AGROBIZNIS MAGAZIN / Novembar 2016 / Godina VI / Broj 69

ABM 69 Page 01

Poštovani čitaoci

Poljoprivreda Srbije ne može i dalje da računa na sredstva
iz IPARD fondova, a neka će sredstva izgubiti jer nije blagovremeno pristupila korišćenju pretpristupne pomoći. Istovremeno, na čelo Ministarstva poljoprivrede doša je Bransilav Nedimović koji je svoju političku karijeru izgradio na mestu predsednika SO Sremska Mitrovica. Od kada je stupio na dužnost, primetno je da se ne štedi u davanjima obećanja, poput onog da će podstaći prerađivački
sektor, otvoriti laboratoriju za kontrolu mleka, a najdalje je otišao nedavno rekavši da će podneti ostavku ukoliko
ne uspe u nameri da politiku subvencija promeni u pravcu
subvencionisanja kvaliteta a ne kao što je to danas – po
hektaru. Dakle, niti je bitno koliko je proizvedeno i kakav je kvalitet proizvoda. Podsećanja radi ova ideja bila
je aktuelna i 2012. godine, što je izazvalo negodovanje
pojedinih udruženja poljoprivrednika pod kontrolom nekadašnjeg pokrajinskog premijera Bojana Pajtića.

I tako, dok se novi ministar priprema za svoju (novu) politiku, poljoprivrednici vode trku s vremenom radeći istovremeno žetvu kukuruza, vađenje šećerne repe, setvu ozimih useva... Posla preko glave, kao i briga. Kompanije se utrkuju sa informacijama o kvalitetu njihovog semena ubeđujući ih da je baš njihovo najbolje, najklijavije i da će doneti odlične prinose. Ono što je prava istina jeste da Srbija nema dovoljno kvalitetne pšenice koju bi mogla da ponudi inostranim tržištima na kojima ima interesovanja za kupovinu.

S druge strane, postoje oni primeri ratara koji svaki slobodan trenutak koriste da nešto novo nauče i primene u proizvodnji. Kome je to najbolje pošlo za rukom pročitajte u člancima u kojima govorimo o ratarima rekorderima, ali i pobednicima konkursa koji je sprovela Banca Intesa, dodeljujući nagrade Intesa Farmer za najbolje proizvođače. Među pet nagrađenih čak dve su dame. Čestitamo im od srca, kao i najboljem rataru Srbije po izboru AGROPRESS-a gospodinu Radiši Radisavljeviću. On je za godinu dana uspeo da nadmaši samog sebe i ostvari bolje rezultate, naravno više je bilo božje nego državne pomoći. Ali, valjda je to tako u Srbiji...

Kako je kod drugih govorićemo u nekoliko narednih izdanja. Bili smo u Kraljevini Španiji gde smo razgovarali sa poljoprivrednicima, zadrugarima, voćarima i ratarima, političarima i trgovcima...

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Iz sadržaja broja 69:  

ABM 69 044. AKTUELNOSTI

NEDIMOVIĆ POKAZAO ŽIDANU SAVREMENI FRUŠKOGORSKI VOĆNJAK

Ministar poljoprivrede, šumarstva i zaštite životne sredine Branislav Nedimović posetio je sa slovenačkim ministrom poljoprivrede Dejanom Židanom plantažu za proizvodnju voća Donerra u Rumi.

Nedimović je nakon obilaska rekao da je ova poseta organizovana povodom zajedničke sednice dve vlade, kako bi kolegi iz Slovenije pokazao primer dobre prakse u Srbiji.

Piše Goran Đaković 

ABM 69 088. DOGAĐAJI

Impresivni rezultati ratara rekordera

VELIKI PEHAR OTIŠAO U MEDVEĐU

Udruženje novinara za poljoprivredu Agropress, pod pokroviteljstvom grada Valjeva, organizovalo je svečanost povodom 12 godina postojanja, i tom prilikom je dodelilo nagrade za novinare i ratare rekordere u 2016. godini. Na skupu je učestvovalo oko 150 najznačajnijih predstavnika udruženja poljoprivrednika, predstavnika kompanija, udruženja i novinara.

