AGROBIZNIS MAGAZIN / Februar 2017 / Godina VI / Broj 72

ABM 72 Page 01

Poštovani čitaoci

Već uveliko ima posla u plastenicima, jer bez dobrog rasada neće biti ni rane proizvodnje ni dobrog prinosa. Zbog dugotrajnih i izuzetno niskih zimskih temperatura, troškovi proizvodnje biće uvećani, što se može odraziti i na cene na pijacama.

A kada smo već kod pijaca, Agrobiznis magazin istražuje kakva je njihova budućnost u Srbiji, i šta znače beogradske pijace za naš glavni grad. Pitali smo gospodina Ivana Soča da li je on mađioničar ili je neko pre njega loše radio, kada je uspeo da za nešto više od dve godine, uveća prihode sa 370.000 dinara na 243 miliona, i to na smanjenom broju tezgi. Otkrivamo kako to manje može doneti više.

Naši reporteri, bili su i u francuskom gradu Angresu, odakle donose priče o inovacijama u poljoprivredi.

Srpsko tržište, konačno je dobilo i potpuno prirodno ceđeno ulje od konoplje o čijem značaju smo pisali u prethodnim izdanjima.

Bili smo i na danima Svrljiga u Beogradu, u Bariču, Pirotu, ali svakako preporučujemo i naše savete stručnjaka, pčelare, voćare i stočare, ratare i povrtare.

Svim vinogradarima i vinarima, srećna slava i rodna godina. Živeli!

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Iz sadražaja broja 72:

4. AGROEKONOMIJA

Imaju li pijace odgovor za hipermarkete

PRIHOD BEOGRADSKIH PIJACA ZA STO PUTA VEĆI

Cunami koji je zadesio pijace širom sveta sa pojavom supermarketa i hipermarketa nije zaobišao ni srpsko tržište – 2008. godine prodaja na beogradskim pijacama prepolovljena. Nespremni za ovakvu situaciju menadžeri pijaca prepustili su se situaciji umesto da, poput pijaca u Budimpešti, Roterdamu ili Madridu, svoje poslovanje prilagode novim uslovima na tržištu. Do koje mere je to bilo loše govori podatak da su sve gradske pijace 2012. godine ostvarile dobit manju od 3.000 evra! Sa dolaskom dr vet. med. Ivana Soča na rukovodeće mesto, situacija se drastično menja: za samo dve i po godine ambiciozni direktor, po struci veterinar, uspeo da dovede poslovanje gradskih pijaca do vrtoglavog rasta, koji je prošle godine prešao 240 miliona dinara. Ovo je više nego dovoljan razlog da sa njim razgovaramo o tome šta je sve trebalo uraditi da se za ovako kratak period beogradske pijace preporode i započne sa velikim brojem investicija širom grada.

Piše Goran Đaković 

8. DOGAĐAJI

JTI SRBIJA DOBITNIK PRIZNANJA "TOP EMPLOYERS EUROPE 2017" 

Kompanija Japan Tobacco International u Srbiji dobila je Top Employers Europei Top Employer Serbia certifikat za 2017. godinu, koji dodeljuje istoimeni institut sa sedištem u Holandiji. Zahvaljujući izuzetnim uslovima koje pruža svojim zaposlenima, JTI Srbija je već drugu godinu zaredom među dobitnicima ovog prestižnog priznanja.

9. DOGAĐAJI

Dani Svrljiga u Beogradu

MESTO GDE SE DOBRO JEDE

Sajam poljoprivrede, privrede i turizma svrljiškog kraja pod nazivom "Dani Svrljiga u Beogradu 2017" održan je 10. februara 2017. u hotelu "Slavija". Posetioci su imali priliku da probaju najbolja vina svrljiškog kraja i specijalitete među kojima i čuveni belmuž, tradicionalno pastirsko jelo koje se sprema u Istočnoj Srbiji.

Piše Svetlana Kovačević 

10. VOĆARSTVO

PRAVILNA REZIDBA DOBAR ROD

Od pomotehničkih mera u gajenju voćaka rezidba je jedan od najodgovornijih i najkorisnijih zahvata za ostvarivanje rentabilne proizvodnje. Kod voćaka ona se obavlja u periodu mirovanja i tokom vegetacije.

