Kod vinskih sorti, osnovni parametri kvaliteta su sadržaj šećera i ukupnih kiselina u grožđanom soku, sadržaj aromatičnih materija. Grožđe koje je namenjeno proizvodnji vrhunskih vina, treba brati kada sadrži 25% šećera. Za stona vina, sadržaj šećera treba da bude 18%. 

Pišu Svetlana Kovačević i Goran Đaković 

38. VINOGRADARSTVO 

UZGOJNI OBLICI ZA OKUĆNICU 

Vinova loza se ne gaji samo zbog plodova koje daje, već i kao ukras, pravljenja hladovine i slično. Zbog toga se na okućnici gaje u vidu pojedinačnih ili manje grupe čokota vinove loze koje su namenjene proizvodnji manjih količina vina, kao i stone sorte koje se konzumiraju u svežem stanju. Zbog svoje otpornosti na bolesti, poslednjih nekoliko decenija se, na okućnicama, mogu videti sorte tipa interspecies hibrida za čije gajenje nije potreban veliki broj tretiranja zaštitnim sredstvima, što dalje doprinosi zdravoj životnoj sredini i lepom mestu za odmor. 

Piše Svetlana Kovačević

40. STOČARSTVO

PRAVILNA ISHRANA OVACA 

Ovca je jedna od najkorisnijih domaćih životinja koja daje brojne proizvode, pa ne čudi što se u Srbiji gaji odavnina. Adekvatna ishrana neophodna je kako bi ovca dav- ala maksimalnu proizvodnju mesa, mleka, vune... Osim toga od ishrane zavisi ne samo trenutna proizvodnja, već preko jagnjadi utiče i na buduću proizvodnju ovaca. Ovce su preživari i njihova ishrana mora da bude u skladu sa osnovnim principima ove vrste životinja, ističe prof. dr Radomir Jovanović sa Univerziteta u Novom Sadu. 

42. designLab

DIZAJN U SRBIJI III 


Treći nastavak - primeri uspešnog dizajna koji rade domaći dizajn studiji.

Piše Dejan Vukelić

43. SA BANATSKIH POLJA 


Branislavina ulja 

ČUVARI ZDRAVLJA I LEPOTE 

Branislava Stepanov iz Kikinde, učestvovala je na Festivalu sireva na Avali. Branislava je agroekonomista, majka troje dece. Kako nam je istakla zaposlena je, a ovo joj dođe kao dodatni, "vikend posao". 

Piše Svetlana Kovačević

45. VODIMO VAS 

PREDSTAVLJAMO VAM IMANJE SA VIŠE OD 100 VRSTA ŽIVOTINJA 

Za sve vas koji volite retke i neobične vrste životinja pronašli smo jedno zanimljivo mesto za nezaboravan letnji izlet. Reč je
 o privatnom zoološkom vrtu nadomak Sombora, ili još bliže, na tromeđi Mađarske, Hrvatske i Srbije, u selu Kolut… 

Piše Ivana Lilić


46. ZADRUGARSTVO

ZADRUGARSKE STRANE

Piše Nikola Mihailović

50. MEHANIZACIJA

TRAKTORISTI, POVEDITE VIŠE RAČUNA O BEZBEDNOSTI U SAOBRAĆAJU 

U jeku sezone poljoprivrednih radova, ukoliko je moguće, krećite se traktorom po atarskim putevima, a u naseljima, putevima i ulicama nižeg ranga. Poželjno je izbegavati glavne saobraćajnice i prometne putne pravce. Traktori se ne smeju kretati brže od 40, odnosno 30 km/h, ukoliko se u priključnom vozilu koje vuče traktor prevozi najmanje jedno lice. 

Piše Željko Lazić


52. MANASTIRI

SVETOST, LEPOTE I DUHOVNOST MANASTIRA DRAČA

Ako vas vrelina julskog sunca ovih dana povede u prirodu i hlad bajkovitih šu- madijskih sela, jedno od njih koje bi sigurno trebalo da posetite jeste Drača, nedaleko od Kragujevca…

Piše Ivana Lilić 

54. LEKOVITO BILJE 

KOPRIVA - HRANA I LEK

Kopriva (lat. urtica dioica) je samonikla, višegodišnja zeljasta biljka u narodu po- znata i kao žara ili pasja kupina. Raste na zapuštenim i obraslim terenima i mnogi je danas smatraju korovom, pa se trude da je iskorene. 

Piše Ivana Lilić

55. KUĆNI LJUBIMCI 


KAKO OBEZBEDITI DVORIŠTE U KOME ĆE PAS BITI BEZBEDAN 

Mnogi psi, posebno mladi, veoma su radoznali. Zato je neophodno da psu obezbedimo bezbedno okruženje i osiguramo naš i njegov dom. 

Piše Dušan Marinović 

56. GLJIVE NAŠIH KRAJEVA 


BLAGVA ILI JAJČARA 

Blagva ili jajčara (Amanita cesarea) je najlepša i jedna od najukusnijih vrsta gljiva koja sa pravom nosi sva svoja imena, pa i ono latinsko (carska). Poznata je od davnina i pod nazivom knjeginja, gospa, rujnica... Zabeleženo je da je bila poznata i cenjena još u starom Rimu. 

 Piše Vladimir Janjić

58. KUVAMO S LJUBAVLJU 

POSLASTICE ZA LETO 

Piše Svetlana Kovačević

.......

Agrobiznis magazin 16.7.2018.