Piše Svetlana Kovačević  

11. ORGANSKA PROIZVODNJA

PROJEKAT JE PODRŽALO MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA

PREPORUKE ZA ZAŠTITU ORGANSKE BILJNE PROIZVODNJE

Problemi i rešenja (1. deo)

U organskoj proizvodnji nije lako proizvesti ekonomičnu proizvodnju. Štetni biološki agensi (patogeni, štetočine i korovske biljke) svojim prisustvom smanjuju prinos i kvalitet proizvoda u bilo kojoj oblasti biljne proizvodnje. U organskoj proizvodnji nije dozvoljena primena velikog broja preparata – lekova za biljke (pesticida), zato se prioritet daje preventivnim merama kojima se sprečava pojava bioloških agenasa, a ne lečenju (primeni preparata / pesticida).

Piše mr Piljo Dakić 

12. ORGANSKA POLJOPRIVREDA

PROJEKAT JE PODRŽALO MINISTARTVO KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE

Održan 10. Forum organske hrane u Selenči

ORGANSKA PROIZVODNJA ISPLATIVA I PERSPEKTIVNA

Organska proizvodnja u Srbiji je isplativa i ima prostora za poljoprivrednike koji žele njome da se bave. U Selenči je 30. septembra održan 10. forum o organskoj proizvodnji. U okviru foruma održan je i radni sastanak pod nazivom "Lokalno-akcione grupe: instrument za finansiranje lokalno-ekonomskog razvoja kroz IPARD", kao i međunarodni poslovni susreti AgroOrganicB2B. 

14. ORGANSKA PROIZVODNJA

U Pivnicama

USPEŠNI MLADI POLJOPRIVREDNICI U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Na 10. forumu organske hrane upoznali smo Mirka Vlčeka iz Pivnica, sela u opštini Bačka Palanka, u kojem živi nešto manje od 4.000 stanovnika. Mirko je diplomirani inženjer, samo četiri godine je u organskoj proizvodnji, ali retko ko od onih koji se time bave nije čuo za njega.

Piše Svetlana Kovačević

ABM 69 1616. PČEALARSTVO

PISMO PČELARIMA ZA NOVEMBAR

Šta treba planirati i raditi u pčelinjaku? Pčelinja zajednica u novembru. Upotreba oksalne kiseline.

Piše Slobodan Jevtić

18. VOĆARSTVO

VIŠNJA U GUSTOM SKLOPU

Višnja se ubraja u red najcenjenijeg voća, uglavnom u industrijskoj preradi. Njeni aromatični plodovi su vrlo pogodni za spravljanje raznovrsnih prerađevina (kompot, sokovi rakija-višnjevača i drugo). Osim toga, pojedine sorte višnje pogodne su i za upotrebu u svežem stanju, što im značajno povećava vrednost. Gajenjem višnje gustom sklopu prinos po hektaru može se utrostručiti. 

Piše Nenad Stefanović 

20. STOČARSTVO

PRIRODNI NAČINI PARENJA OVACA

Prirodni načini parenja kod ovaca mogu biti: divlji, klasni, haremski i individualni. U savremenom ovčarstvu, od prirodnih načina, najviše se primenjuje individualno parenje.

Piše Dragan Radosavljević

21. IZ UGLA VETERINARA

OBEZROŽAVANJE KOZA I JARADI

Kako bi sprečili međusobno ozleđivanje, naročito koza, potrebno im je ukloniti rogove. Zanimljivo je da u Sjedinjenim Američkim Državama koze ne mogu biti registrovane ili izložene ako imaju rogove.

Piše prof. dr Dragana Crnomarković

22. INTERVJU

NEBOJIŠA ĐINOVIĆ: ZA DVE GODINE POSTAĆEMO PRETEŽNI IZVOZNICI

SUPERIOR NASTAVLJA SA INVESTICIJAMA U PROIZVODNJU

Kompaniju Superior Seeds dr Ivo Đinović osnovao je 1993. godine, a kasnije su mu se u poslu priključili sinovi. Preko dvadeset godina ova vredna porodica i njihovi zaposleni proizvode seme, a postali su prepoznatljivi po čuvenoj paprici slonovo uvo koja se i danas proizvodi u Srbiji i regionu.