Piše Branko Tanasković 

12. STOČARSTVO

KOJE SU VRSTE OVČIJEG MESA NAJBOLJE

Jagnjeće i ovčije meso smatraju se delikatesom zbog svog specifičnog ukusa i mirisa. U Srbiji se često sprema kao pečenje, najčešće za slave i proslave, mada je pogodno za svakodnevne obroke, pripremljeno kuvanjem ili dinstanjem. Jagnjeće meso sadrži mnoge važne vitamine i minerale, odličan je izvor belančevina, gvožđa, cinka i kalijuma.

Piše Srđan Zafirović

14. PČELARSTVO

SASVIM OBIČAN ZBEG

Počeo sam da se bavim uzgojem pčela 1967. godine, kada je to bilo mnogo lakše jer priroda nije bila u ovoj meri zagađena, bilo je manje insekticida i ostalih hemikalija. Pčele su bile zdravije a nije bilo ni varoe, glavnog uzročnika bolesti. Kako su godine prolazile, način na koji se taj posao radi morao je da se menja, pčelama je – kako bi se očuvalo njihovo zdravlje – trebalo posvećivati sve više pažnje. Prilikom priprema za zimu treba voditi računa da se sirup daje blagovremeno dok ima unosa polena kako bi se dobilo bar nešto približno pčelinjoj hrani, jer je sirup bez polena neadekvatan.

Piše Slobodan Jeftić 

16. PČELARSTVO

USKORO I PROLEĆNI PREGLED

Da li se tačno može odrediti kada će se obaviti glavni prolećni pregled? To pitanje se uvek postavlja, jer veliki uticaj imaju vremenske prilike koje su pratile zimovanje pčela i njihovo prezimljavanje. Cilj ovog pregleda
 je da se oceni snaga i zdravstveno stanje pčelinjih zajednica, prisustvo i kvalitet matica, veličina, količina i položaj legla, rezerva hrane i položaj pčelinjeg gnezda.

Piše Slobodan Jeftić

18. KRMNO BILJE

STOČNI GRAŠAK

Naši stočari treba da seju stočni grašak za proizvodnju zrna kako bi popravili koncentrovane obroke, pošto na većini gazdinstava osnovu tog obroka čine kukuruz, pšenica i ječam. Prinos zrna je 3–5 t/ha, a zelene mase krme oko 50 t/ha. Sadržaj sirovih proteina u zrnu je 24–28% i lizina do 7%. Grašak je biljka koja ne podnosi monokulturu i treba ga sejati posle 4-5 godina na istoj parceli.

Piše Miloš Nikoletić 

20. ZAŠTITA BILJA

OPASNOST OD IZMRZAVANJA VOĆA

Različite voćne
vrste se na različitim temperaturama
oštećuju od mrazeva. Mrazeve do –25°C dobro podnose jabuka, kruška, višnja, šljiva. Do –20°C breskva, trešnja, dunja, vinova loza, orah. Kajsija do –25°C, dunja –30°C, trešnja –28°C, višnja –40°C, orah –16°C, lešnik –30 °C, vinova loza do –24°C okca, –26°C lastari i –30°C drvo, a malina do -26 °C.

Piše Tamara Mihailović 

21. MELIORACIJA

KAKO UNAPREDITI LOŠIJI TIP ZEMLJIŠTA

Područjima u kojima je zastupljena ilovača, naročito gde su lake do srednje ilovače pogodnija su za gajenje različitih vrsta voća. Međutim, ni takva zemljišta nisu izuzeta od agro-meliorativnih mera, koje moraju biti stalne, i u zavisnosti od stepena korišćenja zemljišta

Piše Svetlana Kovačević 

22. IZ UGLA VETERINARA

INFEKTIVNI DERMATITIS OVACA

Uzročnik oboljenja je virus iz grupe Parapox virida, sličan virusu boginja. Odoleva isušivanju i visokim temperaturama do 30°C. Bolest je zoonoza, javlja se kao enzootija u čitavom svetu pod različitim imenima. Nanosi velike ekonomske štete ovčarskoj proizvodnji zbog zaostajanja u rastu i imunosupresivnog dejstva na organizam obolele životinje. Virus ulazi kroz povređeni epitel i razmnožava se u epitelnim ćelijama uglova usana, genitalijama, a retko kao generalizovana infekcija kože. Inkubacija je 6 do 8 dana.

Piše Dragana Crnomarković 

24. POVRTARSTVO

PLODORED U POVRTARSKOJ PROIZVODNJI

Termin plodored označava pravilnu, prostornu i vremensku izmenu useva u vašoj bašti. Drugim rečima, plodored objedinjava termine plodosmena (vremenska izmena useva) i rotacija (prostorna izmena useva). Bez usklađenosti plodosmene i rotacije, plodored, kao širi pojam ne bi se mogao ispravno sprovoditi. Pravilan plodored odnosno plodosmena pomaže i u suzbijanju insekata, naročito onih koji napadaju samo jednu vrstu useva, a ne mogu se kretati daleko.

Piše Violeta Veličković 

26. DOGAĐAJI

Agrobiznis magazin na sajmu u Francuskoj

INOVACIJE I NOVE TEHNOLOGIJE

Međunarodni sajam SIVAL EXPO održan je 31. put u januaru, u francuskom gradu Angres, i trajao je tri dana. Fokus i ovogodišnje izložbe bile su nove tehnologije i inovacije, izjavio je za Agrobiznis magazin direktor Sajma Bruno Dupont. Redakcija našeg časopisa je jedina od svih redakcija iz regiona pozvana da bude gost na ovom sajmu. Na sajmu se ove godine prijavilo za učešće 50 novih kompanija, od ukupno 600 izlagača. Evo šta smo sve zabeležili u Francuskoj...

Piše Goran Đaković

30. POVRTARSTVO

ĐUBRIVA ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SA NAŠIH GAZDINSTAVA

Sve veći značaj i medijski prostor koji se ustupa zdravoj i bezbedno ispravnoj hrani i njenom uticaju na ljudsko zdravlje, a naročito njen uticaj na najmlađu populaciju, odlučujuće utiče na proizvođače, i velike i male, da proizvode dobru, zdravu hranu. Jedan od uslova da biljka bude zdrava i da lep, pravilno oblikovan i ukusan plod, je ste pravilna, pravovremena i strogo kontrolisana ishrana biljaka. Iz sveta nam stižu gotova, deklarisana organska đubriva. U ovom tekstu ću obraditi đubriva koja se mogu naći ili proizvesti na našim gazdinstvima.

Piše Miloš Nikoletić

32. NOVO IZDANJE AGROBIZNIS MAGAZINA

PČELARSKI PODSETNIK

Saveti stručnjaka, iskustva najboljih pčelara, događaji, kalendar radova, zdravlje pčelinjih društava, privredni značaj pčela i još mnogo drugih tema važnih za pčelare

Piše A. M.

32. RADIONICE

KANCELARIJA ZA MLADE PODRŽALA PISANJE PROJAKETA

Sredstva iz pretpristupnih fondova EU su za naše uslove ogromna, međutim da bi neki projekat bio odobren i podržan, neophodna je ideja, ali pre svega detaljno urađen projekat. Upravo iz tih razloga, Kancelarija za mlade i saradnju sa udruženjima Grada Beograda u prošloj godini podržala je mnoge inicijative, među kojima i one koje se odnose na obučavanje mladih za pisanje projekata.

Piše Snežana Birčanin

33. NAŠI U SVETU

SVETI SAVA PROSLAVLJEN U ŽENEVI

Fondacija "Sveti Sava" i još nekoliko organizacija Srba širom Evrope, obeležili su Savindan, svoju slavu i slavu svih Srba u zemlji i rasejanju. Njih oko dve stotine, okupilo se u sali škole "Salle polyvalente de l’ecole de Aire". Kao što to tradicija nalaže veče je bilo humanitarnog karaktera. 