- Od samog početka trudili smo se da prepoznamo želje naših korisnika i da ispunimo njihova očekivanja. Svoj uspeh dugujemo poverenju kupaca i zato smo kao prioritet postavili ispunjavanje njegovih želja - kaže naš sagovornik.

Razgovarao Goran Đaković 

25. OSIGURANJE

OSIGURANJE NIJE TROŠAK VEĆ INVESTICIJA

Ulaganje u osiguranje nije trošak već investicija, rečeno je na edukativnoj radionici "Žene u agrobiznisu" u Tršiću, koju su održale kompanija "Dunav osiguranje" i Udruženje novinara za poljoprivredu Agropress.

Piše Jugoslava Smiljković

ABM 69 2626. AGROBIZNIS U REPUBLICI SRPSKOJ

NA KVANTAŠKOJ PIJACI U BIJELJINI

Doći do kupca svakako je jedna od najtežih aktivnosti poljoprivrednih proizvođača. Oni koji imaju ozbiljnije količine svoju robu nude na kvantaškim pijacama. Mi smo u ranim jutarnjim satima posetili ovakvu pijacu u Bijeljini gde smo razgovarali sa kupcima i prodavcima. Najčešći kupci dolaze iz federacije BIH, i oni su ključni kupci semberijskih proizvođača. Već oko ponoći stižu prvi traktori, oko dva je najživlje, do kada su trgovci merkali robu, i pili kafu u obližnjim kafićima, a može i da se lepo pojede, naročito bosanska pita i, za ljubitelje mesa, ćevapi i piletina. Sve su svemu, ako je robe malo cena je viša, a ako je više robe, cena pada.

Piše Goran Đaković

28. AGROBIZNIS U REPUBLICI SRPSKOJ

Za Agrobiznis magazin govori: Duško Cvetinović
osnivač Mlekare "Dule"

MLEKO JE DOBAR BIZNIS, ALI IMAM I NOVE IDEJE

Duško Cvetinović osnovao je preduzeće za preradu mleka „Mlekara Dule” 2000. godine. Na početku rada preduzeće je prerađivalo 500 litara mleka sa tri zaposlena radnika. Danas, mlekara ima petnaest zaposlenih radnika i više od tri stotine kooperanata, od kojih svakodnevno otkupljuje 11.000 litara svežeg, sirovog mleka. Celokupna količina otkupljenog mleka dnevno se prerađuje u pogonu mlekare sa izuzetno unapređenom tehnologijom i mehanizacijom. Mleko otkupljuju sa prostora Semberije i podmajevičkih sela.

Piše Goran Đaković

30. DOGAĐAJI

VIKEND DOBROG UKUSA U ŠAPCU

I IĆE I PIĆE

Agrobiznis magazin, u saradnji sa Roda Megamarketom, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu Agropress, organizovao je dvodnevni sajam Vikend dobrog ukusa, u Šapcu. Na sajmu su učestvovali izlagači iz različitih delova Srbije, sa svojim proizvodima, koji su uspešno prodavali. Bilo je i degustiranja različitih vrsta meda, sireva, raznovrsnih zimnica, slatkiša pa do degustiranja veoma kvalitetnih vina i rakija.

Piše Svetlana Kovačević

33. AGROBIZNIS U GRČKOJ: EPISKOPI

VOĆNJACI DIMITRIU SNABDEVAJU PREKO ZADRUGE EVROPSKA TRŽIŠTA

Još 1951. godine porodica Nikolasa Dimiriua (Nicolaos Dimitriou) započela je voćarsku proizvodnju pod imenom "Voćnjaci porodice Dimitriu". Te godine proizvodnja se započeta na 20 hektara da bi u narednim godinama zauzimala ukupno 35 hektara. Godine 1978. dolazi do ponovnog rasta proizvodnje i voćnjaci se šire na 120 hektara. Na ovim površinama gajili su se pretežno jabuke.