34. SELO MOJE LEPŠE OD PARIZA

Stefan Karajanković iz Bariča

POLJOPRIVREDA NA PRVOM MESTU

U poslednje vreme dosta se govori o mladima i poljoprivredi. Čuli smo i najave ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića da će pomoći mladima da ostanu na selu, i da se bave poljoprivredom. Kako je rekao, moći će da apliciraju za 10.000 evra. Posetila sam mnogo mladih poljoprivrednika i pitala ih šta misle o tome – mnogi od njih se nadaju da će im to pomoći da prošire, a nekima i da započnu proizvodnju.

Piše Svetlana Kovačević

35. VESTI IZ SRBIJE

ODRŽAN SAJAM PIROTSKE PEGLANE KOBASICE

Peti Sajam peglane kobasice okupio je više od 40 izlagača. Manifestacija koja promoviše jedinstveni pirotski brend i ove godine posetilo je više hiljada ljudi, održana je 28–29. januara 2017. godine u Pirotu, u organizaciji Turističke organizacije Pirot. To je jedna od najvećih gastro turističkih manifestacija u regionu.

SUBVENCIJE ZA POLJOPRIVREDNU MEHANIZACIJU

Ministar poljoprivede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović rekao je na Tari da će poljoprivrednicima biti omogućene subvencije za poljoprivrednu mehanizaciju kroz regulisanu proceduru u skladu sa novim Zakonom o poljoprivredi, prenosi Tanjug.

Pripremila Svetlana Kovačević 

36. DOGAĐAJI

SA VI SAVETOVANJA NA POLJOPRIVREDNOM FAKULTETU U BEOGRADU

PRIMENA BIOREGULATORA U VOĆARSTVU

U organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, početkom februara održano je VI savetovanje voćara "Primena bioregulatora u poljoprivredi". Po brojnosti učesnika moglo se zaključiti da je interesovanje za ovu granu poljoprivrede sve veće. Na skupu je bilo predstavnika Poljoprivrednih stručnih službi, fakulteta, instituta, ali i mnogo poljoprivrednika - voćara.

Piše Svetlana Kovačević

37. AGROBIZNIS U BANJA LUCI

Za porodicu Milivojac

ARONIJA - BILJKA BUDUĆNOSTI

- Aroniju smo počeli uzgajati radi njene lekovitosti, ali i zbog toga što je to retko ko gajio na našim prostorima - rekla nam je Stanislava Milivojac iz sela Štrpci, blizu Prnjavora koja uzgaja aroniju od 2012. godine. - Prosečan rod nam je oko tri tone godišnje. Pored plantaže sa 660 sadnica koje daju plodove, imamo i oko 4.000 dvogodišnjih sadnica, koje na jesen idu u prodaju…

Pripremila Svetlana Kovačević 

38. HORTIKULTURA/BAŠTA ZA PONOS

Prkosi svim vremenskim uslovima

PRKOS

Prkos, poznat i pod nazivom portulak, veoma je otporna baštenska biljka. Prkosi svim vremenskim i drugim nepovoljnim uslovima. Cveta neprekidno, od juna do prvih mrazeva. Cvetovi prelepih boja otvaraju se na suncu i unose vedrinu u dom ili baštu

Piše Svetlana Kovačević 

40. SAVETI NUTRICIONISTE

MLEKO ILI JOGURT?

Mleko kao životna namirnica ima veliki nutritivno-fiziološki značaj u ishrani ljudi. Posebno je važna namirnica u ishrani dece, starih i bolesnih osoba. Jogurt spada u kiselomlečne proizvode i ima takođe veliki značaj u ishrani i zdravih i bolesnih ljudi. Odlikuju se lakom svarljivošću, zatim odgovarajućim dijetetskim svojstvima, dobrim senzornim osobinama, produženim rokom trajanja i širokom paletom proizvoda…

Piše Ana Todorović, nutricionista 

42. KAKO TO DRUGI RADE

KIPAR - DOM NAJSTARIJIH VINA NA SVETU

Kipar je ostrvo sa jednim izduženim delom kopna, smešteno na istočnom Mediteranu, oko 85 km južno od Turske. Na površini od 9.251 km2 živi 865.878 stanovnika. Glavni grad je Nikozija i službeni jezici su grčki i turski. Iako je turizam vodeća privredna grana, poljoprivreda je i dalje važan i stabilan deo ekonomije Kipra….

Piše Ranka Babić 

44. LEKOVITO BILJE

I lek i začin

TUŠT

Tušt (Portulaca oleracea) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Portulaceae. Crvenkaste je, polegle, mesnate stabljike sa mnogo sočnih zelenih listića, a kasnije i sa sitnim žutim cvetovima. Rasprostranjena je širom sveta pa se može naći u severnim delovima Amerike i Afrike, u Maloj Aziji, Maleziji, Indiji i Kini, odakle i vodi poreklo, Australiji, ali ne i na Tasmanijskom ostrvu, na Srednjem Istoku, kao i Meksiku i širom Evrope. Uspeva samo do 800 metara nadmorske visine. Raste u vrtovima, vinogradima, livadama i rubovima šume. U Srbiji tušt raste uglavnom kao samonikla biljka uz kuće i puteve, naročito po peskovitom tlu.

Piše Svetlana Kovačević

46. ZADRUGARSKE STRANE - ZADRUŽNI SAVEZ SRBIJE

POČETNE AKTIVNOSTI U 2017. GODINI

U okviru redovnih aktivnosti Zadružnog saveza Srbije, predsednik Saveza razgovarao je 18. januara 2017. godine u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine sa pomoćnikom ministra Nenadom Katanićem i šefom kabineta Markom Saranovcem. Na tom sastanku predsednik Zadružnog saveza Srbije detaljno je informisao o stanju i problemima u funkcionisanju zemljoradničkih zadruga.

Piše Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije 

48. ZABELEŽENO U ŠVAJCARSKOJ

ĆEVAPI I RAKIJA SLUŽE SE U ŽENEVI

Gorica Pantić, koja živi u Švajcarskoj, u Ženevi, od 1995. godine, svoj restoran naziva gostionom kakve su, kako ističe, seoske gostione kod nas. Gostiona je u centru, tu su i crkva, škola. Restoran postoji dve stotine godina i turisti tu rado dolaze jer ima istoriju, tradiciju, autentični ambijent. Restoran podseća na "Tri šešira" u beogradskoj Skadarliji.

Piše Goran Đaković

48. SAVETI

PRAVILNO MEŠANJE PESTICIDA

ŠTA TREBA DA ZNA PČELAR POČETNIK

ŠTA TREBA ZNATI PRILIKOM KUPOVINE PREKO INTERNETA

MESTO ZA OVČANIK

ZAŠTITITE ŽIVOTINJE OD ZIME

Pripremila Svetlana Kovačević

53. TRADICIJA

ISTORIJA NA 148 METARA

Grad Angers nalazi se u Centralnoj Francuskoj u dolini Loare. U njemu živi oko 150.000 stanovnika. Grad je izuzetno lepo uređen, čist do perfekcije i uprkos brojnim zamkovima, starim građevinama i drugim atrakcijama, nije poznata turistička atrakcija u Francuskoj.

Piše Goran Đaković

54. KAKO SE PRAVI

ZMIJANJSKI VEZ

Zmijanjski vez uvršten je u Uneskovu (UNESCO) listu nematerijalne baštine čovečanstva. Uz Stari most u Mostaru i most Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu, koji su na toj listi još iz vremena Jugoslavije, ovo je prvi upis nematerijalne baštine Bosne i Hercegovine.

Pripremila Svetlana Kovačević

54. KUĆNI LJUBIMCI: OBUKA LOVAČKIH PASA (3)

ULAZAK U MARKU 

Iskusni lovci i kinolozi smatraju da je "ulazak u marku" kruna obuke, odnosno najlepši trenutak u radu psa ptičara.

Piše Dušan Marinović 

56. VESTI

Ministar poljoprivrede posetio Poljoprivrednu školu u Futogu

BEZ OBRAZOVANIH KADROVA NEMA RAZVOJA POLJOPRIVREDE

Prošle godine Rusija pretekla i SAD

RUSIJA SVETSKI LIDER U IZVOZU PŠENICE 

58. KUVAMO S LJUBAVLJU

FERERO KUGLICE

Sastojci i kako napraviti ovaj poznati specijalitet-poslaticu

Piše Svetlana Kovačević