Piše Goran Đaković

ABM 69 3434. KAKO TO DRUGI RADE

AGROBIZNIS MAGAZIN SA ŠPANSKIM POLJOPRIVREDNICIMA

Novinari nekoliko redakcija iz Srbije boravili su u šestodnevnoj radnoj poseti Kraljevini Španiji, na poziv tamošnjih ministarstava poljoprivrede i ekonomije. Pored Madrida posetili su Sevilju, Kordobu, Almeriju i Mursiju. Ova poseta realizovana je uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS i Trgovinskog odeljenja ambasade Španije u Srbiji. Među izveštačima su bili novinari RTS-a, AGROSMART-a i AGROBIZNIS MAGAZINA.

U Španiji, sa 47,6 miliona stanovnika, ima 900.000 poljoprivrednika. Najveće domaće tržište je Madrid, sa više od šest miliona stanovnika. Ovaj grad čuven je po tome što ima najveću tržnicu u Španiji – Merkamadrid, sa čak 8.000 prodajnih mesta, koje profesionalnim kupcima nudi sve vrste ribe, mesa voća i povrća. Osnivač ove tržnice su Grad Madrid sa 52 odsto i ministarstva poljoprivrede i finansija koja zajedno učestvuju sa 48 odsto. U Španiji postoje još dvadeset dve ovakve tržnice. 

Piše Goran Đaković

36. SEOSKI TURIZAM

ETNO-SELO SUNČANA REKA

Etno-selo Sunčana reka pruža jedinstvenu oazu za odmor, opuštanje, sport i rekreaciju, koja je i te kako potrebna ljudima koji su opterećeni svakodnevnim obavezama, brzim tempom života, izloženi stresu i nemaju dovoljno vremena da se posvete sebi i svojoj porodici.

Piše Svetlana Kovačević 

38. NAJBOLJI MEĐU NAJBOLJIMA

DODELJENE NAGRADE INTESA FARMER

NAJBOLJI FARMERI SRBIJE

Najbolji farmeri Srbije za 2016. godinu proglašeni su, po četvrti put u izboru Intesa banke, u beogradskom hotelu "Metropol". A najbolji su ne samo po obimu proizvodnje nego i po tome kako proizvode žito, mleko, voće i povrće, zlatarski sir…

Piše Goran Đaković 

ABM 69 4040. HORTIKULTURA / BAŠTA ZA PONOS

PLUMERIJA - CVET LEPIH BOJA I OPOJNOG MIRISA

Plumerija potiče iz srednje Amerike, odakle se proširila u sve tropske oblasti u svetu. Dobila je ime po francuskom botaničaru iz 17. veka Šarlu Plumijeru (Charles Plumiere), koji je putovao po Americi prikupljajući podatke o biljnom i životinjskom svetu novootkrivenih područja.

Piše Svetlana Kovačević

42. ZADRUGARSKE STRANE

ZEMLJORADNIČKO ZADRUGARSTVO

Zemljoradničko zadrugarstvo u Republici Srbiji u poslednjih sedamdest godina razvijalo se u različitim društveno-ekonomskim uslovima i poprimalo je obeležja vremena koja su se prenosila i imala direktan uticaj na rad i poslovanje. Globalno može se oceniti, izuzimajući devedesete godine prošlog veka, da su uslovi za razvoj zemljoradničkog zadrugarstva bili vrlo nepovoljni i da ovaj oblik organizovanja nije bio prepoznat i adekvatno vrednovan u funkciji razvoja poljoprivrede.

Piše Nikola Mihailović,  predsednik Zadružnog saveza Srbije 

44. SAVETI NUTRICIONISTE

HLEB  BELI 
ILI INTEGRALNI

U Srbiji se jede više hleba nego u ostalim evropskim zemljama. Uz hleb, najpopularnija na listi su razna peciva i testa koja se uglavnom koriste kao najjednostavniji i najekonomičniji obrok, najčešće u toku radnog vremena. Osim stečenih navika u ishrani, izbor potrošača, naravno, diktira i cena proizvoda.

Piše Ana Todorović, nutricionista

46. MEHANIZACIJA

DA LI ĆE TRAKTORI MORATI DA IMAJU ABS SISTEM

Poljoprivrednici i predstavnici industrije poljoprivrednih mašina u EU upozoravaju da je plan Evropske komisije da traktori budu opremljeni sistemom protiv blokiranja kočnica (ABS) zasnovan na netačnim analizama i nepotrebno skup za proizvođače. Oni kažu da Komisija traktore tretira kao automobile i ukazuju na potencijalne rizike ako ABS postane obavezan i u traktorima manje brzine, kao i na visoku cenu za obnavljanje voznog parka u uslovima krize u poljoprivrednom sektoru.

Pripremila Svetlana Kovačević 

ABM 69 4848. LEKOVITO BILJE

ŠATAVARI - KRALJICA BILJA

Ublažava upale, podstiče plodnost i podmlađuje. Šatavari (Asparagus racemosus) je puzavica sa drvenastim stabljikama i lišćem nalik na borove iglice. Potiče iz Indije, Australije i nekih oblasti Kine. Zbog lekovitih svojstava, najviše su se koristili gomoljasti koreni, najvitalniji delovi biljke, a mnogo manje lišće i cvetovi. Šatavari se koristi u tradicionalnom sistemu hindu medicine za jačanje reproduktivnog zdravlja žena. U Indiji se ova biljka koristi veoma dugo i smatra se da je ekasna u lečenju različitih bolesti, za održavanje hormonskog balansa kod žena, za lečenje ili sprečavanje stanja kao što su sindrom policističnih jajnika (PCOS), kao i za ublažavanje predmenstrualnog sindroma ili simptoma u menopauzi. 

Piše Svetlana Kovačević 

50. VESTI IZ SRBIJE

• KOMPANIJA DELTA AGRAR PROSLAVILA "DAN JABUKE"

• UNESKO ŠTITI SJENIČKI SIR

• ČVARAK FEST

• AGRARNI BUDŽET PREMA DANSKOM UZORU

• CILJANO SE MORAJU REFORMISATI SAVETODAVNE SLUŽBE

Pripremila Svetlana Kovačević 

52. KAKO SE PRAVI

JOVANA SPOJILA FUDBAL I DEKUPAŽ

HRABRA, TALENTOVANA, PLEMENITA

53. PČELARSTVO

PLASTIČNA PODNJAČA SA SAKUPLJAČEM POLENA

Gligorijević na našem tržištu posluje od 2001. godine. Trideset godina predanog rada i iskustva u pčelarenju, doprinelo je razvoju raznovrsnog asortimana pčelarske opreme u našem proizvodnom programu. Sa željom da unapredimo najplemenitiju poljoprivrednu granu u našoj zemlji – pčelarenje i da olakšamo rad naših saradnika i kolega pčelara, cilj nam je i da Srbija ostane prepoznatljiva po kvalitetu u ovoj oblasti.

Piše Slobodan Jevtić 

54. SAVETI

- ŠTA POSLE POPLAVA? UPUTSTVA ZA STOČARE

- SETVA KONZUMNOG GRAŠKA

- ČIME HRANITI KRAVE ZIMI

- NA ISHRANU ODLAZI 70 ODSTO SVIH TROŠKOVA TOVA

- NAJSKUPLJA HRANA JE HRANA LOŠEG KVALITETA

- ŠTA SE KOMPOSTIRA, A ŠTA SE NE SME STAVLJATI U KOMPOST

- KAKO NAPRAVITI KUVANO VINO

- NAPRAVITE SAMI LEK ZA ALERGIJU 

Pripremila Svetlana Kovačević 

ABM 69 5656. TRADICIJA I OBIČAJI

Spomenik kulture od velikog značaja

MANASTIR RAČA

Prema predanju, manastir je sagradio srpski kralj Dragutin (1276 – 1316). Manastir je više puta uništavan i ponovo iz pepela građen. Sadašnja crkva je građena 1826. godine. Za vreme turske vladavine, manastir je bio značajan centar prepisivačke škole.

Manastirska slava je Spasovdan, a manastir Rača spada u spomenik kulture od velikog značaja. 

Piše Goran Đaković 

57. KUĆNI LJUBIMCI

KOLIKO SU PSI POSESIVNI

Da li i psi mogu biti dosadni i ljubomorni?
 I konačno, da li smo i mi prave osobe koje mogu imati psa?

Piše Dušan Marinović 

58. KUVAMO S LJUBAVLJU

PILEĆI BATACI S PIVOM

Evo koji su nam sastojci potrebni i kako pripremiti ovaj specijalitet

Piše Svetlana Kovačević